Njemu je najteže: Marko Gudurić imao Nemce u šaci (VIDEO)

Oduševili su sve ljude u Srbiji ne samo rezultatom, koji je fantastičan, već, pre svega, igrom, ponašanjem, zajedništvom… Ponosno se košarkaši Srbije vraćaju u svoju otadžbinu možda i nedovoljno svesni da su svim košarkaškim protagonisitma u državi vratili nadu da smo još uvek kadri da pravimo vrhunske rezultate.

Posle šest godina rezultatskog, naročito igračkog posta Srbija se vratila na pobedničko postolje i kao vicešampion sveta spremaće se za Olimpijske igre u Parizu naredne godine.

Osakaćeni odsustvom brojnih vedeta, ali i povređeni načinom na koji su se pojedinci zahvaljivali na pozivu, kao da su bili pozivani na neku lošu žurku, Bogdan Bogdanović i saigrači osvajanjem srebrne medalje napravili su teško opisiv rezultat.

Ne samo što su se na Nemce namerili sa jedanaest igrača (Boriša Simanić finale gledao u bolnici u Manili) već su se „orlovi“ suočavali sa kompleksnim problemima dan pre duela za zlatnu medalju.

Nikola Milutinov se borio sa bolom u listu noge, koji je osećao još od polufinalnog duela sa Kanadom, dok je noć pre finalnog meča Bogdan Bogdanović osetio malaksalost.

Naravno, nijedan od njih dvojice nije ni pomišljao da propusti meč sa Nemcima, ali se, gledajući kroz špijunku retrospektive, moglo naslutiti da nešto sa našim najboljim igračima nije u najboljem redu.

Uostalom, energetski su obojica pali u drugom poluvremenu (Bogdanović samo dva poena u drugih 20 minuta). Uprkos tome, kao i činjenici da su košarkaši Nemačke bili bolji u finalnom meču, izabranici Svetislava Pešića imali su šanse da dođu, možda i do potpunog preokreta.

Kad se zavesa na završeno finale spustila, Marko Gudurić briznuo je u plač, verovanto osećajući da je Nemce u jednom trenutku, u poslednjem minutu utakmice držao u šaci.

I zaista, popularni Gudura bio je u tri situacije u kojima je možda i mogao da matira „pancere“. Kod rezultata 78:75 za Nemačku, na 56 sekundi pre kraja meča, bio je u odličnoj poziciji da poravna rezultat. Usled dobrog protoka lopte našao se sam na liniji za tri poena, ali je promašio iz desnog ćoška, pozicije iz koje, doduše, nije tako često šutirao na šampionatu.

Nedugo zatim, opredelio se da krene na prodor. Uradio je sve kako treba na 38 sekundi pre kraja meča, ali je, usled faula, promašio nešto što sigurno ne bi u narednih dvadeset puta, da se nađe u identičnoj situaciji. Trebalo je samo da loptu položi o tablu. Izveo je mekan potez, po čemu je, inače, poznat, ali se lopta, neobjašnjivo izmigoljila iz obruča.

Bila je to prilika za 2+1, pretvorena je u dva pogođena slobodna bacanja, ali u okolnostima kada je svaki poen kao kiseonik važan, mnogo bi zbačilo da je kojim slučajem šansa iskorišćena. Umesto 79:78, prišli smo rivalu na dva poena razlike.

Na kraju, u jednoj od poslednjih akcija na 13 sekundi, prilikom postavljenog napada, Gudurić je, u želji da loptu spusti na niski post, istu poslao u aut što je ujedno ozvaničilo i kapitulaciju.

Preteško je Gudurić doživeo poraz u finalu. Spustio je glavu, počeo da plače, jasne perspektive da je jedna velika šansa propuštena.

Nije popularni Gudura doživeo potpunu satisfakciju za sve ono što je uradio tokolm leta, a učinio je dosta toga lepog i kvalitetnog.

Bio je među prvima koji su potvrdili da će igrati za reprezentaciju na Svetskom prvenstvu. Obznanio je to još dok je trajala klupska sezona i od date reči nije odstupio ni kada su se otkazi ređali kao na traci u Mercedesovoj fabrici automobila.

Selektoru se tokom priprema, ali i na šampionatu nametnuo kao alternacija za Bogdana Bogdanovića ali i u kreaciji igre, u zavisnosti od situacije na terenu. Na parketu je u proseku provodio 17 minuta. Naročito dobar bio je u dve krucijalne utakmice protiv Litvanije u četvrtfinalu i Kanade u borbi za finale.

Uprkos tome što se u Fenerbahčeu, kod Dimitrisa Itudisa izborio za jednu od liderskih uloga, na Mundobasketu se u potpunosti podredio kolektivu. Nije forisirao, iako je vrlo korektan u šutu za tri poena, već se trudio da obavi sve zadatke koje mu je poveravao selektor Svetislav Pešić.

Protiv Litvanije je, recimo, imao šest asistencija i devet poena. Samo je jednom pokušao sa distance, koncetrišući se da što više i bolje razigra visoke igrače.

Kako je vreme prolazilo, sve je bolje osećao ritam utakmica, shvatajući da rešenja mora da traži u prvih deset sekundi napada. Svaki međudribling mogao je da košta ekipu realizacije, zbog čega se trudio i da u „piku“ što brže i pravilnije pronađe rešenja.

Da je kao igrač sazreo videlo se protiv Kanade u polufinalu. Svestan da je u dobrom šuterskom raspoloženju, upravo je u meču za finale imao najviše pokušaja sa distance koje je potkrepio odličnim procentima uspešnosti (3/5). Za svega 12 minuta isporučio je Kanađanima isto toliko poena, uz tri asistencije.

Upravo završeni Mundobasket mogao bi Gudurića da pozicionira prvi vrhu hijararhije u samoj reprezentaciji. Dokazao je na velikoj pozornici da može biti jedan od bitnijih faktora u reprezentaciji Srbije. U 28. godini trebalo bi da u kontinuitetu pruža dobre partije, a mečevi u Manili upravo su bili refleksija njegove igračke zrelosti, odmerenosti na terenu i van njega kao i dovoljne kompetentnosti da može da igra u paru sa plejmejkerima, bude i njihova prinuda alternacija ali i kvalitetna spona između jedinice i centarske linije.

Prvenstvo je završio sa prosekom od 8,3 poena, 3,3 asistencije, uz 41 odsto uspešnosti za tri poena.