Mora brže i jednostavnije

Ipak, na pogled lepo skrojeno odelo, ne može dugo da potraje ako je sašiveno od lošeg materijala.

Zvezda jeste rezultatski delovala ubedljivo, međutim „igrački materijal“ je bio takav, a sama igra uglavnom negledljiva, da bi odelo po šavovima moglo da popuca već na startu takmičarske godine za nekih dvadesetak dana, ukoliko se igra ne ubrza i pojednostavi, a balans između spoljne i unutrašnje linije ne uspostavi.

Odsustvo povređenog Korija Voldena na startu Glorija kupa negde je naznačilo koliko bi igra Zvezde mogla da zavisi od igračkih veština prošlosezonskog košarkaša Partizana.

Lengston Hol se na solidan način predstavio zvezdaškoj publici, međutim protiv neuigranog Turk Telekoma u više navrata prikazao je nedostatke u odbrani; manjak snage manifestovan u kontaktu i probijanju blokada i nedovoljno veštine i iskustva prilikom protivničkog zonskog presinga.

Zvezda je, generalno, imala problema sa ritmom; igrala je uglavnom sporo i negledljivo, posebno sa klasičnim centrom na terenu. Protok lopte su „gušili“ gotovo svi u spoljnoj liniji i jedino kada je delovalo da zamišljeno ima smisla bilo je u situacijama kada su crveno-beli igrali sa niskom petorkom, u kojoj je Jagodić-Kuridža bio na mestu petice.

Efikasnost Džordana Lojda ni pre njegovog dolaska na Mali Kalemegdan nije bila upitna, pa ne bi trebalo ni tokom predstojeće sezone, međutim na startu Glorija kupa prošlosezonski košarkaš Valensije nije bio ubedljiv i pouzdan u organizaciji igre, lakom rešavanju zonskog presinga pasom, a ne „davljenjem“ lopte bespotrebnim driblinzima (što je činio i Hol).

Ono što je sigurno bilo lepo u „očima posmatrača“ jesu bili situacije u kojima je trener Obradović na parketu imao trojicu po visini i konstituciji sličnih igrača koji su defanzivno mogli da preuzimaju sve od beka do krilnog centra.

Dejan Davidovac se u takvoj koncepciji najbolje snalazio, a za pohvalu su bile i ofanzivne sekvence Boriše Simanića, u kojima je promišljenim kretnjama bez lopte i pasovima kojima nije prethodilo spuštanje u dribling, pronalazio saigrače ispod koša ili po uglovima terena.

Trener Obradović je sa pomenutim Simanićem i Simonovićem istovremeno na parketu imao više opcija na tri i četiri, pre svega defanzivno, ali i mogućnost da napadački u toku akcije menja rešenja i dobija na neophodnoj širini u napadu.

Ni Kuzmić, kao ni Rit nisu pokazali darovitost u egzekuciji sa niskog posta; utisak je bio da Zvezda u tome nije ni pokušavala.

Nema sumnje da je crveno-belima neophodan startni centar, nalik onome što je igrački „nudio“ Lendri Nnoko, međutim i bek drugačijih karakteristika i veće brzine i agresivnosti od Hola i Lojda.