Mutni poslovi iza političkog štita

U Srbiji se u međuvremenu tapka u mestu i više od decenije nije podignuta ni jedna optužnica, dok ljudi protiv kojih se još uvek vode postupci koji traju duže od 10 godina čak nesmetano vode fudbalske klubove.

Bivši predsednik Dinama Zdravko Mamić osuđen je šest i po godina, a Zoran Mamić (juče podneo ostavku na mesto trenera) na četiri i po godine zatvorske kazne. Viši sud Hrvatske odbacio je pojedine delove optužnice koje se odnose na to da su braća Mamić podsticali druge funkcionere na zloupotrebu položaja, kao i deo ranijih presuda koji se odnosio na oduzimanje imovine.

Oni su tvorci igrački i finansijski moćnog Dinama, kluba koji za ove prostore ima astronomske prihode od prodaje igrača, koji je respektabilan u evro-takmičenjima, ali im jednostavno nije „oprošteno“ kršenje zakona.

Sud je našao da su preko svoje menadžerske agencije koja je zastupala skoro sve igrače „modrih“, finansijski oštetili i klub i državu.

U Srbiji su do sada od uticajnih funkcionera u klubovina bile osuđene samo Svetlana Ražnatović i njena sestra Lidija Veličković-Ocokoljić za malverzacije u FK Obilić.

Postupak protiv bivšeg predsednika Vojvodine Ratka Butorovića, poznatog kao Bata Kan Kan, kada je svojevremeno spektakularno uhapšen tako što su ga policajci naterali da leži u baden mantilu na kućnoj prostirci nekoliko minuta radi televizijskog snimanja, okončan je oslobađujućom presudom.

Njemu se na teret stavljalo da je sa 4.000 evra podmitio fudbalske arbitre, ali je na kraju u nedostatku dokaza pravosnažno oslobođen.

U istom naletu protiv tada proglašene borbe protiv fudbalske mafije, krajem prve decenije 21. veka, uhapšen je i bivši predsednik Crvene zvezde Dragan Džajić koji se teretio za pribavljanje lične koristi od transfera fudbalera.

Međutim, njega je pre završetka sudskog postupka abolirao tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić, što je bila jedinstvena svetska praksa da se neko pomiluje pre nego što mu je uopšte izrečena kazna, odnosno dokazano da li je kriv ili ne.

U postupku protiv sadašnjeg generalnog direktora Crvene zvezde Zvezdana Terzića, koji se tereti za malverzacije još iz vremena dok je bio na čelu OFK Beograda, ročišta se ne održavaju već 11 godina i pravnici upozoravaju da će uskoro doći do zastarelosti slučaja.

Niko u Srbiji decenijama nije kriv za velike dubioze klubova, dugove svima okolo pa i državi, niti „providnim“ naduvanim transferima koji su direktno praznili klupske, a punili privatne kase.

Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda, smatra da to što više od decenije nemamo ni jedan novi postupak za malverzacije u sportu ne znači da je sve u redu i da mutne radnje ne postoje.

– Pravosudna vlast ne funkcioniše u potrebnoj meri. Kada to kažem ne mislim samo na sudove već i na javna tužilaštva. Ako nema optužbe sud ne može da sudi iako bi možda imao elemente da sudi. A ako ima optužbe, a sud ne postupa čekajući zastarelost, onda nešto nije u redu sa tim sudom. Trebalo bi naravno pitati javno tužilaštvo i sudstvo zašto nema postupaka, a mislim da je to tako zato što te institucije ne funkcionišu onako kako bi po Ustavu trebalo. Malverzacija u sportu ima u svim zemljama, nije Srbija izuzetak, niti Hrvatska. Podsetiću da su prvi čovek UEFA Mišel Platini i predsednik FIFA (Sep Blater) takođe morali na sud da odgovaraju za ono što su učinili. Možda ni tamo ne funkcioniše sudstvo u potpunoj meri jer nije lako optužiti jednu tako veliku legendu poput Platinija, ali je taj slučaj na kraju ipak okončan pravosnažno – priča Ivošević za Danas.

Nekadašnji član Upravnog odbora Crvene zvezde napominje i da pojedini postupci traju nerazumno dugo zbog čega se takođe gubi smisao pravde.

– Ako nema vladavine prava, onda postoji vladavina ljudi, onih koji su na vlasti. Onda imate političke organe koji vrše drastični pritisak na sudsku vlast, i upravo bi na toj relaciji trebalo tražiti odgovore na vaša pitanja. Svi ti postupci se gone po službenoj, a ne po privatnoj dužnosti. Oni prvo moraju da naprave optužbu, pa da pokrenu krivični postupak… Nije podnošenje krivične prijave pokretanje krivičnog postupka nego podnošenje optužnice i tek onda kreće normalno postupak. Mada ni to nije garancija. Evo, pomenuću samo da se u aferi „Indeks“ postupak vodi 15 godina. Tužilaštvo je pokrenulo postupak, ali sudovi oklevaju, ne rade kako valja. Imamo i taj slučaj Zvezdana Terzića gde mi ni danas, posle toliko godina, ne znamo da li je čovek kriv ili nije. Sudovi treba da su nezavisni, a tužioci samostalni. Međutim, mi ovde imamo permanentan pritisak izvršne i zakonodavne vlasti na sudsku – ističe Ivošević.

Kriminolog Dobrivoje Radovanović saglasan je sa ocenom da sudski postupci u svim sferama, pa i u sportu, prvenstveno zavise od političke volje, što je, kako napominje, pogubno po državu i društvo.

– Odgovor je vrlo jednostavan i jasan zašto se kod nas ne vode slični postupci. Mi nemamo nezavisno pravosuđe, ni nezavisno tužilaštvo. Naše pravosuđe je politički zavisno, pa prema tome ako političari kažu da nekog ne treba da gone, oni neće da ga gone. U fudbal su upleteni političari na najdirektniji način. Članovi su upravnih odbora, što je jedan od glavnih razloga zašto ih ne gone, a i kad ih gone, onda to rade tek tako da se nešto vidi, a posle nema presude ili se vinovnici aboliraju – tvrdi Radovanović.

Ističe i da je veliki problem što su se praktično svi optuženi pre više od decenije izvukli od odgovornosti.

– Neću pominjati imena jer se bavim naukom, pa mi imena nisu toliko važna. Međutim, imam zavidan broj studenata kojima sam bio profesor, a od kojih su mnogi sada vrsni pravnici. Pitao sam ih direktno za neke slučajeve i oni mi kažu: „Mi imamo dokaze kao vrata, nema šanse da se izvuku“. Ali, eto, ipak su se izvukli. Znači ipak je do političke volje, što je najstrašnije – zaključuje Radovanović.

Nisu samo „navijači“ dileri

Kriminolog Dobrivoje Radovanović upozorava da se sada političkom voljom sva krivica svaljuje na navijače, iako oni nisu jedina dilerska organizacija u Srbiji.

– Za navijače je lako utvrditi koje su godine prvi put ušli u upravne odbore klubova i kada su dobili službene prostorije na stadionima, svoje prodavnice, kancelarije… Nije tajna da su na najdirektniji način upleteni u mnoge stvari, da su vrlo direktno odlučivali o smenama i postavljanjima trenera i funkcionera, da su uticali na odluke klubova i tako redom. Jasno je da nije mogla da se izbegne opšta kriminalizacija navijačkih grupa i onda smo doterali dotle da one budu jedna od najkrupnijih narko-dilerskih organizacija, ali one nisu jedine. Politika pokušava da sve svede na navijačke grupe, ali one nisu jedine dilerske organizacije – tvrdi Radovanović.