Mnogo više belo nego crno

Međutim, ostalo je i puno belog traga, jer kada se sve sabere i oduzme pre nemoći protiv boljeg i skupljeg trećeplasiranog sastava holandskog prvenstva, plasmanom u grupu LK i, još više, prolaskom u osminu finala nadmašena su sva očekivanja onih realnijih „grobara“.

Verovatno i samih ljudi iz Humske, jer pitanje je koliko su zaista verovali da mogu proći protivnika s mnogo više opcija u svim linijama tima. A kamoli probiti se do finala, gde ih je njihov bivši golgeter i najefikasniji strelac u istoriji srpske reprezentacije, Aleksandar Mitrović, „poslao“ posle nekih odličnih izdanja sa početka trećeg po snazi kontinentalnog klupskog takmičenja.

Ako je bilo prirodno preskočiti „malu“ Dunajsku Stredu (1:0, 2:0) iz Slovačke, na startu trke za evropsku jesen, onda je bilo logično strepeti od Sočija, jer četvrtoplasirani tim ruske Premijer lige dolazi iz jednog od Top 10 nacionalnih takmičenja. Odnosno proći kroz Scile i Haridbe u tih regularnih 180 minuta, produžetke i penal serije u revanšu (1:1, 4:2 (2:2)), kada je ekipa Aleksandra Stanojevića svoje pristalice bacila na teme velikim htenjem, istrajnom borbom, igrom na gol više, timskim duhom…

Na istim stvarima im se aplaudiralo i u drugih sat i pod rvanja sa Santa Klarom. Sastav sa sredine tabele Primeire nije ni blizu portugalskih veličina, ali je zato njena domaća konkurencija (Benfika, Porto, Sporting, Braga…) za nekoliko koplja ispred Partizanovih izazivača u Superligi, pa je i konačno slavlje u ovom duplom programu (1:2, 2:0), a naročito beogradsko izdanje, imalo specifičnu težinu.

U grupnoj fazi išlo se gore – dole. Slavlje u Nikoziji (0:2), tj najzad dočekan trijumf protiv nekog kiparskog tima na tlu ove ostrvske zemlje, remi sa objektivno jačim Gentom u Belgiji (1:1) i rutinska egzekucija nad estonskom Florom na Topčiderskom brdu (2:0) davali su dodatnu pogonsku energiju „parnom valjku“ u borbi, za još važniju, titulu.

I obrnuto, razočaravajućih 1:0 u Talinu stavili su znak pitanja uz neke segmente igre i kadrovski izbor, dok su preostali poraz od Genta kod kuće (0:1) i rezultatski egal sa Anortozisom na istoj adresi (1:1) bili pozitivne stavke na putu ka sve ređim prolećima u Evropi.

A tamo je Partizan opet probio svoje limite, jer ga skoro niko nije video pre praške Sparte u osmini finala, a on je sa dve autoritativne partije (0:1 u prvom meču, 2:1 u drugom), prvi put od 2005. godine završio u Top 16 nekog UEFA kupa.

I toliko razgalio „grobare“ da su ovi gotovo listom sigurali da će Crvena zvezda biti „samlevena“ u 161. večitom derbiju, par dana posle, a onda od istih istrpeo žestoke kritike zbog podređenog položaja u potonjem porazu.

– Ne može da se izbriše da smo u Evropi napravili ozbiljne stvari. To je činjenica. Zato imamo pravo da kažemo da smo napravili uspeh – ubeđen je Stanojević, pogotovo što je sve vreme, a da neće to da prizna, imao na raspolaganju kratku klupu, prečesto problema sa odsustvom povređenih nosilaca igre, a iskorišćeni talenti iz klupske fudbalske škole još nisu stasali za velika dela.

Ostaje zapisano da Partizan nije zatresao mrežu na samo dve od 16 evropskih utakmica (dao ih ukupno 21) , od jula do polovine marta ili, npr, da je mladi golman Aleksandar Popović baš na inostranoj sceni položio maturski ispit. Ali i da je među 17 kapitualcija bilo previše „jeftinih“ pogodaka.

A od tog odnosa snaga zavisiće i zaključni učinak u prvenstvu, još od letošnje prozivke, prioritetu svih prioriteta. Samo sa većim rezultatskim i psihološkim pritiskom nego pre gubitka pet koraka prednosti i bodovnog izjednačavanja sa Crvenom Zvezdom.

Liga konferencije: Lester na PSV

Juče su ižrebani parovi četvrtfinala Lige konferencije, pa je tako Partizanov dželat, Fejenord, izvukao Slaviju iz Praga, Bode Glimtu su ukršteni putevi sa Romom, Marselj šansu za Top 4 traži u mečevima sa PAOK-om, dok se najviše dobrog fudbala i uzbuđenja očekuje u duelima PSV Ajndhovena i Lestera.