Monako je tim sklopljen za TOP 8 ove sezone, Saši Obradoviću merak da radi sa formiranim igračima

Ulaskom u elitno društvo prošle sezone, Monako je izgradio korisnu konekciju sa Evroligom u kojoj je ostalo nedovoljno jasno kako je dobio dozvolu da igra u svojoj hali nedovoljnog kapaciteta i uslova koji nisu u potpunom skladu sa naznačenim kriterijumima (kapacitet hale je bio svega 2.500 mesta).

Ipak, tokom poslednjeg leta moglo se naslutiti na kojim je osnovama izgrađen kompromis koji je sadržao višemilionska ulaganja od strane vlasnika Monaka i povećanje budžeta do istorijskih visina.

Naime, budžet je u odnosu na takmičarsku 2021/22 povećan za impozantnih 47 odsto i iznosi nešto više od 20 miliona evra. Detaljnije, kako bi oformili još kompetitivniju ekipu, klub je deo budžeta namenjen za plate uvećao sa šest na maltene jedanaest miliona evra, što je bila dovoljna garancija da se samo tokom juna, jula i avgusta meseca dovedu igrači formata Džordana Lojda (Zenit), Adrijana Moermana (Efes), Elija Okoba i Metjua Strazela (Asvel), Džeroma Blosongejma (Ulm), Džona Brauna (Breša) i Joana Makondua (Šole).

Majk Džejms je za ostanak u klubu počašćen primanjima od neka dva miliona evra po sezoni (ugovor na dve godine), dok je Okobo privučen dolaskom iz redova najvećeg rivala, Asvela, godišnjom platom od nekih milion evra.

Posledično, lako je zadržan nukleus tima, nadograđen proverenim pojačanjima, što je baza i profil igrača sa kojima Saša Obradović ume i voli da radi, u odnosu na period u Crvenoj zvezdi, kada se očekivalo da će istovremeno raditi na afirmaciji srpskih igrača.

Monako je rezultatski odlično startovao na oba fronta (Evroliga, domaće prvenstvo). Izgubio je samo jednu utakmicu i to nakon preokreta Makabija u Tel Avivu.

Majk Džejms je i dalje apsolutni lider tima i neko ko ima veliku slobodu u igri. Eli Okobo i Metju Strazel (letošnja pojačanja iz Asvela) jedini su klasični plejmejkeri, međutim, trener Obradović neretko ulogu jedinice poverava i Džordanu Lojdu.

Džejms je neko ko ubedljivo najviše šutira iz igre, kao i za tri poena, bezo obzira na to što su mu procenti sa distance ispod prosečni (svega 24,2 odsto).

Problematičnog i svadljivog karaktera, Džejms je izgradio korektan odnos sa Obradovićem verovatno i zbog toga što ima sva moguća ovlašćenja u napadu i što je srpski stručnjak veoma trpeljiv prema njegovim promenama raspoloženja.

Zajedno sa Lojdom uputili su više šuteva za tri nego li ostatak ekipe zajedno. Jasno je da ekipa sa tako izraženim individualcima mora da ima produktivan napad (82,4 poena u proseku) ali i da se pomiri sa tim da će joj manjkati defanzivne čvrstine, uprkos tome što ima i izvanredne atlete, pogotovo u centarskoj liniji.

Monako je prema defanzivnom rejtingu tek na 15. mestu sa prosekom od čak 84 poena.

Gro poena postiže iz izolacija, o čemu svedoči i podatak od nekih 15 timskih asistencija dok trenutni lider u Evroligi, Alba ima impresivne 24.

Uprkos ispoljenim defanzivnim slabostima i činjenici da za tri Monako šutira svega 31 odsto, Zvezda će imati velikih problema da se neporažena vrati za Beograd.

Atleticizam Džona Brauna, Dontea Hola, pa i Alfe Dijaloa, Džorona Blosongejma ogleda se u dominaciji na skoku, naročito ofanzivnom, našta će crveno-beli morati da obrate pažnju.

Samo Braun i Hol u proseku ostvaruju maltene pet ofanzivnih skokova, a opšte je i poznato kakav je defanzivac nekadašnji košarkaš Uniksa i pomenute Breše.

Monako je odbrambeno najslabiji na perimetru, što je i logično pošto se Džejms i Lojd, pre svih, puno troše u napadu, a i nisu baš zainteresovani za defanzivne zadatke.

Uostalom, iz dobrog protoka lopte, rivali su na procentima od 38 odsto uspešnosti za tri poena.

Monako nešto lošije i brani protivničku igru u tranziciji, što će biti vrlo izazovno za crveno-bele koji su sa Lukom Vildozom osetno ubrzali igru na otovorenom terenu.

Ipak, za veliko iznenađenje, Zvezdi će biti potrebno da se brojne kockice slože, a možda i faktor tek drugog meča Monaka kod kuće bude od koristi srpskom velikanu.