Moraju li najtalentovaniji srpski fudbaleri tako rano da odlaze u inostranstvo?

Pre jednu deceniju je Ivica Osim, legendarni fudbalski trener filozofskih promišljanja o planetarno najpopularnijoj igri između dva gola, u razgovoru za Danas, nekadašnju SFRJ i njeno balkansko okruženje opisao kao rasadnik talenata, čije najlepše pupoljke beru zapadnjački bogataši.

Protok vremena ne da nije doveo u pitanje tu konstataciju „Štrausa sa Grbavice“ nego transferi sve mlađih srpskih klinaca u kopačkama, poput friški ugovorenog prelaska Zvezdinog 18-godišnjeg napadača Marka Lazetića u Milano, aminuju njegove reči. I svaki put iznova postavljaju  dilemu – mora li se tako ili se može drugačije?

– Neću reći ništa novo ako kažem da naši klubovi, pa i večiti rivali, žive od prodaje igrača i eventualnih učešća u UEFA takmičenjima, s tom razlikom što Crvena zvezda, za razliku od Partizana, ima nekoliko miliona evra sigurnih sponzorskih para od Gasproma. Pitanje je samo da li se moraju puštati i momci s jednim ili par poluvremena za prvi tim, čak i kada uprave na to „nateraju“ treneri tj. njihovo oslanjanje na druge pojedince, jer jure postavljene im rezultatske ciljeve. Lično nisam za tu opciju, makar se zaradilo i pet miliona evra, kao u slučaju malog Lazetića, s obzirom da je svaka cifra između 5.000.000 i 10.000.000 odlična za naše uslove i prilike. I zbog potencijalno veće zarade i zbog snalaženja takvih klinaca u inostranstvu, pre bih sačekao da makar jednu, dve sezone sazrevaju i čeliče se u seniorskom fudbalu. Od svog prvog odrađenog transfera Jovana Stankovića u Majorku, 1995. godine, pa do danas nagledao sam se svega i svačega u mom poslu, pa s punim pravom tvrdim da preskakanje tog veoma važnog stepenika u karijeri obično vodi u lutanje sa pozajmice na pozajmicu, povratak u Srbiju na resetovanje karijere i nove početke.  S obzirom da sa tako malo uloženog novca – iz perspektive bogatijih tržišta – kupci ne preuzimaju veliki finansijski rizik da bi posebno motrili na te momke i gledali pošto-poto da vrate potrošeno – kaže za Danas naš poznati fudbalski menadžer i neko vreme sportski direktor Crvene zvezde Zoran Stojadinović.

Kritičari transfer politike Partizana i Crvene zvezde uvek za argument uzimaju kontra primer zagrebačkog Dinama, jer je pod direktnom ili indirektnom komandom vrlo kontroverznog Zdravka Mamića zgrnuo i zgrće astronomske cifre za naše pojmove, neretko odbijajući da počne pregovore ako ispred šest nula ne stoje dve cifre.

– Ako prodajete kuću vrednu dva miliona evra, vlasnik ste još nekoliko nekretnina i imate lepa primanja, hoćete li pristati na cenu od milion i 200.000?! Naravno da nećete, jer vam se ne žuri. Ista vam je priča i sa gospodinom Mamićem, kog ovde dižu u nebesa, kao nekakvog maga prodaje. Poštujem njegove pregovaračke veštine, zajedno smo učestvovali u Halilovićevom transferu u Barselonu, ali tvrdim da nikada ne bi imao takve rezultate da je radio u Zvezdi ili Partizanu. Nije isto kada stalno možeš da računas na više desetina miliona evra nepovratne državne investicije i kada se dovijaš za zatvoriš osnovni godišnji budžet. Od Tuđmana na ovamo, kao državni klub, Dinamo nije imao problem finansiranja, pa iz te lagodne pozicije možeš dozvoliti sebi luksuz odlaganja prodaje jednog Luke Modrića do njegove 23. godine. Da zaključim, nikoga ne opravdavam i nikoga ne napadam, samo ponavljam da su naši klubovi prinuđeni na prodaju mladih igrača – sumira Stojadinović, uz podsećanje na reči čuvenog trenera Mančester junajteda, Aleksa Fergusona, da su „najveći neprijatelji talentovanog fudbalera njegovi roditelji“.

Za Milorada Kosanovića, prodaja sve zelenijih talenata je nezaustavljiv proces i tako će ostati sve dok jednog dana Čukarički ne bude izuzetak od opšteg, lošeg pravila nego samo jedan od klubova čiji vlasnici imaju ime i prezime ili naziv.

– Na Banovom brdu se zna ko pije a ko plaća, odakle dolazi i kuda ide novac… I sve je javno i transparentno. Drugde je to složen problem. Gro ostalih arče svačiju i ničiju imovinu, a ljudi iz uprava trguju bez kontrole njihovih poslova. S jedne strane su prinuđeni da prodaju mlade igrače, pošto naša slaba liga ne zanima ni navijače ni jake sponzore, pa nema značajnijih prihoda od njih, a s druge ne mogu da dočekaju da nađu kupca za kvalitetnu „sirovinu“. Deca prerano odlaze jer oni što odlučuju o njihovim sudbinama radije trguju nego što stvaraju, omladinske škole rade slabije nego pre 10, 15 godina a bogati Zapad u svom dvorištu nema jeftinu robu tog  kvaliteta. Prodavce ne zanima da li će se ti isti igrači za par godina pokunjeno vratiti u Srbiju ili, spašavajući što se može spasiti od karijera, odlaziti u Uzbekistan, Litvaniju, Gruziju… Dok trgovci bez nadzora nastavljaju, bez plana i programa, da dovode prosečne strance i daju im užasno jake ugovore – kaže za naš list poznati trener mnogih srpskih i kineskih timova.

Novinar Mozzart sporta, Aleksandar Gligorić, ima u malom prstu domaći fudbal, a važi i za vrlo obaveštenog pratioca zbivanja na inostranoj sceni, pogotovo u domenu transfera.

– Nisam siguran da naši klubovi moraju baš uvek da prihvate prvu jaču ponudu za igrače u fudbalskom razvoju, ali znam da nisu u situaciji da odugovlače sa prodajom i puštaju da im rastu cene, kao bogatiji Dinamo iz Zagreba. Strani skauti to znaju, motre na ovdašnje talente i neretko ih odvode za smešne pare. Sa naše tačke gledišta, Dušan Vlahović je negativan primer za fudbalske anale i proučavanje. Ne pamtim da je neko u skorijoj prošlosti kupljen za samo milion evra a, po svoj prilici, prodat za 70 miliona! Bivši Fiorentinin direktor Korvino, zaslužan za mnoge transfere igrača sa Balkana, hvalio se kako je sa sirotinjskog tržišta Srbije, za sitne pare, dovodio vrhunske talente. Generalno, Italija je postala Meka za sprske fudbalere od potencijala. Naša zemlja je na taj način postala treći najveći „izvoznik“ u Italiju, odmah iza Brazila i Francuske, čak i pre jedne velike Argentine – objašnjava naš kolega.

Neki od tinejdž transfera

CRVENA ZVEZDA

Luka Ilić                     2.500.000 (800.000)

Aleksa Terzić 1.500.000 (2.000.000)

Luka Jović      2.000.000

Filip Janković            350.000 (10.000)

Dejan Joveljić           4.000.000

Ivan Ilić          2.500.000 (11.000.000)

……………………….

PARTIZAN

Matija Nastasić       1.000.000 (2.800.000)

Dušan Vlahović        1.000.000 (70.000.000)

Stevan Jovetić          8.000.000 (3.000.000)

Adem Ljajić   4.500.000 (2.300.000)

Filip Stevanović       8.000.000 (3.500.000)

Danilo Pantić            1.000.000. (1.200.000)

Nikola Milenković   5.000.000 (23.000.000)

Strahinja Pavlović   10.000.000 (8.000.000)

Lazar Marković        10.000.000 (2.500.000)

Aleksandar Mitrović           5.000.000 (18.000.000)

* prvo su iznosi transfera a drugo trenutna tržišna vrednost

* Podaci su preuzeti sa Transfermarkta