Pomoćnik u stručnom štabu Svetislava Pešića o odsustvu Nikole Jokića iz reprezentacije Srbije: Znam kako se osećao, imao je pritisak sa obe strane, podržao sam ga

Euforično su košarkaši Srbije dočekani po povratku iz Manile. Narod je još jednom pokazao koliko se divi reprezentativcima, pogotovo kada, kao na Mundobasketu, složno predstavljaju svoju zemlju na najvećoj svetskoj košarkaškoj smotri.

Jedna od onih koji su činili stručni štab Svetislava Pešića na Svetskom prvenstvu bio je i Ognjen Stojaković, mladi trener koji je već deset godina deo struke Denver Nagetsa.

Nekadašnji košarkaš, pre svega zemunske Mladosti, koji se kao trener obrazovao u FMP iz Železnika, svedok je rasta i košarkaškog razvoja Nikole Jokića po dolasku u NBA ligu.

Vremenom su u Nagetsima izgradili takav odnos da se mogu smatrati prijateljima. Ipak, u odnosu na Stojakovića, kojem je učešće na Mundobasketu bilo ostvarnje svih dečačkih snova, Jokić nije imao takvu emociju letos niti je pokazao odlučnost da se stavi na raspolaganje selektoru Pešiću.

U razgovoru za Denver post, 42-godišnjak iz Beograda sav ushićen pričao je o iskustvima iz Manile.

– Klinački san je da budem deo reprezentacije Srbije. Košarka je religija. Kada sam počeo da treniram, razmišljao sam o tome. Da bude deo reprezentacije – kao dečak je izgledao Stojaković dok je delio impresije sa Svetskog prvenstva.

Iako je sa Denver Nagetsima osvojio NBA titulu u prošloj sezoni, čini se da podizanje pehara Leri O Brajan ne može da se poredi sa stavljanjem srebrne medalje oko vrata sa Mundobasketa.

– Rad za reprezentaciju, to je bio vrhunac moje karijere.

Radeći u mlađim kategorijama FMP, Stojaković je imao prilike da trenira Filipa Petruševa, Vanju Marinkovića ali i da jedno vreme radi sa Dušanom Ristićem. Svi oni bili su važan deo košarkaškog mozaika na planetarnoj smotri koja je za naše košarkaše bila doživljena isključivo u Manili.

Prelistavajući još uvek svež almanah sa Svetskog prvenstva, Stojaković se naročito osetio ponosnim posle trijumfa nad Kanadom u polufinalu.

– Taj trenutak je bio…Vau. OK. Uradili smo nešto posebno. Uradili smo nešto jedinstveno. Postajete svesni da ćete zaista igrati u finalu. Pogotovo zato što nam niko nije davao šansu da osvojimo medalju.

I dok je bio na Mundobasketu, daroviti stručnjak je bio u kontaktu sa Nikolom Jokićem. Nažalost, umesto da su zajedno delili reprezentativna iskustva ovog leta, Jokić je odlučio da po četvrti put otkaže nastup u košarkaškom dresu reprezentacije Srbije.

– Znam kako se osećao. Imao je taj pritisak sa jedne, sa druge strane. U takvim situacijama, šta god da odluči, kao prijatelj i kao trener, morate to prihvatiti i podržati ga. On je odlučio šta je najbolje za njega u tom trenutku, što ja u potpunosti podržavam.

Da je reprezentacija ipak nešto više od sporta i same igre, Stojaković je iskusio kada se sa ostalim drugovima popeo na balkon Gradske skupštine u Beogradu, prilikom upriličenog dočeka nakon osvajanja srebra.

– Bio sam na balkonu, posmilio sam da je sve ovo više od igra. Kao klinac bio sam dole u masi koja je dočekivala košarkaše nekada.