Kanada ima „čarobnjaka“ i defanzivne „pit-bulove“: Ako želi u finale, Srbija mora da pronađe formulu za najtežeg protivnika do sada

Decenijsko čekanje napokon je dobilo pravi košarkaški smisao. Jednostavno, nemanje vrhusnkih rezultata reprezentacije kanade usko je povezano sa permanentnim otkazima koje su redovno slali na adresu saveza brojni NBA igrači.

Ovo leto je po mnogo čemu bilo drugačije. Vođeni time da je Mundobasket i kvalifikacione prirode za mesto na Olimpijskim igrama u Parizu, brojni NBA asovi odlučili su da prihvate poziv matičnog saveza.

Nisu bili iznenađeni niti pokolebani ni kada je Nik Nurs krajem juna odlučio da se povuče sa mesta selektora, a na njegovo mesot je došao Đordi Fernandez.

Špansi stručnjak je dugo u NBA sistemu. Doduše, nikada nije radio kao glavni trener, ali je stažom u Klivlendu, potom Denveru došao do toga da u Sakramentu bude jedan od prvih pomoćnika Majka Brauna.

Isitne radi, ni na Svetskom prvenstvu Kanada ne nastupa u najjačem sastavu. Iako su sedmorica NBA igrača u timu, još najmanje toliko njih moglo je da ekipu učini neuporedivo snažnijom. Reprezentaciji Zemlje javorovog lista nedostaju igrači formata Delona Bantona (Boston), Kema Birča (San Antonio), Ošea Briseta (Boston), Brendona Klarka (Memfis), Treja Lajlsa (Sakramento), Benegdita Maturina (Indijana), Endrjua Nembharta (Indijana), Džamala Mareja (Denver), Šedona Šarpa (Portland), Endrjua Viginsa (Golden Stejt).

Većina njih nosioci su igre u svojim klubovima, članovi startne petorke i nema nikakve sumnje da bi sa njima Kanada bila najveći favorit na bilo kojem velikom takmičenju, uz Ameriku.

ŠEJ GILDŽIJUS-ALEKSANDER – NAJBOLJI IGRAČ NA MUNDOBASKETU

Revnosni ljubitelji košarke sigurno nisu iznenađeni partijama Šeja Gildžijusa-Aleksandera na Mundobasketu. Sa 25 godina, košarkaš iz Toronta dugo je već nosilac igre u Oklahoma Siti Tanderu. Njega je kao tinejdžera regrutovao čuveni Džon Kalipari koji ga je doveo na univerzitet Kentaki, svestan da će posle smao jedne sezone otići u NBA.

Zanimljivo je to da je u ruki sezoni bio saigrač sa Milošem Teodosićem u Los Anđeles Klipersima. Sa ove distance, može se reći da su Klipersi pogrešili kada su ga u trejdu poslali u Oklahomu kako bi doveli Popa Džordža.

Gildžijus-Aleksander na Mundobasketu igra gotovo bez greške. Samo ga u prvom poluvremenu meča sa Francuskom, na samom startu šampionata nije služio šut, ali je u nastavku bio osnovni razlog zbog kojeg su Trikolori deklasirani. Pravi je lider i predvodnik ekipe koji se ističe marljivošću i poštenim odnosom prema saigračima.

Trenutno je treći strelac na šampionatu sa 25 poena po meču, uz sedam skokova i pet asistencija. Ubedljivo je najbolji košarkaš na Mundobasketu u igri jedan na jedan. Visine 198 centimetara, velikog raspona ruku i odličnih motoričkih sposobnosti, poseduje takvu tehniku da ga je gotovo nemoguće pročitati i nadmudriti. Iako deluje da sve vreme igra u drugoj brzini, promenama ritma i pravca manirski ostavlja čuvare u mestu.

Kompletan je košarkaš, podjednako opasan na niskom postu, u igri leđima ka košu ili u klasičnim bekovskim izolacijama. Retko kada oscilira u igri; kako utakmica protiče obično je sve ubojitiji u igri o čemu svedoči i podatak da u poslednjoj četvrtiti prosečno ubacuje 11 poena.

Uprkos tome što je Kanadi u aktuelnom sastavu ovo prvo veliko takmičenje, ekipu krazi odličan odnos među košarkašima, među kojima su uloge jasno raspodeljene.

Brat Nik i tihi vođa Olinik

Važno je istaći da Šej u reprezentaciji zajedno igra sa rođakom Nikelom Aleksander-Vokerom sa kime je odrastao zajedno, igrajući za srednjoškolski tim. Nik je takođe višegodišnji NBA košarkaš i trnutno čakan Minesote. Na Mundobasketu sa nemetnuo kao pozdani šuter i defanzivac koji po potrebi pokriva i mesot plejmejkera.

Ako je Šej najbolji igrač, Keli Olinik je idejni vođa na terenu. Decenijskog staža u NBA ligi, u pitanju je svestrani košarkaš koji pokriva obe centarske pozicije. U reprezentaciji je pretežno krilni centar, iako može da igra i na petici. Iako nije fizički dominantan niti ima atletske predispozicije za savremenu košarku, izuzetno je košarkaški pismen, nesebičan, odličnog pregleda igre. U stanju je da pogodi za tri i iz driblinga, podeli pas sa posta, pričita kretnju saigrača bez lopte…. Veoma je neugodan za čuvanje, pogotovo jer vešto čita sve defanzivne slabosti, ne samo sovog čuvara nego kompletne odbrane. Na proskeu je od 11,2 poena, 5,3 skoka i 2,8 asistencija.

Bruk i Dort defanzivni pit-bulovi

I sam selektor Svetislav Pešić apostrofirao je u analizi igre reprezentacije Kanade da je, u odnosu na SAD, defanzivno izuzetno potentna ekipa, maksimalno posvećena odbrambenim principima. Dilon Bruks i Lu Dort najbolji su defanzivici u spoljnoj liniji i u tom smislu motor su ekipe. Lako mogu da preuzmu gotovo sve igrače od jedan do četiri; permanentno vrše pritisak na liniji dodavanja i nerekto udvajaju najboljeg protivničkog igrača. Nisu toliko koncentrisani na pritisak na loptu, već im je akcenat na igračima koji bi trebalo da prime pas.

S tim u vezi, Bogdanović će biti pod posebnim pritiskom i nema sumnje da je deo taktičke pripreme reprezentacije Srbije upravo tome i posvećen.

Nastupajući za Memfis, odnosno Oklahoma Siti Bruks i Dort nametnuli su se kao dobri defanzivci. Obojica su fizički korpulentni i snažni, posebno Dort koji je u srednjoj školi koketirao sa američkim fudbalom. Zajedno sa Nikom Aleksander-Volkerom daju prosotra selektoru Fernandezu da može često da igra sa niskom petorkom i to ne smao bez klasičnog centra, već i četvorke.

Kanada koristi i zonski presing kao vid taktike, a biće zanimljivo videti kako će čuvati Nikolu Milutinova, s obzirom na to da nemaju klasičnog centra, dominatnog visinom i snagom.

Er Dži Baret, čiji je otac ujedno i generalni menadžer reprezentacije, verovanto je najviše podbacio na Mundobasketu. Projektovano je da zajedno sa Šejem bude nosilac igre, međutim u šuterskom smislu značajno je podbacio. Utisak je da je igrač NJujork Niksa stigao na pripreme sa osetnim viškom kilograma koje nije uspeo da izniveliše ni tokom prvenstva. Iako je na 14,7 poena po meču, za tri šutira ispod 40 odsto, a naročito je neprecizan u šutu iz uglova terena.

Napadačka efikasnost

Kanada ima treći najefikasniji napad na šampionatu, posle Amerike i Srbije. U proseku ubacuje 96,2 poena na 40 odsto uspešnosti za tri i 50 odsto za dva poena. Više od 30 odsto poena ubacuje iz tranzicije i u igri na otovorenom terenu je naročito opasna, baš kao i Srbija. Suštinski, često rešava napada u prvih desetak sekundi zbog čega će odbrana u tranziciji reprezentacije Srbije biti od posebne važnosti.

Do polufinala, Kanada je bila ubedljiva protiv Francuske, Letonije…Eliminisala je Španiju i deklasirala Sloveniju…