Na oproštaju od Evrolige, Crvena zvezda se bori za klupski rekord i dobar utisak

Na Malom Kalemegdanu će pokušati da relativizuju objektivni neuspeh neulaskom u TOP 8 Evrolige.

Ovosezonska konkurencija nije bila takva da je mesto u plej-ofu delovalo kao nešto što je veoma teško ostvariti.

Greške napravljene na početku sezone, odnosno tokom leta i prilikom selekcije igrača, uprava Zvezde nije uspela da amortizuje kasnijim dolascima Luke Vildoze i Fakunda Kampaca.

Loši odnosi sa Dejanom Radonjićem kulminirali su odlaskom crnogorskog stručnjaka, a neažurnost je dovela do sličnog epiloga u saradnji sa Nikolom Kalinićem i Dejanom Davidovcem.

U jednom trenutku, Zvezda je imala čak šestoricu igrača na poziciji centra i takav disbalans između linija, da kojim slučajem Luka Vildoza nije došao sredinom oktobra, pitanje je kako bi crveno-beli izgledali u Evroligi.

Koliko je Zvezda napredovala igrački pod vođstvom Duška Ivanovića moglo bi da se polemiše, ali je nesporno da nije bila na evroligaškom nivou kada je bilo najpotrebnije.

Srpski velikan je upropastio šansu da se nađe u TOP 8 očajnim partijama na gostovanjima, počevši od 31. januara pa sve do 17. marta.

U tom periodu izgubio je pet od mogućih šest utakmica i time omogućio konkurenciji da stekne, ispostaviće se, nedostižnu prednost.

U međuvremenu, identična problematika prenela se i na abaligaško polje; nagli padovi u drugom poluvremenu, nemanje rešenja u napadu u momentima kada Fakundo Kamapco nije u igri, loši procenti šuta za tri kumulativno su doveli do gubitka čelne pozicije na tabeli.

Krucijalnim su se ispostavila gostovanja Ciboni i Partizanu, a lako je moglo da se desi da užasne sekvence u drugih 20 minuta na terenima Mege i Borca dovedu do sličnog epiloga.

Ni sam Duško Ivanović nije se potrudio da zvezdaškoj javnosti objasni razloge zbog kojih je Crvena zvezda, gotovo na svim bitnijim gostovanjima delovala negledljivo i potpuno raštimovano u ključnim četvrtinama (drugom poluvremenu).

Zvezda je evroligašku sezonu završila sa skorom 6-11 van hale „Aleksandar Nikolić“ i po tom parametru nije napravila neki bitniji iskorak u odnosu na prethodne takmičarske godine u najelitnijem rangu.

Primera radi, prošle sezone, Zvezda je na gostovanjima ostvarila samo dve pobede, imala je skor 2-12 (nisu uračunati mečevi sa ruskim klubovima), a godinu pre toga 4-13.

Još posle meča sa Asvelom u Francuskoj bilo je jasno da su šanse za TOP 8 i definitivno izgubljene.

Ipak, kasniji meč sa Olimpijakosom pokazao je da crverno-beli imaju volje da se na dostojanstven način oproste od elitnog ranga.

S tim u vezi, i sutrašnji meč sa Fenerbahčeom u hali „Aleksandar Nikolić“ trebalo bi da ima sličnu konotaciju.

Rezultatski će mnogo više značiti gostima, odnosno ekipi nekadašnjih zvezdaša Nemanje Bjelice i Marka Gudurića.

Feneru je neophodna pobeda kako bi zadržao peto mesto, samim tim i povoljnijeg rivala u plej-ofu. Zajedno sa Partizanom i Makabijem ima isti skor 19-14 i jedino u slučaju trijumfa zadržao bi mogućnost da se sa Monakom (najverovatnije) bori za plasman na Fajnal-for. U suprotnom, išao bi na Barselonu ili Real.

Imaće i Zvezda razloga da se bori; na skoru 16-17 u poziciji je da postavi klupski rekord po broju pobeda u Evroligi, u jednoj sezoni.

Trenutno je na istom učinku kao i u sezoni 2015/16.