MVP Jago obradovao navijače Crvene zvezde: Hoću da ostanem, želim još trofeja

Stigao je prošlog leta na Mali Kalemegdan sa epitetom najboljeg igrača finala nemačkog prvenstva u kojem je Ulm došao do istorijske titule.

Prihvatio je izazov u smislu prelaska u Crvenu zvezdu i nastupa u Evroligi i čini se da je Jago dos Santos iskoristio ukazanu priliku i u kratkom vremenskom intervalu preskočio određene stanice u hijararhijskom redu.

Pred start takmičarske godine bilo je predviđeno da bude treća opcija na pleju posle Šabaza Nejpira  i Miloša Teodosića, međutim kako je sezona odmicala, a Brazilac bivao sve konstantniji na mestu jedinice dobijao je postepeno sve više prostora.

Sa smenom Duška Ivanovića, odnosno dolaskom Janisa Sferopulosa, u smislu statusa i uloge nije regresirao, a kada se Adam Hanga povredio i završio sezonu dobio je „životnu šansu“.

Finalnu seriju sa Partizanom odigrao je najkonstantnije, u trećem meču imao je 11 poena i četiri asistencije i ono što je bilo najvažnije u prelomnim trenucima utakmice, pred sam kraj meča odigrao je zaista zrelo i hrabro.

– Ne znam. Moj život se promenio. Prošle godine i sada, veliki korak za mene. Drugi ljudi, druga zemlja, drugačija košarka. Borim se za ovo. Borim se za minute. Borim se za ove titule. Protiv Partizana. Znam istoriju rivala. Srećan sam zbog tima, zbog svih – poručio je Brazilac posle treće utakmice.

Kada je stigao na Mali Kalamegdan, Jago je potpisao dugoročni ugovor, ali u formu potencijalne saradnje na kraju svake takmičarske godine. S tim u vezi, Brazilac ima mogućnost da već u junu promeni sredinu, međutim njemu je baš lepo u crveno-belom dresu.

– Hoću da ostanem ovde. Sada imam istoriju ovde, hoću još. Želim još titula, još svega ovoga. Hoću da budem još bolji igrač, da pravim razliku, da pokažem ko sam.

Reprezentativac Brazila u prvom meču finala imao je učinak od 18 poena i šest asistencija, drugi susret završio je sa osam poena i četiri uspešna dodavanja, dok je u trećem imao pomenutih 11 poena i takođe četiri podeljena pasa.

– Znam šta mogu da uradim. Znam šta moram da popravim. Nema veze da li sam prvi ili poslednji igrač. Potrebne su mi titule, osvajao sam ih u Brazilu, u Nemačkoj, sada ovde. To je to. Volim košarku, a titule mi pomažu. Ne govorim to samo zato što smo sada osvojili ABA ligu. Srećan sam i bio bih srećan da ostanem ovde još nekoliko godina.