Odbrana Srbije plaši ostatak konkurencije na Mundobasketu

Igra u napadu reprezentacije Srbije, pa praktično od starta Mundobasketa, ako se izuzme meč sa Italijom, funkcioniše kao sat. Puleni Svetislava Pešića imaju drugi najefikasniji napad na šampionatu (98,2 poena), u fazi tranzicije prosečno ubacuju impresivna 22 poena (najviše na prvenstvu), dok su u šutu za tri poena takođe na obećavajućih 38 odsto.

Možda je i najbolja ilistracija igre u ofanzivnom segmentu podatak da „orlovi“ imaju najbolje procente uspešnosti u dosadašnjem delu Mundobasketa u šutu za dva poena (67,9 odsto). Na svakom meču imaju garantovanih 25 poena unutar perimetra uprkos tome što ne forsiraju igru na niskom postu preko Nikole Milutinova i Filipa Petruševa.

Postoji jasan balans između unutrašnje i spoljne linije i retko koji igrač u sistemu iskače u meri da narušava koncepciju. U datom kontekstu, teško da će u tome uspeti Kanada ili Slovenija, naš naredni protivnik u polufinalu, međutim iako to možda nije toliko upadljivo, igra Srbije u odbrani zapravo je segment koji je našoj igri doneo mir, a samim igračima jasnu dozu samopouzdanja.

SRBIJA NE GUBI NA MINUS 80

Na putu do polufinala košarkaši Srbije imali su za rivale protivnike od kojih pojedini jednostavno nisu bili pravi reper naših celokupnih mogućnosti. Uz svo poštovanje, ali Kina, Portoriko i Južni Sudan jednostavno nisu „ista liga“ međutim i protiv reprezentacija sličnog ranga, Bogdan Bogdanović i saigrači pokazali su koliko defanzivno mogu biti potentni.

I osnovna statistika dovoljna je ilustracija na koji način i u kojoj meri Srbija može zaustaviti rivale koji su kadri da na šampionatu ubace i više od 100 poena. U meču sa Italijom imali smo određenih napadačkih problema i ispoljenih manjkavosti, međutim defanzivno smo Azure sveli na ispod 80 poena (78:76).

Ona prava defanzivna klinika prezentovana je u četvrtfinalu, u kojem su do izražaja došli svi principi na kojima je selektor Svetislav Pešić insistirao još tokm pripremnog perioda.

Srbija je litvansku produktivnost u fazi tranzicije svela na ispod deset datih poena. Naterala je rivala na 15 izgubljenih lopti, najviše na šampionatu, ako se izuzme duel Litvanaca sa Amerikom. Istovremeno, iz ruku rivala izbijeno je čak devet lopti ili presečno pasova što je parametar po kojem je Srbija u rangu sa Amerikom i Nemačkom, defanzivno najboljim ekipama na Mundobasketu.

„Orlovi“ su među najboljim reprezentacijama kada je odbrana od „pika“ u pitanju što se videlo najbolje u borbi za polufinale. Iako dominantan do duela sa Srbijom, Jonas Valančijunas je tako čuvan da je samo u retkim situacijama iz „pika“ direktno dobijao pas na samom, odnosno ispod obruča.

Srbija veoma kvalitetno defanzivno igra i na perimetru što je nekako i logično kada u sastavu ima jednog „pit bula“ kao što je Aleksa Avramović.

– To je moj posao. Da ih jurim po terenu! Fićkov, Bogdanov i Miletov je da im stavljaju poene. Svako zna svoj posao. Mnogo smo srećni. Stvarno imamo fantastičnu ekipu. Drago mi je što imam priliku da delim svlačionicu sa ovim momcima. Svi smo ponosni! Želimo da vas obradujemo – pojasnio je Avramović svoja zaduženja u reprezentaciji.

Enerigija sa kojom igra u odbrani gotovo je zarazna i teško opisiva. Dugih ruku, konstantno u niskom stavu, neretko se spusti do kukova beka kojeg čuva. Sa idejom da oduzme loptu u driblingu, Avramović ume toliko da bude pozitivno dosadan da potpuno sludi beka koji bi trebalo da organizuje igru.

Na Mundobasketu je gotovo na dve oduzete lopte u proseku. Ono što je važan segment u odbrani Srbije jeste mogućnost da u spoljnoj liniji svi igrači mogu da preuzimaju i time amoritizuju potencijalna defanzivna kašnjenja nakon otvaranja iz blokada rivalskih bekova.

Litvanija je u četvrtfinalu naročito patila u napadu jer su samo u retkim situacijama dolazili u poziciju za šut sa distance, što je njen najvažniji deo igre u napadu.

NIKOLA MILUTINOV KAO DENIS RODMAN

Mundobasket u Japanu, Indoneziji i Filipinima verovanto je takmičenje na kojem Nikola Milutinov pokazuje najbolje partije u reprezentativnom dresu. U napadu koristi sve benefite snage, skočnosti i solidne tehnike, međutim u odbrani pruža impresivne sekvence što je demonstrirao i u najvažnijem meču protiv Litvanije.

Jonasa Valančijunasa, godinama unazad dominantnog centra i u NBA konkurenciji, maltene je stavio u džep. Uspeo je da ga nadvisi i sa aspekta snage, skočnosti i eksplozivnosti. Istovremeno, dovoljno je defanzivno napredovao da je u stanju da prilikom preuzimanja na „piku“ nogama isprati rivalske bekove do mere da ne mogu da naprave nikakav benefit u tim mis-meč situacijama.

– Čvrsto smo ga čuvali. Nismo mu dozvoljavali da dolazi do željenih pozicija. Milutinov je krupan i najviše mu je on pravio problema, čvrsto ga čuvao. Umorio ga je i onda je igranje protiv rezervnih centara bilo lakše – dočarao je Filip Petrušev defanzivnu snagu svog kolege u centarskoj liniji.

Na 8,8 skokova po utakmici, peti je najbolji skakač na Mundobasketu. Prosečno kupi 2,7 lopti u napadu a po lakoći hvatanja lopte neretko podseća na čuvenog Denisa Rodmana. Za pohvalu je i odbrana Dejana Davodovca kao i Nikole Jovića ispoljena u meču za plasman u polufinale.

Možda i nekarakteristično, ali sitče se utisak da se povratnik u redove Crvene zvezde, Dejan Davodovac izborio za veću minutažu na Svetskom prvenstvu upravo zbog načina i posevećenosti u defanzivnim zadacima.