„Ne kukam, za razliku od ostalih – problem bi mogao da predstavlja skok“: Raša Radovanović za Danas o šansama reprezentacije na Mundobasketu

Iako je fokus na onima koji će reprezentovati našu zemlju na Mundobasketu, nažalost, brojni otkazi bitnih igrača prouzrokovali su da Svetislav Pešić na planetarnu smotru nije poveo ekipu kakvu je zamišljao tokom brojnih poseta kandidatima za vreme protekle klupske sezone.

Pripremni period je obavljen bez većih turbulencija, ako se izuzme odluka Nemanje Nedovića da napusti pripreme nakon učešća „orlova“ na Akropolis kupu. Bogdan Bogdanović i saigrači odigrali su pet zvaničnih utakmica na kojima su pokazali adaptilnost na različite stilove igre i mogućnost da do produkcije dolaze u pozicinoj i igri na otvorenom terenu.

– Ne treba potcenjivati našu reprezentaciju. Ne slažem se sa ocenama dela košarkaške javnosti da je naša reprezentacija nedovoljno kvalitetna za iskušenja na Svetskom prvenstvu, naprotiv. Nažalost, brojni otkazi jesu uticali na to da na Mundobasketu nećemo gledati najkvalitetniju ekipu. Došli smo u poziciju da će selektor Pešić odlučivati samo o tome ko će biti taj jedan suvišan, što je u moje vreme bilo nepojmljivo. Mi smo se borili za svako mesto; bila je takva konkurencija da je i onaj koji je ispadao apsolutno kvalitetom zasluživao da se nađe među 12. Vremena su se, nažalost, u tom smislu promenila – osnovni je utisak Raše Radovanovića, našeg proslavljenog reprezentativca, na početku razgovora za Danas.

Analizirajući domete „orlova“ na Mundobasketu, praveći paralelu sa konkurencijom, Radovanović se prisetio da je na istom mestu na kome će se organizovati ovogodišnji Mundobasket (Filipini su jedan od koorganizatora, uz Japan i Indoneziju) nekadašnja SFRJ Jugoslaivja, pre 45 godina, osvojila zlatnu medalju u Manili (glavni grad Filipina). Tada 22-godišnjak, popularni Raša bio je deo jedne od najboljih generacija u istoriji košarke na našem prostoru koju su činili Dražen Dalipagić, Moka Slavnić, Rajko Žižić, Dragan Kićanović, Mirza Delibašić, Krešimir Ćosić…

– Mi smo na Svetskom prvenstvu pobedili devet utakmica zaredom. Bio je neki čudan sistem prema kojem smo morali da dva puta savladamo SSSR u par dana kako bismo osvojili zlatnu medalju. Na putu kao tituli pobedili smo Amerikance sa više od deset razlike. Brazil nas je baš namučio, dok smo sa Filipinima igrali pred 20.000 navijača. Sećam se da nas je Peter Vilfan izvukao protiv Brazila, kao i ogromne sparevine. Tolika je bila vlažnost vazduha da bi po izlasku iz hale majica automatski postajala skroz mokra – u svežem je sećanju Radovanoviću Svetsko prvenstvo iz Manile, kao da je igrano pre par meseci, a ne pre skoro pet decenija.

– Mene je Moka vukao kroz ceo šampionat. Sa 22 godine, bio sam možda i najmlađi u reprezentaciji. Kad god bih odigrao dobro, Moka bi došao do mene i rekao: „Mali, još uvek nisi postao igrač.“ Mislim da sam bio treći strelac ekipe na šampionatu – Dražen Dalipagić, Dragan Kićanović pa ja. Za moj reprezentativni razvoj možda je bila ključna prva utakmica sa Sovjetima koju sam odigrao na izuzetnom nivou. Posle tog meča, Moka mi je, sada već uobičajeno, prišao ali je promenio rečenicu koju mi je prethodno ponavljao: „Mali, sada si postao igrač, svaka čast.“ Nedugo zatim, igrali smo ponovo sa reprezentacijom SSSR-a za zlatnu medalju i na mnogo teži način došli do trijumfa vrednog titule (Jugoslavija je trijumfovala rezultatom 82:81 posle produžetka).

Kao neko ko je svojevremeno bio jedan od najboljih visokih igrača u Evropi, Radovanović u ekipi koja će reprezentovati Srbiju na Mundobasketu ne vidi centarske pozicije kao problematične.

– Nikola Milutinov je izuzetan igrač. Mislim da bi mogao da odigra šampionat na visokom nivou. Dobiće minutažu shodno svojim kvalitetima, što bi moglo da se pokaže kao veoma dobro po čitavu reprezentaciju. Mi smo sa Nikolom Jokićem očekivali da će sam rešavati akcije i nizati gomilu poena.

Dokazan ne samo kao igrač, već kasnije i u proceni kvaliteta talentovanih košarkaša, sagovornik Danasa zaista veruje da nema razloga za pesimizam.

– Ne kukam za razliku od ostalih. Verujem da imamo kvalitetan sastav i da ćemo u grupi ostvarti željene rezultate, što bi moglo da bude od fundamentalnog značaja za kasniji tok šampionata. Bogdanović i Milutinov su odmorili na poslednjoj proveri protiv Brazila, koju smo i bez njih dvojice odigrali na visokom nivou. Brazil je pokazao da ima kvalitetnu reprezentaciju, snažne, atletski moćne igrače i njih vidim kao jedno od mogućih iznenađenja.

Tokom prijateljskih utakmica puleni selektora Svetislava Pešića težili su ka tome da igraju raznovrsno, taktički disciplinovano, dozirane slobode prilikom individualnih odlučivanja, pogotovo u fazi tranzicije. Šef struke je insistirao i na finesama u odbrani, naročito u tranzicionoj defanzivi.

– Dobro je i što smo tokom priprema gubili, a ne samo dobijali. Verujem da će nam se protiv Italijana vratiti na šampionatu, s obzirom na to da bismo sa njima mogli da se sastanemo u drugoj fazi.

Uprkos tome što na pojedinim mestima nemamo dovoljno adekvatnih rešenja, Radovanović ne misli da bi činjenica da je Stefan Jović jedini plejmejker mogla da se drastično odrazi na nivo igre reprezentacije Srbije.

– Ne verujem da ćemo imati problema na pleju. Jeste Stefan Jović naš jedini organizator igre, ali imamo dovoljno drugih rešenja. Videli smo da Gudurić može da odgovori ulozi, a ne zaboravimo i da Bogdanović može da obavi i taj deo posla koji mu, naravno, nije primaran. Žao mi je što Nemanja Nedović nije ostao u ekipi, mislim da bismo sa njim imali više mogućnosti i opcija u napadu.

Iako je optimista, naš proslavljeni reprezentativac ne želi da se zaleće sa prognozama. Stava je da nikoga ne treba zvati na silu i po svaku cenu, iako ostaje žal što na Mundobasketu nećemo igrati u najjačem sastavu.

– Ne bih se bavio prognozama. Mnogo je kvalitetnih reprezentacija. Amerikaci su, pre svih, ostavili najjači utisak, međutim, tu su i Kanada, Italija, Nemačka…Najvažnije će biti da prođemo grupi i po mogućstvu ostvarimo sve pobede. Dosta toga će zavisiti i od toga sa kime ćemo se kasnije sastati. U svežem nam je sećanju i prošla godina – koliko samo jedan loš dan, par minuta slabe igre mogu da budu od krucijalnog značaja za krajnji ishod.

Upitno je koliko će široku rotaciju imati selektor Pešić. Nameće se utisak da bi protiv najkvalitetnijih reprezentacija mogao da koristi ne više od devetorice igrača, što se dalo primetiti tokom pripremnih utakmica.

– Ne bih da se mešam i komentarišem na taj način posao selektora Pešića. Imamo dosta kvalitetnih igrača i finih rešenja na svim pozicijama. Mišeljenja sam da bi od svakog trebalo izvući neki benefit. Problem bi mogao da predstavlja skok. Imali smo u tom aspektu oscilacija tokom pripremnih utakmica. Moraćemo bolje da gradimo igrače i budemo konstantno aktivni u tom delu igre. Ne smemo dozvoljavati da rival manirski dolazi do ponovljenih napada. Ne možemo da očekujemo da nam lopta sama padne u ruke – podvukao je Radovanović najproblematičniji segment u igri Srbije.