Na današnji dan preminuo jedan od najvećih šampiona Formule 1 Niki Lauda: Čovek koji je predvideo sopstvenu tragediju

Učestovao je na 171 trci, ostvario 25 pobeda i imao je 24 pol pozicije, dok se ukupno 54 puta peo na podijum u bogatoj karijeri.

Šampionske titule je osvojio 1975, 1977. i 1984. godine, a od njega su uspešniji samo Mihael Šumaher, Huan Manuel Fanđo, Sebastijan Fetel, Luis Hamilton i Alan Prost.

Potekao je iz ugledne bečke porodice, a njegov otac i deda su se bavili advokaturom. Mislili su da će i Niki krenuti njihovim stopama, ali on se opredelio za sport.

To ih je do te mere porazilo, da su se ozbiljno posvađali, pa čak i u jednom trenutku prekinuli kontakt sa njim.

Dok je bio junuor nastupao je u Formuli Ve, a vozio je i Porše i Ševron sportske automobile.

On je 1971. godine seniorsku karijeru započeo u Formuli 2, a ubrzo je impresionirao šefa March Engineering tima Robina Herda koji ga je doveo u svoj tim u Formuli 1, da bi Lauda i čitave naredne godine vozio u oba takmičenja.

Za to vreme je uspeo da se tri puta popne na postolje u Formuli 2, ali tako dobre rezultate nije imao u F1.

Ni 1973. godine nije imao previše uspeha u Formuli 1, ali njegov talenat je prepoznao prvi čovek Ferarija – Enco Ferari i doveo ga u svoj tim.

To je zapravo bio prvi kvalitetan bolid koji je Lauda imao u svojim rukama, a ubrzo će se Encov istančani njuh za talente pokazati ispravnim.

U prvoj trci sezone 1974. Niki Lauda je odmah završio drugi u Argentini, a već u Španiji je Lauda je došao do prve pobede u F1. Trijufovao je i u Holandiji te sezone, još dva puta se popeo i na podijum, ali je titulu odneo sasvim zasluženo Emerson Fitipaldi.

Naredne sezone je prve tri trke završio u bodovima, a onda se povukao iz Španije, da bi nakon je zaređao sa pobedama, a pri kraju sezone je bilo dovoljno da na svakoj trci osvaja samo bodove što je i učinio, pa je po prvi put postao svetski šampion, a Ferari je osvojio konstruktorsku titulu posle dugih 11 godina.

Velika nagrade Nemačke 1976. godine, vožena na stazi Nirburgring, odredila je sam život, ali i dalji tok karijere Nikija Laude.

Naime na toj trci je doživeo težak udes na stazi, a bilo je pravo čudo kako je preživeo.

A posebno je fascinantno bilo to kako je nakon 42 dana opet bio na stazi.

Uoči same trke bilo je krajnje turbulentno. Kao aktualni svetski prvak, Lauda je na sastanku vozača tražio da se trka ne vozi zbog sigurnosnih razloga. Nedostajalo je vatrogasaca i drugog pomoćnog osoblja, pa nije bilo osnovnih uslova za pomoć ako bi se dogodila nesreća.

Ipak, nije imao dovoljnu podršku ostalih vozača, odnosno na sastanku je bilo više glasova protiv te odluke nego za nju, pa je Lauda seo u bolid.

Trka u Nurburgu je kasnila. Kiša je napravila pravi haos, timovi se nisu mogle dogovoriti hoće li startovati sa gumama za suvo ili sa onima za kišu. Tokom pomeranja starta, nebo nad Nurburgringom se razvedrilo, sunce se pojavilo, a staza krenula da se suši.

Zbog toga je nakon prvog kruga više od polovine takmičara otišlo u boks da promeni gume, jer su trku započeli na pneumaticima za kišu, a među njima je bio i Lauda.

Na sva četiri točka stavili su mu gume za suve vremenske prilike. One su bile potpuno glatke, odlično su prianjale na suvi asfalt, ali s takvim je gumama na kiši i po mokroj stazi bilo gotovo nemoguće voziti. Bilo je teško doneti ispravnu odluku, jer da je sunce zasjalo previše, a na suvoj bi se stazi gume za kišu pregrevale.

Iz nepoznatih razloga, Lauda je izgubio kontrolu kada je u punoj brzini ušao u krivinu Bergverk i udario u bankinu posle čega je njegov bolid zahvatila vatra.

Zarobljen u olupini, ali svestan, bio je izvučen na čistinu – četvorica kolega vozača su ga izvukli, ali ne pre nego što je već zadobio teške povrede.

Sa teškim povredama hitno je prebačen u bolnicu, a na glavi i po licu je zaradio opekotine trećeg stepena.

Bilo je malo verovatno da će preživeti. Ali, šampion se brzo oporavio i samo 42 dana kasnije ponovno je bio na stazi, ali sa ožiljcima po licu po kojima je kasnije bio prepoznatljiv.

Bez titule prvaka je ostao u poslednjoj trci te sezone na VN Japana, ali je zato do šampionskog pehara stigao naredne godine.

Bila je to druga titula za njega u Ferariju, a onda je obavestio prvog čoveka italijanske ekipe, Enca Ferarija, da napušta slavni tim.

Prešao je u Brabham u čijim bojama je vozio naredne dve sezone, doduše bez većih uspeha.

Nije imao pouzdan bolid, pa je čelniku tima Berniju Eklestonu rekao da odlazi iz ekipe, a to je ujedno bilo i njegovo povlačenje iz Formule 1.

Bavio se preduzetništvom i osnovao je svoju avio kompaniju Lauda Er, ali ipak nije mogao bez Formule 1 i vratio se 1982. godine u svet automobilizma u redovima Meklarena.

Prve dve sezone nisu bile dobre, ali je zato treća bila impresivna.

U njoj je došao do treće šampionske titule u bogatoj karijeri, a nakon naredne sezone se oprostio od auto-moto sporta.

On je nakon kariejre bio uspešan biznismen, ali je i ostao u Formuli 1 na neki način.

Budući da je Lauda Er 1999. prodao nacionalnoj austrijskoj avio kompaniji Austrian Erlajns, a onda je osnovao novu avio kompaniju Flaj Niki.

U jednom trenutku svog života bio je analitičar trka za nemački RTL.

Zatim ga je upravljački bord Mercedesa imenovao za jednog od direktora u timu, a čini se da je jedan od najzaslužnijih za dominaciju Mercedesa koja je usledila u narednim godinama.

Britanac je u tom vremenskom periodu osvojio čak šest šapionskih titula (2014., 2015., 2017., 2018., 2019., 2020.) od ukupno sedam koje ima u svojoj karijeri.