Na koga je mislio trener Tomić

Prvi čovek struke crveno-belih nije bio toliko eksplicitan u smislu da li će se korekcije odnositi na promene u taktici ili u kadrovskoj politici. U svakom slučaju, posle gotovo izvesne eliminacije iz Evrokupa; osim obe pobede, neophodnih plus šest protiv Unikahe, crveno-belima će biti potreban i trijumf Valensije u Malagi, koja je upravo u Beogradu obezbedila plasman u Top 8, u Zvezdi su napokon shvatili da bi u istom formatu i identičnim stilom igre lako mogli da ostanu bez primarnog ovosezonskog cilja – osvajanje ABA lige.

Zvezda polako plaća ceh letošnjeg angažovanja trojice maltene identičnih centara (Cirbes, Odžo, Ristić). Petice starog kova; solidne centarske tehnike u samom reketu, zakoraka ka obruču, jasnih mogućnosti u skoku i limitiranosti gotovo u svim segmentima koje zahteva moderna košarka. Igra Bojana Dubljevića, centra Valensije, dijagnoza je svih defanzivnih manjkavosti Zvezdinih petica. Ono što je crnogorski reprezentativac radio Maiku Cirbesu zaista je bilo teško za gledanje; izvlačenje na šut za tri poena iz „pik end popa“, prinuđenost nemačkog reprezentativca da napušta reket kao zonu komfora i visoko izlazi na šut, ostavljalo je toliko prostora i mogućnosti Dubljeviću da je sa sporim i tromim Cirbesom radio šta je hteo. Uprkos ispoljenom entuzijazmu, jasno je da i Odžo i Ristić imaju slične defanzivne limite, izuzetno spore noge u bočnim kretnjama i da nijedan od njih ne može da brani brže, okretnije, a pogotovo centre sa dobrim šutem sa poludistance ili distance. U takvoj konstelaciji stručni štab je najviše očekivao od Cirbesa verovatno vođen logikom njegovih partija iz prethodna dva mandata u Zvezdi, činjenicom da mu Beograd prija kao grad i da mu je ovo jedinstvena prilika da rehabilituje karijeru. Sa prosekom od 6,5 poena i 3,6 skokova u Evrokupu Cirbes je sasvim sigurno veliko razočarenje, pogotovo ako se uzme u obzir i tvrdoglavost trenera Tomića da sa 18,6 minuta Nemac i dalje ima ubedljivo najveću minutažu u konkurenciji centara.

U danima koji predstoje, zanimljivo će biti i u vezi sa statusima i ulogama DŽoa Reglanda i Bilija Berona. Obojica su takođe miljenici trenera Tomića, imaju svu slobodu u igri i i najveću minutažu. Pored Perperoglua, obojica imaju najviše pokušaja za dva i tri poena u timu, samim tim i velku odgovornost za dosadnu, sporu i uglavnom negledljivu igru u napadu, koja sve češće zavisi od individualnih improvizacija, prevashodno bivšeg reprezentativca Grčke.

Neubedljivi Amerikanci

I tragom statistike lako se može utvrditi da je učinak DŽoa Reglanda i Bilija Berona u četiri kola Top 16 faze daleko ispod partija igrača koji bi trebalo da budu nosioci igre crveno-belih. Za prosečnih 26 minuta Regland postiže 11,7 poena, za tri šutira 4/13, ostvaruje 4,5 asistencija, uz 2,75 prodatih lopti. Beron takođe igra 26 minuta i za to vreme ubacuje 10,7 poena, a za tri šutira 7/20.