Litvanija „šuterska mašina“, Milutinov da uspori Valančijunasa: Recept za prolaz Srbije u polufinale Mundobasketa

Često volima za sebe da kažemo da smo „košarkaška zemlja“, međutim navedeni nadimak u potpunosti pripada, uz Letoniju, verovatno jedinoj državi u Evropi u kojoj je košarka ubedljivo najpopularniji sport – Litvaniji.

Tema sada nisu litvanski klubovi u kojima se posebno vodi računa o balansu između domaćih i stranih igrača, niti način na koji se raspodeljuje novac iz budžeta već reprezentacija koja je na Mundobasketu najejdnostavnije napisano – oduševila.

Sutrašnji protivnik reprezentacije Srbije na Mundobasketu (10.45) u borbi za polufinale jeste selekcija koja je načinom na koji igra napravila rebus koji nijedan rival do četvrtfinala nije uspeo da reši, čak ni Amerika.

Rivalstvo koje je preraslo u kompleks

Iako nam je Italija prva asocijacija na protivnika koji nam je najveći dužnik, možda i od osamostaljenja 2006. godine, zapravo je Litvanija reprezentacija koja nam je narušavala ambicije kad god joj se ukazala prilika.

Uspeli smo da kao SR Jugoslavija 1995. osvojimo zlato na Evropskom prvenstvu upravo pobedom nad Litvanijom u finalu. Godinu dana kasnije, na Olimpijskim igrama u Atlanta domogli smo se srebra tako što smo Litvance pobedili u polufinalu, dok je u meču za zlato Amerika bila bolja, međutim od te 1996. Litvanci su nam nabili ozbiljan kompleks.

Iako je u međusobnim mečevima 6:5 za nas, Litvanija nas je u direktnim duelima ostavila bez četiri medalje na velikim takmičenjima. Na Olimpijskim igrama 2000. i Evropskom prvenstvu tri godine kasnije dobli su nas u četvrtfinalu. Na Svetskom prvenstvu 2010. bili su bolji u meču za bronzu i kao i 2015. u borbi za finale Evropskog prvenstva.

Zanimljivo je i to da su nas terali na kapitulaciju pod različitim selektorima (Željko Obradović, Duško Vujošević, Dušan Ivković, Aleksandar Đorđević) što je negde i ilustracija da nam njihov način igre i tehničko-taktička obučenost nikako ne odgovaraju.

Aktuelna generacija reprezentacije Litvanije nije ispunjena brojnim vedetama, naprotiv. Selektor Kazis Maksvitis suočio se sa identičnim problemima koje je imao i Svetislav Pešić. Litvanija je na Mundobasket došla bez gotovo kompletne postave. Nedostaju Ulanovas, Lekavičijus, Grigonis, Gedraitis, Gudaitis i pre svih, sjajni centar Sakramenta Domantas Sabonis.

S tim u vezi, Litvaniju je retko ko percipirao kao reprezentaciju kadru da se domogne same završnice na Svetskom prvenstvu. Meč sa Crnom Gorom je, pak, nagovesito da selekcija poseduje jasan potencijal i stečene mehanizme u igri, ali je duel sa Amerikom u nedelju i definitivno uverio celokupnu košarkašku javnost da je reč o odličnoj reprezentaciji.

Ubitačan napad i granitna odbrana

Negde i očekivano, s obzirom na stil igre i košarkaške performanse pojedinaca, Litvanija ima treći najefikasniji napad na Mundobasketu, odmah posle Amerike i Srbije. U proseku ubacuje gotovo 97 poena, uz sjajne procente šuta za dva i tri poena. Jasno je da će defanzivno „orlovi“ morati da pronađu način kako da procente uspešnosti za tri poena svedu na podnošljivu meru.

Litvanci su u tom segmentu ubedljivo najbolji u dosadašnjem delu Svetskog prvenstva. Sa distance pogađaju gotovo svaki drugi šut (46 odsto). Amerikance su u prvom poluvremenu ostavili u neverici, s obzirom na to da su ubacili svih devet uvodnih pokušaja, od kojih su dva bila u „režiji“ centara Valančijunasa i Moteijunasa.

Ne samo što pogađaju u impresivnim procentima, vrlo su racionalni u tom pogledu. U konkurenciji najboljih šuterskih ekipa na šampionatu, sa 25 pokušaja u proseku, troše najmanji broj lopti za egzekuciju koja je u formi gotovo 12 pogođenih torjki po utakmici.

Veoma je zahtevno skautirati ih jer gotovo svih dvanaest igrača ima kvalitet da pogodi sa distance. Igraju veoma brzo i teže ka što lakšim rešenjima u tranziciji, što podrazumeva i šuteve za tri poena u punom trku iz izgrađenih pozicija.

Ton igri daje sjajni centar Nju Orleansa Jonas Valančijunas. Trideset jednogodišnji košarkaš odigrao je simultanku protiv Amerikanaca. Samo u uvodna četiri minuta podelio je tri blokade, ubacio sedam poena i uhvatio pet lopti. Sa 13,6 poena i 9,2 skoka gotovo je na dabl-dabl proseku. Igru je vremenom toliko oplemenio da sada neretko pokušava i za tri poena, ukoliko ostane sam i u izglednoj poziciji.

Srbija će defanzivno morati da pronađe način kako da ublaži protivničku produkciju iz centralnog „pik end rola“. Litvanci neretko igraju i takozvani „španski pik“ i u njemu su izuzetno vešti. Imaju nekolicinu dobrih „bol hendlera“ i dvojicu sasvim kvalitetnih plejmejekra u formi Jokubaitisa i Kariniauskasa. Obojica su levoruki i veoma vešti u asistencijama iz takozvanih snejk diblinga. Amerikance su siti iskažnjavali na taj način.

Takođe, Dimša, Brazdeikis, Normantas, pa čak i Kuzminskas mogu da kreiraju iz „pika“ iako je samo Dimša plejmejker, što usložnjava defanzivnu koncepciju rivalske ekipe.

Odlično trče, igraju u visokom tempu i veoma se dobrto kreću u igri bez lopte konstantno težeći da pronađu adekvatnu poziciju za sebe ili saigrača. Atletksi su dobro predisponirani, ne samo što je Valančijunas dominatan snagom, fizikom i korpulencijom u daotm kontekstu su vrlo nezgodni i Sederkeskis, Brazdeikis, Normantas, Sirvidis…

Četvorica igrača imaju dvocifren košgeterski učinak u proseku (Valančijunas, Jokubaitis, Brazdeikis i Kuzminskas) a čak njih petorica ostvaruju više od dve asistencije po utakmici. Da preferiraju kolektivnu košarku sa dobrim protokom lopte pokazuje i podatak da imaju čak 20 asistiranih poena po utakmici.

Ne samo što su potentni u napadu, Litvanci su veoma kvalitetni i agresivni u odbrani. Osim Amerikanaca, nijedna reprezentacija u dosadašnjem delu Mundobasketa nije uspela da im ubaci više od 71 poena na utakmici. Sa Valančijunasom i Motiejunasom imaju kvalitetnu zaštitu obruča, dok u spoljnoj liniji poseduju igrače sličnog defanzivnog potencijala tako da lako rotiraju i preuzimaju.

Raznovrsno brane i igru u „piku“ što će biti od naročite važnosti za našu reprezentaciju jer u tom segmentu Nikola Milutinov može imati problema naspram defanzivno izuzetno neugodnog Valančijunasa. Lako razvijaju igru u tranziciji posle dobre odbrane, a u tom delu igre Kuzminskas se pokazao kao dobro rešenje. Iako već par godina nije evroligaški igrač, kao član grčkog Aeka na Mundobasketu igra izuzetno kvalitetno.

Nominalno četvorka, lako inicira igru u tranziciji, a pritom ga i šut dobro služi. Ne forsira sa distance ali na 50 odsto uspešnosti, na 3,2 pokušaja u proseku, ima odličan učinak.

Brazdeikis je možda i najneugodniji igrač za čuvanje. Odrastao u Kanadi, sa košarkaškim znanjem stečenim na čuvenom univerzitetu Mičigen izrastao je u veoma respektabilnog evroligaškog igrača. Snažan, korpulentne građe veoma je neugodan za čuvanje, s bozirom da je kvalitetan u prodoru i šutu a pritom ima i dobar pregled igre.

Nema sumnje da će Srbija morati da odigra najbolju košarku na šampionatu kako bi uspela da eliminiše, do sada jednu od dve neporažene reprezentacije na Mundobasketu (uz Nemačku).