Mnogo pitanja bez odgovora

Poraz u Kazanju od Uniksa, s obzirom na sve do sada viđeno i „neviđeno“, bio je potpuno očekivan, isto važi i za kompletan utisak koji su crno-beli ostavili na parketu.

Tako da se došlo do pitanja šta tu uopšte valja, a ne šta pod hitno treba popraviti.

Ne treba potezati za kompletnom statistikom početka sezone, samo neke brojke iz Kazanja mogu biti reprezentativni uzorak za vrlo osnovane zaključke.

Floskula da se na početku mnoge stvari tolerišu ne može se upotrebiti u ovom slučaju jer je evidentno da se ništa ne kreće nabolje.

Mozli je recimo igrao samo tri i po minuta, iz kuloara stižu glasovi da je u pitanju povreda a pandemija onemogućuje da se ljudi iz kluba tako nešto pitaju, a slično se njemu dešavalo i u još nekim utakmicama tako da se nameće zaključak da na relaciji sa Šćepanovićem nešto ne funkcioniše.

Mozli je lane bio stožer Partizanove defanzive i ofanzivnog skoka, i u sastavu nema igrača koji bi njegov učinak mogao da nadomesti.

Partizan je i u Kazanju imao manje skokova od rivala (čak 10), samo 10 asistencija na 17 izgubljenih lopti.

Trojke su opet šutirane veoma loše (7-23), od toga su Stefan Janković(!?) i Pejdž imali po 2-6. Veličković nije igrao ni sekund, Zagorac je na parketu proveo 16 minuta bez skoka.

Još jedan od ključnih igrača prošle sezone Nemanja Gordić za 13 minuta dao je četiri poena, a novajlija Dangubić je za čitavih 20 minuta imao dva šuta i dva poena.

„Nema komentara ako izgubite utakmicu na ovaj način, sa više od 20 razlike. Mi smo tim koji ne može da igra bez energije. Ne možemo da igramo da se takmičimo ako nismo 100 odsto fizički spremni. Moram da saznam zašto smo bili ovakvi, bez energije, bez snage, bez košarkaške koncentracije. Bilo je situacija kad nismo koristili faulove pre izlaska iz bonusa, tokom sve četiri četvrtine. Nešto je pogrešno, moramo da saznamo šta je u pitanju. Utakmice protiv ovakvih timova ne možete da igrate bez maksimalne koncentracije, energije i fizičke igre“, rekao je posle meča trener crno-belih Vlado Šćepanović.

Zanimljivo je da su sva pitanja koja je postavio na mestu, a ako nije u pitanju ironija, više je nego čudno da je on najkompetentniji da na to sve odgovori, što mu je uostalom i posao.

„Nešto je pogrešno“ je već posle ovih pet utakmica postalo opšte mesto, i potpuni laici su toga svesni. A pomaka po svim tim pitanjima, i još nekim, nema ni na vidiku.

Ono što najviše bode oči i što je možda i najteže popravljivo je vidno narušena hemija u ekipi.

Videlo se od prvog kola da je Ščepanović ulazio u sukobe sa Gordićem, Tomasom i Mozlijem, moguće je da su oni prekršili neke njegove diciplinske uzuse, ali se trenerski autoritet ne gradi na temelju žrtve rezultata, makar ne u klubu kao što je Partizan.

Vidljivo je da nema ni „podrške“ sa klupe, odličnog repera za procenu atmosfere u ekipi.

Posle po dva poraza u ABA ligi (Borac, Budućnost) i Evrokupu (Huventud, Uniks) uz jedinu pobedu protiv Venecije, predsednik kluba Ostoja Mijailović upadljivo „spušta loptu“ i pokušava da situaciju predstavi „normalnijom“ nego što ona jeste.

„Niko nije zadovoljan načinom na koji smo otvorili sezonu. To je razlog da se zamislimo i da tražimo rešenje za izlazak iz trenutne situacije. Da li brinem? Za Partizan morate brinuti i kada gubi i kada dobija. Verujem da je treneru i igračima teže nego svima koji ih kritikuju. Ne želim da govorim o poljuljanoj ili nepoljuljanoj klupi. Situacija nije onakva kakvoj smo se nadali, ali Partizan ne živi od pet utakmica. Upirati prstom je lako. Hajde da vidimo šta su uzroci i šta je rešenje. Verujem da ćemo rešenje pronaći“, rekao je Mijailović za portal 24sedam.rs.

Simptomatično je da i on postavlja pitanja a ne daje odgovore, iako je gotovo izvesno da sledi smena na klupi u trenutku kad se nađe dostupno, a zadovoljavajuće rešenje, neko ko bi mogao i hteo da vadi kestenje iz vatre.