"Molili smo Pavlovića da pusti Pelea da postigne gol, ali on nije hteo": Dragoslav Stepanović za Danas o oproštajnom meču Brazilca koji je igrao na Marakani 1

Danas će u Sao Paolu biti sahranjen Pele, jedan od najboljih fudbalera sveta svih vremena. Proteklih dana od njega su se oprostile stotine hiljada ljudi na stadionu Santosa, gde je bio izložen kovčeg sa njegovim telom.

Na oproštajnoj utakmici Pelea 1971. godine između Jugoslavije i Brazila, u ekipi koju je vodio selektor Vujadin Boškov nastupio je i Dragoslav Stepanović, tadašnji defanzivac OFK Beograda, kasnije trener u Nemačkoj i Španiji.

– On je, zapravo, imao tri oproštajna meča, a ovaj na kojem je igrala Jugoslavija je bio oproštaj od reprezentacije. Njegova želja je bila da Brazil igra protiv „evropskih Brazilaca“, pa smo imali sreću, moji drugari i ja, da te 1971. godine nastupimo na Marakani pred 182.000 gledalaca. Toliko je bilo štampano ulaznica i sve su rasprodate. Utakmica je bila prijateljska, revijalna, rezultat nije bio važan. Sve je bilo podređeno oproštaju Pelea i ljudima koji su došli na stadion.

Stepanović kaže da nikad neće zaboraviti atmosferu tog dana na „Marakani“ i mešavinu radosti i tuge među navijačima koji su došli da pozdrave „kralja fudbala“.

– Evo, sad sam se naježio dok se prisećam kako je to izgledalo. Ispred jedne tribine nalazila se žena koja je bila neka vrsta dirigenta, ona je vodila ples i pesmu i ceo stadion je igrao i pevao, kao na karnevalu. Kad je izašao iz igre, Pele je obišao počasni krug i sve vreme je plakao, a suze je brisao sa dresom kojim je pozdravljao publiku. Sećam se da je skoro ceo stadion plakao zajedno sa njim. To samo u Brazilu možete da doživite.

Još uvek čuvam Peleov dres, Pavlović nije hteo da ga pusti da postigne gol

Duel dve reprezentacije bio je bez takmičarskog značaja, zamišljen da predstavlja reviju atraktivnih poteza, ali je nekadašnji half Crvene zvezde Miroslav Pavlović imao drugačiji plan.

– Iako je bila revijalna utakmica Miroslav Pavlović se zainatio da ne dozvoli Peleu da nam postigne gol. Mi smo ga molili da ga pusti, govorili smo da je u pitanju oproštaj najboljeg igrača na svetu, da mu je to poslednja utakmica u dresu reprezentacije, ali nije vredelo. Pavlović je bio sjajan odbrambeni igrač i pratio ga je sve vreme, ali mu ništa nije mogao, Pele je nekoliko puta sam sebi stvarao šanse. Pre tog meča Pele dugo nije igrao zbog povrede, nije ni trenirao, a opet je za tih 45 minuta koliko je bio na terenu prikazao bolju partiju od svih koji su nastupili na toj utakmici. Ja sam učestvovao u akciji kod prvog gola koji je postigao Džajić. Po završetku smo razmenili dresove i još uvek čuvam onaj koji sam tada dobio od nekog od brazilskih igrača“.

Veći je i od Maradone

Za ogromnu većinu onih koji su koji su imali prilike da gledaju Pelea nema sumnje da je on najbolji fudbaler svih vremena.

– Po meni, on je najbolji, veći je i od Maradone i od Mesija i od Ronalda. Za Mesija kažu da je potvrdio da je najbolji svih vremena, jer je konačno osvojio Mundijal, a Pele je tri puta osvojio Svetsko prvenstvo. To, verovatno niko neće ponoviti. Za ono vreme bio je neverovatno svestran, mogao je da igra na gotovo svim pozicijama u napadu. Sam sebi je stvarao šanse, nije mu bila potrebna pomoć saigrača. Bio je veoma brz, snažan, imao je dribling u trku, što je tada bilo jedinstveno i najčešće su njegovi čuvari padali i pre nego što su mogli da dođu u priliku za duel, prolazio je pored njih kao da ih nema. Najsličniji Peleu je bio Maradona, ali je Peleov privatni život bio drugačiji, bio je posvećen treningu i vodio je računa o svom zdravlju. Međutim, ono po čemu ću ga najviše pamtiti je njegov osmeh, jer je on bio od onih ljudi koji su se smejali i kad im je bilo najteže.

Stepanović kaže da mu je nastup na oproštaju Pelea od reprezentacije jedna od najdražih utakmica u karijeri i da je dugo pokušavao da nabavi snimak meča.

– Sve sam pokušao da nabavim snimak, čak sam zamolio i Vujadina Boškova da potegne nek veze, ali bez uspeha. Pred Svetsko prvenstvo u Nemačkoj 2006. godine ovde se igrao Kup konfederacija i saznao sam da Pele dolazi u Frankfurt kao promoter. Nabavio sam sve potrebne propusnice kako bih mogao da ga dočekam na aerodromu. Međutim, tamo naiđem na četvoricu bodigardova, dva metra visoki, dva metra široki, oduvaše me i pre nego što sam mogao da mu priđem. Rešio sam da ponovo pokušam u hotelu gde je bila njegova konferencija za medije, kad tamo na vratima opet stoji jedna mrga. Ipak, kad me ugledao bio je oduševljen, ispostavilo se da je navijač Mančester sitija, a ja sam igrao za taj klub. Objasnim mu zbog čega sam došao i on mi kaže: ’Sačekaj pet minuta’. Kad se vratio pustio me unutra i tada Pele, koga sam video samo na njegovoj oproštajnoj utakmici, dođe do mene i kaže mi:’Drago mi je da smo se ponovo videli, prijatelju’. Evo, sad su mi pošle suze na oči. Rekao mi je da će pozvati nekog u Brazilu i da će mi oni poslati disk, međutim, nisu poslali. Tek nedavno sam nekako uspeo da nabavim snimak tog meča i upravo ga gledam i uživam.

Bivši reprezentativac Jugoslavije je veoma emotivno doživeo vest da je Pele preminuo.

– Užasno sam se osećao kad sam čuo da je umro, verovao sam do poslednjeg trenutka da će uspeti da pobedi i bolest. Otišao je velikan, čovek kojeg je ceo svet voleo i koji je učinio ovu planetu srećnijom i boljom. On je napravio neverovatne stvari za fudbal, bio je prva velika zvezda u ovom sportu – kaže Dragoslav Stepanović za Danas.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari