Samo je Pešićev vidik sa „Akropolja“ jasan: Zevsa nema, bez njega se mora, ali biće tu još pune ruke posla

A sve što ispadne polovično, sportski zaljubljenici u Srba i tumače dvojako, u rasponu od neskrivenog optimizma do pesimizma na sva usta, menjajući argumente preko noći.

Prava slika je na sredini, a kakva je, to selektor Svetislav Pešić najbolje vidi.

Akropolis kup je 1986. i pokrenut upravo da bi bio kvalitetna provera selekcijama na pragu velikih takmičenja – da otkrije nešto, ali da ne pokaže sve.

Jugoslavija, ona košarkaška velesila, bila je prvi trostruki uzastopni pobednik. Gde ćete bolju uvertiru od takve? Ali, nijednom se nedugo posle tih ohrabrenja nije vraćala sa zlatnom medaljom. Grčku je, recimo, na njenom turniru 1987. savladala rutinski, a kroz dve-tri nedelje je izgubila od nje na Evropskom prvenstvu u Atini i u grupi i polufinalu.

U najskorijoj prošlosti Srbija je trijumfovala 2019, pa je na Mundobasketu u Kini zatim bila potučena u četvrtfinalu nadahnutom igrom argentinskih asova Luisa Skole i Fakunda Kampaca, dojučerašnje Zvezdine uzdanice.

S „Akropolja“ 2021. pucao je jasan vidik na Olimpijske igre u Tokiju, ali su Italijani naneli našoj reprezentaciji jedan od najbolnijih poraza ikada, šokirajući je usred Beograda, gde je pre dva leta igran kvalifikacioni turnir.

I ovaj put su naši savladali Grke, ali se sumnja u Pešićev tim javila sutradan zbog još jednog poraza protiv azura, što postaje hronična boljka, budući da su nas na lanjskom Evropskom šampionatu rastavili od snova o medalji već u osmini finala.

Stanje u našoj reprezentaciji najbolje je prikazala izjava Bogdana Bogdanovića, od koga se najviše i očekuje na Svetskom prvenstvu. Igrač NBA formata je rekao tim prvo mora da se prilagodi na okolnost da u njemu nema Vasilija Micića i Nikole Jokića, u koga su do njegove odluke da neće igrati bile uperene sve oči i nade kao u vrhovnog Zevsa za naše pretenzije, što je skiptar koji mu i doliči jer je bio najbolji u pkej-ofu NBA lige i tvorac prve Denverove titule ikada.

Meč s Grcima je i po dvocifrenom košgeterskom učinku pokazao da će uz Bogdanovića glavni oslonci biti Gudurić i Milutinov. Iz pobede je uočena vrlina da posvećena odbrana delo krasi.

Već u susretu s kobnim Italijanima u njoj je bilo mnogo pukotina i docnje u čuvanju protivničkih šutera, koji su dobili priliku da nas, kao i u Berlinu prošle godine, zaspu trojkama.

Bez Micića, a sa Stefanom Jovićem, koji je sjajan plejmejker, ali su njegove trenutne mogućnosti još maglovite, vidljiv je problem u organizaciji napada, što je najčešće povereno Guduriću, a to njemu, iako je jak u prvom driblingu, smanjuje manevarski prostor za šut s distance, koji može da bude i prelomni.

Svetsko prvenstvo biće odlična prilika za vrhunac igre centra Milutinova u reprezentaciji. Ristić je od pomoći kao veliki radnik pod košem.

Dvadesetogodišnji Nikola Jović, najmlađi u našem timu, još jedan s NBA iskustvom, može da bude otkrovenje u reprezentaciji uz više kuraži.

Dokle se stiglo s poboljšanjem vrlina iz Atine, a iskorenjivanjem mana videće se u sledećem pripremnom susretu, jedinom za gledalište u Beogradu uoči odlaska na Istok. Protivnik u sredu u Štark areni biće Portoriko, koji je rival i u drugom kolu u Manili. Pešić će morati da balansira između želje da se publika razgali i ohrabri i skrivanja aduta za značajniji dvoboj.