Može li zaista doći do korenitih promena u srpskom fudbalu?

Ni neizjašnjavanje Izvršnog odbora Fudbalskog saveza Srbije o njegovom izveštaju o (ne)učinjenom za to malo vremena provedenog za komandnom tablom ne spada u rubriku verovali ili ne, jer nije ni prvi ni poslednji ostavljen u čardaku ni na nebu ni na zemlji, do nalaženja boljeg ili bilo kakvog drugog rešenja.

Jedine novotarije su prepuštanje celog „slučaja“ potpredsedniku (Marku Panteliću) a ne Stručnom odboru FSS, premda je isti i u prošlim sazivima samo aminovao izbore onih što nisu ni opepelili trenerski zanat, te paralelna bitka za čuvanje Slaviše Kokeze ili proterivanje istog iz predsedničke kancelarije u nacionalnom Savezu.

S puno nejednačina i varijabila u najaktuelnijoj i najitrigantnijoj zakulisnoj računici, čiji se završni ceh, sva je prilika, pravi daleko od Terazija 35.

– Sve mi je to smešno i tragično u isto vreme. U našem fudbalu se u poslednje vreme „nakotilo“ uticajnih i bezobzirnih neznalica, zaogrnutih funkcionerskim odelima. Nemaju pojma o tome što im je dato za posao, ali zato povlače konce, imaju moć odlučivanja i svoje novinare, da naručenim pričama podrivaju izabrane mete ili ih blate posle jednog, dva poraza, a plaćenom medijskom podrškom dižu cenu svojim adutima. U borbi za njihov lični interes, jer takve baš briga za opšte dobro, samo im je do para. Nije mi samo jasno zašto je moj nekadašnji igrač Marko Pantelić pristao da preko njegovih leđa „pucaju“ neuspesi. Znam da voli da je u centru pažnje, ali… Takođe, da sam na mestu Tumbakovića ne bih nikada prihvatio da budem selektor a drugi mi sastavljaju tim. Isuviše je on ozbiljan trener za takve stvari. Još jedan moj bivši fudbaler, Dejan Stanković, ima, zato, hrabrosti da forsira svoje ideje i klince u Crvenoj zvezdi. Ima ime i integritet, dobro je situiran i ne daje pet para za te tipuse iz fudbalskog okruženja – komentariše za Danas čemeran aktuelni trenutak penzionisani trener Milan Živadinović.

Sa 15 prođenih zemalja i šest selektorskih mandata u trenerskoj biografiji, naš sagovornik se smatra pozvanim da se obrati Nemanji Vidiću, čiji je presek stanja u srpskom klupskom i reprezentativnom fudbalu uznemirio mnoge duhove i pokrenuo javnu polemiku o tome da li je samostalan ili, na bilo kakav način, iskorišćen u opravdanoj kritici brojnih anomalija i rada FSS, odnosno da li je njegovo oglašavanje bilo samo ljutit krik fudbalske gromade ili najava selektorskih/predsedničkih ambicija žive legende Mančester junajteda.

– Kao nekome koga znam od malih nogu, poručio bih mu – Dobar si čovek, mani se nagovaranja sumnjivih lica, ko god oni bili, jer takvi uvek traže da im uzvratiš. I to sa kamatom. Tumba se prešao, krenuo njihovim putem i dočekao da krenu da ga smenjuju posle nekoliko utakmica. Drugo, u moje vreme su se postupno gradile karijere, pa sam ja, na primer, prvo bio selektor mlade reprezentacije i asistent u A timu, pa tek onda „dobio“ najjaču postavu. A legendarni predsednik Saveza Miljan Miljanić nije dao da se prave potezi na moju štetu. Sada su potrošeni toliki kvalitetni treneri po klubovima i reprezentacijama, samo zato što nisu imali tzv. funkcionere i novinare na njihovoj strani. Dakle, nije poenta u ovom ili onom selektoru ili predsedniku već u jasnoj podeli dužnosti i odgovornosti. Gde će se tačno znati za šta je kriv ili zaslužan neki Petar Petrović, Jovan Jovanović… Svetlo na kraju tunela možemo da ugledamo tek pošto se desi velika čistka. I oslobodimo se glavnih junaka iz moje priče – poentira Živadinović.

Ljubinko Drulović je sa mladom selekcijom Srbije bio prvak Evrope i u jednom trenutku bio viđen na šefovskom mestu među „orlovima“, ali je posle epizodne uloge vršioca dužnosti završio na „smetlištu“ stručnjaka potrošenih u kadrovskim i drugim kombinatorikama onih što vedre i oblače ovdašnjim fudbalom.

– Ne znam ko to (sve) odlučuje ko treba vodi Savez, nacionalne selekcije i klubove, samo već predugo gledam kako lični interesi guše ili troše talenat. A, imamo ga i dalje. I među igračima i među trenerima. S tim što jedino ovi poslednji plaćaju ceh za neuspehe, stradaju čak i kada naprave nešto veliko. Osetio sam to na svojoj koži – počinje priču za Danas čovek za kog već neko vreme nema mesta i posla u Srbiji.

– Situacija je previše kompleksna da bi se pričalo samo o jednom izgubljenom meču ili jednom selektoru. Potrebni su opšta diskusija i suštinske promene. Hajde da pričamo i o regularnosti, o promenama sistema takmičenja kako kome padne na pamet, o neuspesima mlađih kategorija, o tome da u timu U 21 nema igrača za A selekciju… I dalje tvrdim da bismo, da sam (p)ostao selektor, s tom ekipom igrali EURO 2016. Dakle, problem je van terena. I nije nerešiv, ako se ima dobra volja. Dovoljno je da pogledamo u naš najbliži komšiluk, u Crnu Goru sa jednim Dejanom Savićevićem ili Hrvatsku sa jednim Davorom Šukerom na čelu Saveza. I Mađarska je sa svojim sistemskim ulaganjima dobar primer, eto, odoše na EURO, liga im je sve jača… Drago mi je što su se oglasili Vidić i Matić, voleo bih da čujem Vladimira Jugovića… Međutim, treba znati da je radikalno menjanje stvari jedan proces – podseća Drulović.

I televizijski fudbalski komentator Gojko Andrijašević ne dopušta sebi da od jednog drveta ne vidi čitavu šumu problema, dužeg postojanja.

– Ne bih se previše bavio sadašnjim trenutkom, pa ni pridavao naročit značaj utakmici sa Škotskom, jer i da je drugačije odigrana i dobijena to ne bi promenilo loše stanje u srpskom fudbalu. Taj poraz je samo logična posledica odsustva bilo kakvog sistema u radu fudbalske organizacije i klubovima. Takođe, u fudbalu kao i u životu postoji karma, a ružne stvari su počele da se dešavaju pre te sramno loše igre u 89. minuta finala baraža. Tumbaković nema veze s tim – čak mi se dopada kako je u hodu davao sve više prostora omladinskim prvacima sveta i izlazio na kraj sa pojedinim hroničnim problemima, kao što je generalno tanka ponuda kvalitetnih bekova, ali penal rulet tog 12. novembra bio je vrhunac jednog lošeg niza. Započetog smenom Slavoljuba Muslina posle plasmana na Svetsko prvenstvo, u već prežaljenim kvalifikacijama, a nastavljen postavljanjem čoveka bez dana trenerskog iskustva samo zato što je lojalan, njegovim neodgovaranjem za menjanje formacije pred bitnu utakmicu sa Ukrajinom i gubljenjem jedinog meča na Svetskom prvenstvu u kojem se moralo pobediti, skrivanjem čelnika Saveza iza smrti Gorana Bunjevčevića posle tog SP, kada smo ostali uskraćeni za ocenu učinka u Rusiji…

Naš sagovornik kaže da je odavno naučio da je stanje u fudbalu odraz situacije u društvu i državi i da ne želi da se svrstava ni na čiju stranu u aktuelnoj razmeni vatre između kritičara i branilaca rada aktuelne vrhuške FSS, ali konstatuje da je „Vidić apsolutno u pravu za neke stvari“.

– Svaljivati krivicu na jednog čoveka, u ovom slučaju možda Tumbakovića, nije pravi pristup rešavanju problema. Poenta je u uspostavljanju sistema u kom će svi biti samo i isključivo u službi fudbala, a znati svoj posao. Čemu treba da prethodi konstruktivna i dobronamerna kritika potkovanih i pozvanih da to učine. A, ovde se sve svodi na euforiju ili „pljuvanje“ – napominje Andrijašević, koji je komentarisao poslednje utakmice tadašnje SR Jugoslavije, na EURO 2000. godine.

Selektori samostalne Srbije

Havijer Klemente             2006-2007.

Miroslav Đukić   2007-2008.

Radomir Antić    2008-2010.

Vladimir Petrović              2010-2011.

Siniša Mihajlović               2012-2013.

Dik Advokat        2014.

Radovan Ćurčić 2014-2016.

Slavoljub Muslin               2016-2017.

Mladen Krstajić 2018-2019.

Ljubiša Tumbaković         1. 7. 2019…

* Ćurčić (2011-2012), Ljubinko Drulović (2014) i Krstajić (2017) bili su vršioci dužnosti selektora

Predsednici FSS

Zvezdan Terzić  jul 2006 – mart 2008.

Tomislav Karadžić             jul 2008 – maj 2016.

Slaviša Kokeza   maj 2016…