Foto. J. Patarčić/Danas“Bavio sam se košarkom kao klinac i pratim je oduvek. Ustajao sam noću kada smo 2002. osvojili Svetsko prvenstvo, tad su bili plavi dresovi i kada sam pravio ovaj dres, taj dres mi je bio u glavi. Nekako sam hteo da povratim taj duh iz 2002. godine i ranije, jer su tada dresovi bili mnogo bolji”, kaže za Danas Subotičanin Miroslav Nimčević, koji je dizajnirao dresove u kojima će košarkaši braniti boje Srbije na predstojećem Svetskom prvenstvu.
Plavi dres sa crvenim i belim porubom, prošaran tačkicama s leve i desne strane, idejno je rešenje grafičkog dizajnera Miroslava Nimčevića iz Subotice, a koje je pobedilo na konkursu Košarkaškog saveza Srbije.
Kako priča za Danas, za konkurs je saznao prošle godine početkom maja, a kako je trajao do kraja meseca, nije želeo da žuri, već da se, kad obavi sve radne obaveze, posveti dizajniranju dresa.
“Međutim, ja sam skroz zaboravio na taj konkurs i setio sam se tek 31. maja u pet popodne”, započeo je razgovor šalom na svoj račun Miroslav.
“I hajde, da ne bude sad da ništa ne pošaljem, nešto moram da napravim. Šta god i kako god, ali nešto mora da se pošalje”, odlučio je tada naš sagovornik.
Tako je Miroslav na raspolaganju imao svega nekoliko sati da osmisli dres i, kako kaže, uopšte nije imao dilemu oko toga koje će boje biti.
“Otkako smo nezavisna država Srbija, dres je u početku bio crvene boje i to je bilo tako nekoliko godina, dok u Savezu nisu odlučili da se vrate na plavu, jer plava boja je ipak simbol košarkaša. Jeste da je to tada bila Jugoslavija i da je to bilo pre 30 i više godina, ali je plava boja ostala vezana za košarkaše i generalno te uspešne sportove, a i meni se isto više sviđa od crvene”, kaže ovaj Subotičanin.
Odlučio se za nešto ugasniju, odnosno gotovo teget nijansu, a inspiraciju za dizajn nije crpeo samo iz košarkaških, nego i iz fudbalskih dresova.
“Na primer, fudbalski dres Francuske iz 2012. godine izgleda tako da možeš u svadbu da ga nosiš i meni su uvek bili u glavi ti dresovi koji su više elegantni. Da nisu samo sportski, nego da imaju i neke modne detalje, različite nijanse boja i time sam se nekako vodio”, objašnjava Miroslav.
U dres je utkao i lični pečat, koji se ogleda u detaljima poput debljih rubova koji nisu ostali tradicionalno jednobojni, već u bojama naše zastave, a našao je i način kako da veliki jubilej oslika na dresu.
“Pošto se ove godine obeležava 100 godina košarke u Srbiji, hteo sam da napravim da bude po 100 tačkica na dresu ili da to budu neke sitne košarkaške lopte. To bi možda bilo malo previše kičasto, pa su ostale crvene i bele tačkice”, priča Miroslav, pokazujući ove detalje na dresu.
Miroslav je dizajn završio pola sata pre ponoći, tačnije, poslao ga je pola sata pre isteka konkursa, a nekoliko dana kasnije, usledio je poziv iz Košarkaškog saveza Srbije da je njegovo idejno rešenje sa još dva ušlo u najuži krug.
Potom je organizovano glasanje putem društvenih mreža i pojedinih portala, pri čemu je njegov dres predstavljen tek poslednjeg, trećeg dana glasanja publici, ali je uprkos tome poprimio najviše simpatija.
“Nisam sumnjao da ću biti tu negde, ali u početku je bila ogromna razlika u glasovima zato što je moj dres izašao tek treći dan, pa sam mislio okej, ako ne budem prvi, znam zbog čega je, ali ima vremena i na kraju se sve namestilo”, kaže Miroslav, dodajući da je tokom glasanja dobio i podršku pojedinih košarkaša.
“Bogdan Bogdanović se prvi javio, kad je bilo glasanje na Instagramu, i na Tviteru je rekao: ‘Ovaj dres želim’”, zahvalio se Miroslav kapitenu na podršci.
Po objavi konačnih rezultata, Nimčević kaže da je nastalo uzbuđenje koje je trajalo nekoliko sati, a u proslavljanje su se uključili njegovi prijatelji i porodica koja je u tom trenutku bila na moru.
“Ponosan jesam, ne znam da li sam još svestan veličine ovoga, ali kad krene prvenstvo i kad vidim ko sve nosi taj dres, ako i daj Bože nešto osvojimo, biće lepa uspomena”, ističe naš sagovornik, uz priznanje da je možda mogao i bolji posao da uradi.
“Iskreno, što ga duže gledam, sve mi se manje sviđa”, nasmejao se Miroslav.
“Sada imam više vremena i slobode, pa bih mnogo bolje napravio, ali poslao sam ovo jedno rešenje, iako sam planirao da pošaljem 20 različitih, pa jedno ako bude, biće. Međutim, poslao sam jedno i to jedno je bilo dovoljno”, iskren je naš sagovornik.
Osim dresa, Miroslav je na kraju dobio priliku od Košarkaškog saveza Srbije da dizajnira celokupnu opremu za košarkaše, pa su tako njegovih ruku delo i dizajnovi majica, dukseva, trenerki, jakni, kačketa i torbi koje će nositi na Svetskom prvenstvu, što mu je i u karijernom smislu, kako i sam kaže, “otvorilo oči”.
“Grafičkim dizajnom se nisam bavio ozbiljno, to mi je uvek bio drugi posao i otkad znam za sebe, radim dva posla. Već 10 godina uvek nešto radim, a kad dođem kući i ako imam vremena, onda se bavim grafičkim dizajnom. Kada je bila pandemija, tada sam radio u banci i smučilo mi se sve to, pa sam odlučio da ću dati sve samo da budem grafički dizajner. Da mi to konačno bude prvi posao, da više ne bude plan B, nego plan A. Naučio sam sve od brata koji je grafički dizajner i koji se školovao za to, i kada je izašao ovaj konkurs, u tom periodu sam imao dilemu da li ću nastaviti ovim da se bavim ili ću preći na nešto drugo zato što sam shvatio da tu nije tolika zarada koliku sam očekivao. Ali, kada se desilo to sa dresovima, kao da mi je otvorilo oči, kao da mi je reklo: ‘E Miki, dobar si u ovome, nemoj da šaraš i izmišljaš nove profesije, drži se ovoga, vredi, posveti se malo više i nastavi’. I eto, od tada radim samo jedan posao”, zadovoljno će Miroslav Nimčević.
Zajedno sa prijateljima i porodicom kod kuće će, kako kaže, pratiti Svetsko prvenstvo u košarci koje počinje 25. avgusta, a iako će mu pažnja možda u početku biti usmerena na dresove, kasnije će biti na parketu sa momcima koji ih nose.
“Najviše mi je žao što Jokić ne igra. To mi je najviše žao, zato što je moj bivši kolega prijatelj sa njim i već sam zamišljao kako se slikam sa njim sa dresom, potpisuje ga, ali ništa od toga”, u šali će naš sagovornik, koji kaže da bi mu bilo drago da košarkaši izbore plasman na Olimpijske igre.
“S obzirom na to ko sve ne igra, ne mogu da kažem da išta očekujem, ali to možda čak i nije loše zato što kada smo igrali u boljem i jačem sastavu, uglavnom smo gubili u četvrtfinalu. Što su očekivanja bila veća, razočaranje je bilo veće i mislim da ove godine, osim Bogdanovića, nema zvučnih imena i očekivanja nisu toliko velika, pa je samim time i pritisak na igračima manji. Tako da, ne znam šta da očekujem, ali se nadam nekom uspehu i da se plasiramo na Olimpijske igre”, poručuje Miroslav Nimčević.
Više vesti iz ovog grada čitajte na ovom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
