Od starta sezone Milan Tomić igru i rezultat zasnivao je na strancima, uporno izbegavajući da se osvrne oko sebe i napravi određene taktičke i kadrovske korekcije.
Ako ičeg dobrog ima u eliminaciji crveno-belih u Top 16 fazi, onda je to svakako odluka trenera da pritisnut lošim rezultatima i još neubedljivijom igrom napokon konkretnu priliku pruži momcima poput Dejana Davidovca, Ognjena Dobrića, Nemanje Nenadića, Dušana Ristića… Poslednji meč sa Unikahom, na oproštaju od Evrokupa, uprkos rezultatskom beznačaju, mogao bi da posluži Tomiću kao primer da se dobro zamisli i napokon shvati kakve je previde napravio tokom takmičarske godine. Ni sam trijumf (105:89) nije bio toliko bitan koliko učinak onih koji su konstantno na nekim testovima dokazivanja, u kombinaciji sa čestim hlađenjima na klupi ili pokaraj iste.
Davidovac i Dobrić, pre svih, pokazali su i prošle sezone da su spremni i sposobni da doprinose Zvezdinim rezultatima. Od dolaska Tomića, obojici je minutaža rapidno smanjena; Davidovac je otežavajuće okolnosti imao u vidu sporijeg oporavka od povrede, međutim i nakon povratka status mu je ostao maltene isti. U okolnostima kada Zvezda ima puno defanzivnih problema, Tomić se prelako odrekao njegovih polivalentnih sposobnosti u čuvanju igrača od jedinice do četvorke (vrlo bitno prilikom preuzimanja). U odsustvu Čovića, Davidovac je protiv Unikahe podsetio javnost na talenat i inteligenciju prilikom organizovanja igre iz prošle sezone. Sa njim na jedinici Zvezda je imala daleko brži protok lopte i jednostavnije rešenja, čak i u poređenju sa tempom koji je nametao Regland.
– On može da igra brže, brz je igrač i u nekim trenucima bi trebalo da se brže oslobađa lopte. Ne zaboravimo da je i on od septembra i prve utakmice u Laktašima (na ABA Superkupu) mnogo pomogao timu. Iako postoje neke utakmice koje nije odigrao dobro, on je naš igrač. To je period od šest meseci. Ne može jedan igrač da šest meseci odigra 100 odsto i da ne padne. Možda je imao mali pad u igri, ali dići će se – pokušao je Tomić da „odbrani“ Reglanda, koji je nesumnjivo najviše kumovao eliminaciji crveno-belih u Top 16 fazi.
Da su Nenadić ili Dobrić imali status u ekipi poput Reglanda ili Berona možda bi rezultati bili bolji ili bi barem eliminacija bila podnošljivija. Širokih leđa i ramenog pojasa, dugih ruku i izrazitog entuzijazma, Nenadić je odavno zaslužio šansu i prostor koji je dobio protiv Unikahe. Pomeren na prirodnu poziciju beka-šutera, neopterećen prenosa lopte i organizacije igre, pokazao je konstantnost koju je Beron izgubio u poslednjih mesec dana. O Dobrićevom šutu najbolje svedoči procenat od 38 odsto za tri i to na neuporedivo manjem uzorku od Berona, čija su ovlašćenja daleko veća u odnosu na momka koji je ponikao u Zvezdi i prošle sezone pokazao da može biti lider. Tomićeva logika je izgleda takva da jedan stranac mora potpuno da razočara (Maik Cirbes) da bi domaći igrač dobio adekvatnu šansu (Dušan Ristić).
– Na ovoj je (Cirbes) bio u 12, ali teško je igrati u nekom trenutku sa tri centra. Uvek gledam da igraju oni koji bi trebalo da igraju i za koje ja mislim da bi trebalo da igraju. Nema problema, Zirbes će pomoći timu isto – optimista je trener Zvezde.
To je samo jedna utakmica
Uprkos tome što su ofanzivno odigrali odlično, Dejanu Davidovcu (16p) i Nemanji Nenadiću (13p), na osnovu izlaganja trenera Tomića posle meča, to neće biti preveliki kredit u nastavku sezone: „Što se tiče mladih, Nenadića i Davidovca, odigrali su dobro, ali to je samo jedna utakmica. Moraju da nastave. I kada ne budu postigli ovoliko poena, mora da se vidi njihov kvalitet u odbrani i u napadu“, kao da je Tomić zaboravio da se u Top 16 fazi kvalitet Reglanda i Berona apsolutno nije video i to u oba pravca.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.