„Ne treba žaliti za zvezdama, i mi smo 2009. bez velikog iskustva osvojili srebro na Evrobasketu“: Ivan Paunić za Danas o šansama „orlova“ na Mundobasketu

Daleko je druga faza Svetskog prvenstva, zona u kojoj bi moglo da se spozna da li „orlovi“ imaju snage i kapaciteta da na Mundobasketu izbore vizu za Olimpijske igre u Parizu naredne godine.

Brojni otkazi uslovili su da kvalitet postane upitan gotovo na svakoj poziciji, izuzev mesta beka šutera i eventualno niskog krila. Takođe, povrede su „dosolile so na ranu“ tako da je kvalitet reprezentacije postao tema u vezi sa kojom vredi diskutovati.

Jedan od onih koji nisu uzrujani usled činjenice da će ekipa drastično oslobljena nastupiti na tako velikom takmičenju, Ivan Paunić, u razgovoru za Danas, u datim okolnostima vidi i prednost u smislu stvaranja bolje kohezije, timskog duha i spremnosti da se ega stave u razumne dimenzije u okviru kojih će uspeh reprezentacije predstavljati osnovni imperativ.

– Mene aktuelna generacija u mnogome podseća na onu iz 2009. koja je iz drugog plana došla do srebrne medalje na Evropskom prvenstvu. Tada smo nas petorica iz univerzitetske reprezentacije premešteni u „A“ selekciju. Većina je bila gotovo bez ikakvog reprezentativnog iskustva. Imali smo samo Nenada Krstića i Kostu Perovića sa većim reprezentativnim iskustvom. Svi smo bili željni dokazivanja na reprezentativnom nivou, a sličnu polaznu osnovu vidim i u aktuelnoj generaciji – podvukao je zanimljivu paralelu nekadašnji reprezentativac naše države.

Nažalost, i ovo leto nije moglo da prođe bez brojnih otkaza. Javnost je najviše pogođena odlukama Nikole Jokića, Vasilija Micića i Nikole Kalinića da ne nastupe za reprezentaciju Srbije. Na sve to, brojni igrači poput Vladimira Lučića, Ognjena Jaramaza, Luke Mitrovića morali su da se zahvale na pozivu zbog povreda.

– Mislim da ne treba žaliti za zvezdama, onima koji su iz svojih razloga odlučili da ovoga leta ne igraju za Srbiju. Ne treba ih ni kinjiti, nešto preterano kritikovati. Za mene je reprezentacija svetinja. Oni koji su se odazvali sigurno su željni dokazivanja, potvrde kvaliteta na najvećoj pozornici. Drago mi je što vidim dosta mladih igrača u reprezentaciji. Nije nemoguće da upravo u ovakvoj konstelaciji ekipa mnogo bolje profunkcioniše nego da je popunjena brojnim asovima svetskog formata.

U toku priprema. selektor Svetislav Pešić sve vreme je pokušavao da u sistem igre implementira moderne principe zasnovane na brzim rešenjima i jasnoj produkciji u igri na otvorenom terenu. Paunić smatra da se takva košarka i može igrati sa ekipom kakvu će Srbija imati na Mundobasketu.

– Dobra smo ekipa, željna uspeha. Posedujemo igrače takvog profila da možemo da igramo kvalitetno i u pozicionim napadima, kao i tranziciji. Većina momaka je u fazi karijere kada bi im uspeh sa reprezentacijom puno značio. Verujem da možemo do medalje. Naravno, konkurencija će biti velika. Amerikanci, Kanađani, Nemci, Španci, Australijanci, Francuzi… svi oni imaju reprezentacije kadre da se domognu same završnice, ali verujem u naše momke i njihove mogućnosti.

Iako se može pohvaliti veoma dobrom klupskom karijerom tokom koje je igrao za jedan Virtus, čuvenu Fuenlabradu, a poslednje tri sezone rusku Lokomotivu, za Paunića je personifikacija smisla bavljenja košarkom uspeh sa reprezentacijom i doček ispred Skupštine pred više desetina hiljada zemljaka.

– Ne postoji ništa lepše i smislenije od igranja za reprezentaciju. Svoju karijeru ću pamtiti po uspehu sa Srbijom i dočeku pred više desetina hiljada navijača. I danas se naježim kada pomislim na doček koji je doživela moja generacija.

Analizirajući sam kvalitet ekipe koja će zaigrati na Svetskom prvenstvu, Paunić se razumno pribojava činjenice da „orlovi“ imaju samo jednog klasičnog plejmejkera.

– Meni ekipa deluje uigrano, međutim, moraćemo da povedemo računa o tome kako da sačuvamo i poštedimo Stefana Jovića. On je naš jedini pravi plejmejker, neko ko razmišlja i deluje kao pravi organizator igre. Fale nam Vasilije Micić ili Miloš Teodosić ali šta da se radi. Trebalo bi da povedemo računa o Jovićevoj minutaži svesni da u pozicionoj igri možemo imati veliki benefit od njegovog smisla za igru.

„Orlovi“ su tokom priprema i utakmica sa Grčkom, Italijom, Portorikom i Kinom pokazali da mogu da igraju raznovrsno i da imaju igrače adaptivne na različite stilove igre.

– Milutinov će nam mnogo značiti. Sa njim u pozicionim napadima možemo da imamo brojna rešenja i obezbeđenu dubinu. Prošle sezone, kada se povredio, uspeli smo da počistimo CSKA u plej-ofu ruske VTB lige. I to je pokazatelj kakav uticaj ima na saigrače. Nema sumnje da će ga rivali udvajati, pokušavati da izvrše pritisak, naročito na niskom postu, međutim, Nikola ima dobar povratni pas i pregled igre i trebalo bi da od njegovih lopti veliki benefit imaju naši šuteri.

Osim Milutinova, Srbija u ekipi nema dominantnog igrača u centarskoj liniji. Paunić je svestan da to može biti veliki problem, ali i potencijalna prednost jer mlađi igrači mogu na tim pozicijama da igraju brže, prevashodno u fazi tranzicije.

– Sa Petruševim na pet možemo da igramo brže u tranziciji i da tražimo rešenja u ranoj fazi napada. On i Nikola Jović mogli bi u tom smislu da budu veliki benefit za našu reprezentaciju. S obzirom na to da su Bogdanović, Milutinov i Gudurić jedini naši igrači koji su asovi u svojim ekipama, morali bismo da povedemo računa o njihovoj potrišnji i u skladu sa tim da kad je god to moguće imaju izbalansiranu minutažu. Ne treba juriti razliku, važno će biti samo da dođemo do pobede.

Tokom pripremnih utakmica moglo se primetiti da „orlovi“ nisu bili dovoljno konstantni u šutu sa distance iako u Bogdanoviću, Guduriću, Dobriću, Marinkoviću Srbija ima zaista dobre šutere i to u raznim varijacijama sa i bez lopte u driblingu.

– Nisam preterano zabrinut zbog toga. Smatram da ćemo tokom prvenstva dostići željenu formu. Kako se ono kaže „samo da uđu prve lopte“. Imaćemo mogućnost da igru gradimo i iz unutrašnje linije. Adekvatni povratni pasovi visokih igrača mogu biti plodonosni za naše bekove. Imamo jake individualce, sjajnog u tom smislu Bogdana Bogdanovića, a tokom priprema smo videli i da mladi Nikola Jović ima smisla za pravovremena dodavanja posle kojih smo imali dobar protok lopte. Veoma je bitno što je Bogdan kapiten ekipe kao najbolji igrač koji nema izražen ego već je spreman da svojim znanjem i načinom razmišljanja unapredi čitav kolektiv – jasno je poručio Paunić kao neko ko je, ne samo osvajač srebra iz 2009. godine već i član naše najsupešnije reprezentacije u mlađim kategorijama koja je osvajala zlato na Evropskom prvenstavu svih uzrasnih kategorija.