Nada da će u Parizu sve biti po starom

Najbolji sportisti sveta takmičili su se od 23. jula do 8. avgusta u specifičnim okolnostima i pod nenormalnim uslovima, ali je zahvaljujući ogromnom naporu organizatora, ali i svih ostalih učesnika uspešno privedeno kraju, što je i najveći uspeh.

Kao po običaju zastava domaćina predata je delegaciji Pariza, grada koji će od 24. jula do 11. avgusta 2024. biti domaćin Igara 2024. godine. Glavni grad Francuske će biti domaćin po treći put, najbolje sportiste na svetu ugostio je i 1900. i 1924. godine.

Najveće sportsko takmičenje na svetu trebalo je da se održi godinu dana ranije, ali je odloženo jer se početak poklopio sa trenutkom kada je počela globalna pandemija. Još tada su organizatori, a pre svih vlada Japana i gradska vlada Tokija najavili da će Igre svakako biti održane suočili su se sa protestima u svetu, a naročito u Japanu. U proteklih dvadesetak dana broj zaraženih u zemlji domaćina naglo je rastao, međutim, organizatori su tvrdili da uzrok ne treba tražiti u činjenici da u Japanu borave hiljade sportista, članovi različitih delegacija, treneri i novinari iz inostranstva.

Na konferenciji za medije po završetku svečane ceremonije zatvaranja predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta Tomas Bah izjavio je da su Igre u Tokiju ogroman uspeh ako se u obzir uzmu okolnosti pod kojima su održane i napomenuo da takmičenje nije uzrokovalo nagli porast zaraženih novim tipom virusa. Prema njegovim rečima samo 0,02 odsto učesnika je bilo pozitivno na testovima, što je po oceni predsednika MOK „zanemarljiv broj“.

Zbog pandemije Igre su prvi put održane bez prisustva publike na borilištima. Takmičilo se više od 11.000 sportista, a takmičari iz 93 države su osvajali medalje što je više nego na bilo kojim Igrama do sada. Zbog opasnosti od zaraze korona virusom učešće je otkazala samo Severna Koreja.

Na završnoj svečanosti, održanoj na olimpijskom stadionu u glavnom gradu Japana, u prisustvu tamošnjeg prestolonaslednika, princa Akišina i prvog čoveka Međunarodnog olimpijskog komiteta, Tomasa Baha, prodefilovali su i sportisti koji su do poslednjeg dana Igara ostali u Tokiju.

Uz prigodne govore predsednice organizacionog odbora i Baha, koji je istakao da su „sportisti u ova teška vremena probudili nadu“, Igre su privedene kraju svečanom priredbom na stadionu, a onda je „štafeta“ predata Francuzima.

Premijer Japana Jošihide Suga zahvalio je stanovnicima te zemlje što su pomogli da se održe bezbedne Olimpijske igre, uprkos teškoćama zbog pandemije korona virusa. On je napomenuo da su Igre odložene za godinu dana i da su održane pod strogim ograničenjima.

– Ali, verujemo da smo uspeli da ispunimo svoju obavezu kao zemlja domaćin – rekao je Suga, zahvalivši narodu na razumevanju i saradnji i pohvalio japanske sportiste koji su osvojili rekordnih 58 medalja.

Na listi najuspešnijih prvo mesto zauzeli su sportisti iz SAD, koji su imali najveći broj osvojenih zlatnih medalja (39), ali i ukupno najviše osvojenih medalja – 113 (41 srebro i 33 bronze). Druga je Kina sa ukupno 88 odličja i skorom 38 – 32 – 18, dok su Japanci treći sa 27 zlata, 14 srebrnih medalja i 17 bronzi. Na četvrtom mestu su Britanci (22 – 21 – 22), a na petom je Ruski olimpijski komitet sa 20 zlata, 28 srebra i 23 bronze.

Olimpijski tim iz Srbije osvojio je devet medalja, tri zlatne, jednu srebrnu i pet bronzanih, čime je oboren rekord iz Rio de Žaneira, od pre pet godina. Zlatne medalje osvojili su Milica Mandić, Jovana Preković i vaterpolisti, srebro je uzeo Damir Mikec, a bronzu Tijana Bogdanović, Zurabi Datunašvili, Milenko Sebić, odbojkašice i basketaši.

„Dojče vele“: Liste provociraju dopingovanje

Nemačka agencija „Dojče vele“ osvrnula se na „slučaj rang-lista“, odnosno na koji način su mediji u Americi i ostatku sveta pravili tabelu sa najuspešnijim zemljama učesnicama Igara u Tokiju. Kriterijumi za sastavljanje liste najuspešnijih zemalja na Olimpijskim igrama su loši i podstiču nacionalizam, smatra urednica DW Sara Virc.

– Nema nimalo pravde u pripremama sportista za ove Olimpijske igre – rekla je Virc, i navela da se, zapravo, radilo o disciplini za sebe:

– Svaki put isto: borba za najveći broj medalja na Olimpijskim igrama. To je disciplina za sebe. SAD su poslednjeg dana Igara uspele da preteknu Kinu i osvoje jednu zlatnu medalju više.

U komentaru koji je objavila nemačka agencija napominje se da je pitanje najuspešnijih sportskih država na svetu preraslo u“nedostojnu borbu koju treba izbaciti iz Olimpijskog programa“. Takođe, kao posledicu ima i to da provocira dopingovanje pod kontrolom države i pridaje veću važnost individualnim sportovima od ekipnih, te zemljama koje upumpavaju mnogo novca u sport.

Rang-lista sa brojem medalja koristi određenim zemljama da demonstriraju snagu i moć i da uz pomoć uspešnih sportista pokazuju kako su i njihovi politički sistemi uspešni. Medalje se proslavljaju kao trofeji od nacionalnog značaja. Rang-lista jača nacionalizam koji je politički eksplozivan i vodi u lične tragedije.

Kao ekstreman primer naveden je slučaj kineskog mešovitog para u stonom tenisu, koji se javno i u suzama izvinio naciji što je osvojio „samo“ srebrnu medalju.

Pritisak na kineske sportiste Kine nikada nije bio veći. Teret očekivanja se neće uskoro smanjiti, jer za šest meseci počinju Zimske olimpijske igre 2022. koje se održavaju u Pekingu.

U Parizu debituje „brejking“

Takmičenja na Olimpijskim igrama 2024. godine u Parizu biće održana u 32 sporta i 329 disciplina. Iz programa se brišu bejzbol, softbol i karate, koji su se u Tokiju prvi put našli u porodici olimpijskih sportova, a dodaje se brejking, specifična veština uličnog plesa. Takođe, surfing, skejtbording i sportsko penjanje ostaju u programu.

Iako su ranije razmatrali da se i takozvani esportovi nađu u programu, organizatori su saopštili da se video-igre neće takmičiti. Bar za sada.

Lukašenko: MOK nametnuo Cimanovsku

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko prokomentarisao je slučaj atletičarke Kristine Cimanovske koja je zatražila zaštitu u Japanu tvrdeći da je prisilno vraćaju kući zbog političkih stavova i u međuvremenu dobila politički azil u Poljskoj.

„Trideset šesta u svojoj disciplini, 36. Nemam više šta da kažem“, rekao je Lukašenko.

„Iako smo znali njenu „belu-crvenu-belu“ (boje opozicionog pokreta) prošlost, mi smo je uključili u olimpijski tim. Znali smo njen rezultat. Da li znate zašto smo je uključili. Jer nas je Međunarodni olimpijski komitet (MOK) pritiskao i preporučio to da uradimo. Sedam članova tima, koje niste ni primetili tamo, nije trebalo da pošaljemo. Ali su nas pritiskali“, izjavio je predsednik Belorusije.