Od kada je u kasne sate na Marakani u novembru 2012. uz neposrednu ulogu taze vlastodršca Aleksandra Vučića, tada prvog potpredsednika Vlade, rešeno da se Crvena zvezda otrgne od ponora i podigne na noge mera njenih ambicija su postali inostrani igrači.
Za njima se u svakom prelaznom roku tragalo kao za svetim gralom iz kojeg će da se ispija šampionsko vino našeg fudbala. Crveno-beli dres su zatim u defileu oblačili i nesumnjivi znalci, koji su ostavljali kakav-takav trag, a i potpuni promašaji, menadžerske podvale, osrednji belosvetski nomadi s dve leve (za žargon koji upućuje na nespretnost podstaklo nas je jedno smatranje potonjeg predsednika Vlade, a danas predsednika države, o igračima koji zbog fudbalskih nedostataka promaše gol iz zicera).
Stranci čije je ime ostalo upamćeno u zvezdaškoj javnosti po nečemu dobrom doprinosili su uz vodeće domaće uzdanice da se uspostavi šestogodišnja prevlast u srpskom prvenstvu i da se triput igra u Ligi šampiona (2018, 2019, 2023), a četiri puta u Ligi Evrope (2017, 2020-22), dakle sedam godina uzastopce u takmičenju po grupama pod krovom UEFA.
Zvezda je već u drugom delu prošle sezone, dok je nedodirljivo odmicala ka tituli prvaka, a znalo se da s tom krunom prvi put stiče neposredno mesto u vodećem evrokupu, počela da kuje planove o pojačanjima koja treba da budu nosioci njenih značajnijih pretenzija u Evropi. Naum je da se u Ligi šampiona zauzme najmanje treće mesto, koje vodi u šesnaestinu finala Lige Evrope s drugoplasiranima u tom takmičenju (četvrto vodi nikuda i smatraće se neuspehom).
Crveno-beli imaju želju da najzad u evropskom proleću preskoče bar jednu prepreku, što im nije pošlo za rukom ni protiv moskovskog CSKA 2018, ni protiv Milana 2021. ni protiv Rendžersa 2022 (u tom poslednjem izazovu bili su čak i u osmini finala, direktno kao prvoplasirani u grupi Lige Evrope).
Za iskorak u Zvezdinoj transfer politici po pitanju dovođenja igrača od kojih su očekivanja velika presudno je bilo da se nađu pare i našle su se. U tom ćupu je bilo i za novog trenera, takođe stranca.
Igre su počele, a posle nekoliko meseci stvorene su dve oprečne slike o mogućnostima Zvezdinog tima upravo kroz prizmu inostranih pojačanja. Za brigu pristalica, u grafikonu koji je počeo uzlaznom linijom zbog dobre i efikasne igre na pripremnim utakmicama i u prva četiri kola državnog šampionata usledila je recesija koja je poljuljala navijački optimizam.
Fakat je da su kola pošla nizbrdo kad su u prvi tim praktično iz aviona kojim su stigli u Beograd ubačeni Korejac Hvang, najskuplje Zvezdino pojačanje ikada (pet miliona evra), doveden da bude uzdanica na sredini terena, half iz Burkine Faso Naser Điga i senegalski napadač Šerif Ndiaje, koga je snašla sramota da na debiju promaši loptu pred praznim golom Čukaričkog na Banovom brdu (vidi gore: dve leve).
Svakako da je njima, a Izraelac Bahar im daje neograničeno poverenje i u Ligi šampiona, potrebno vreme da se uklope i da uvere Zvezdinu publiku da su pravi izbor. U tom procesu danas na vrhu tabele Superlige Srbije uživa Partizanov trener Igor Duljaj, koji je bez stranaca sproveo osnovne pripreme, ali su oni koji su posle došli za kratko vreme izrasli u oslonce igre za domaće potrebe i presudne strelce na skoro svakom meču (Saldanja, Severina, Kalulu, Zahid).
U Zvezdi je situacija obrnuta. U drugi plan su pali stranci koji su razgorevali navijačku egzaltaciju u pobedama u nekoliko pripremnih utakmica s protivnicima koji imaju fudbalsko ime. Hvangov i Ndiajeov dolazak je preselio Francuza Žan-Filipa Krasoa i Nigerijca Pitera Olajinku na klupu. Kad su u početku dobijali puno poverenje, a i kasnije na kašičicu, njih dvojica su ukupno postigli 13 pogodaka.
Potpuno su u zaborav pali Zambijac Kings Kangva, Ganjanin Edmund Ado, koji je najavljivan na sva zvona dok je još bio u redovima Zvezdinog dželata Šerifa, Uroš Kabić, jedan od najvećih talenata našeg fudbala, za čiji bi razvoj pametnije bilo da je ostao u Vojvodini, Miloš Degfenek, za koga se, posle odlaska Strahinje Erakovića u Zenit, smatralo da će s iskustvom prethodnohg igranja na Marakani biti solidan bedem u halfovskom paru s Aleksandrom Dragovićem, a onda je doveden Điga, Gabonac Gelor Kanga, kome je zenit u crveno-belom prošao… U samom ovom nabrajanju, koje nije došlo do kraja, vidi se da Zvezda ima glomazan fond igrača i da ne zna šta će s nekima od njih.
Jedini standardni most između ohrabrujuće Zvezdine slike u početku i nezadovoljavajućeg aktuelnog trenutka jesu izraelski golman Omri Glazer, koji je, zbog odluke kluba o rastanku s dugogodišnjim junakom Milanom Borjanom, dočekan s podozrenjem, ali je pouzdanošću stekao naklonost zvezdaša jer se zaista radi o dobrom čuvaru mreže, i Marko Stamenić, nesumnjivo radilica u timu, poverenik na mestu zadnjeg veznog, ali s nekoliko grešaka koje su direktno kumovale protivničkim golovima.
Zvezda u subotu ima utakmicu sa surduličkim Radnikom kod kuće (18 časova), gde u obzir ne dolazi ništa drugo nego da ostvari već uknjiženu pobedu, a onda u utorak na Marakanu dolazi Lajpcig na meč četvrtog kola Lige šampiona (21). To bi trebalo da bude i prekretnica i vidovdan za pojačanja s obzirom na to da je prošlo dovoljno vremena od kada su poslednja među njima stigla. Hvang najzad mora da preuzme odgovornost za ritam igre i da je svojim nogama seli što bliže suparničkom šesnaestercu, a svojim zamislima još bliže golu. Za Ndiajea je poslednji čas, ali i najbolja moguća scena, da za navijačka srca priraste kao što su u prošlosti Ugo Vijeira, Dijego Falčineli i Ohi.
Pitate li zvezdaše, listom će reći da Kraso mora da igra, jer objedinjuje u svom umeću i pakera i golgetera, a Zvezda nema drugi izbor nego da hrabro napadne nemački bundesligaški tim. Od Bahara zavisi može li se stvoriti još jedna prilika da konac delo Kraso.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.