„Najbolji golman na svetu“, ispravljanje nepravde prema prijatelju Bekenbauera i superheroju Angele Merkel iz Beograda

Nekadašnji čuvar mreže status fudbalske legende u Nemačkoj 60-ih prošlog veka stekao je braneći za Minhen 1860. a „Najbolji golman na svetu“ predočava kako je slučajno završio među stativama, postao jugoslovenski fudbalski disident i prvi ovdašnji gastabejter u jednom od najjačih prvenstava u Evropi; kako je njegova harizmatična ličnost obeležila istoriju nemačke pop kulture….

Ekskluzivni snimci iz tog doba dokumentuju njegova, nekada, nesvakidašnja istrčavanja van šesnaesterca, neobično komandovanje zadnjom linijom, upisivanje u strelce na jednom meču… dok drugi sačuvani video zapisi na svetlost dana izvlače muzičku karijeru golmana čija je ploča s pesmom „Bin I Radi bin I Koing“ (Ja sam Radi, ja sam kralj) prodata u milionskom tiražu.

Posebnu vrednost filmskog ostvarenja, čija je premijera zakazana za 28. septembar u beogradskoj MTS dvorani (20.00), predstavljaju lična svedočenja nemačkih fudbalskih velikana Franca Bekenbauera, Uvea Zeleraa i Sepa Mejera o specifičnom liku i dela superheroja iz mlađih dana čuvenih umetnika Hulia Iglesiasa, Vernera Hercoga, Vima Vendersa, Zubina Mehte, pa čak i najpoznatije nemačke kancelarke Angele Merkel. U njegovoj drugoj domovini poznatom i po proizvodnji golmanskih rukavica, modnoj liniji muških pantalona, uvozu RADI šljivovice…

„Kada poznavaoci domaćeg fudbala nabrajaju najbolje jugoslovenske i srpske fudbalere, po običaju izgovaraju uvek istih deset, 20 imena… Nama je cilj da se posle našeg filma Najbolji golman na svetu ta lista promeni, i da njoj bude dodato još jedno ime, Petar Radenković…. Izuzetno sam uzbuđena što posle četiri godine rada na filmu stojim pred vama uoči premijere ovog ostvarenja. Projekat je krenuo kao televizijski film i ono što uvek govorim u razgovoru sa rediteljem jeste da ovaj film predstavlja biće za sebe.

Njegov pravac i razvoj su se vremenom menjali i čini se da se završio u onom trenutku kada je odlučio da bude završen. Ne mogu da verujem da sada pričam o ovom filmu, najavljujem njegovu premijeru i da je taj trenutak konačno došao. Ove četiri godine su bile neverovatno putovanje, naše lično i profesionalno sazrevanje, izuzetna je sama činjenica da smo intervjuisali neverovatne legende fudbala koji su odmah pristali da učestvuju u ovom ostvarenju na pomen Petra Radenkovića“, navela je nagrađivana dokumentaristkinja Katarina Sinđelić na današnjoj konferenciji za medije.

I reditelj filma Vladimir Kurćubić nestrpljivo iščekuje premijeru filma, kada će publika biti u prilici da vidi putovanje kroz neverovatan život Petra Radenkovića.

„Nije uopšte lako da pravite film o najboljem golmanu na svetu, jer i vi onda morate da budete najbolji, a to nije lako. Za sve ove četiri godine nisam imao tremu ni pred Bekenbauerom, ni pred Majerom, ali pred Petrom imam tremu. I dalje i zato se nadam da će premijera dobro proći“, kaže jedan od potpisnika „Najbolji golman na svetu“.

Glavni akter filma, inače trećeplasirani u anketi časopisa Bravo iz 1967. godine, s pitanjem mladim Nemcima „ko vam je idol“ (iza Vinetua i Kenedija), kaže da je o čas posla pristao na ekranizaciju svog života.

„Upoznao sam Katarinu pre više od četiri godine, kada me je intervjuisala za jedan serijal o fudbalu. Priznala mi je tada da je zatečena mojom biografijom i posle samo nekoliko dana od našeg prvog susreta pitala me je da li bih želeo da ona i njen tim naprave dokumentarni film o meni. U životu sam se uvek oslanjao na intuiciju, na instikt…Odmah sam rekao DA, iako su me pre toga kontaktirale i neke druge produkcije kojima sam govorio NE, osetio sam da je to ta ekipa, moja ekipa.

Nije bilo lako, naročito u mojim godinama s obzirom na sva putovanja i snimanja koja smo prošli, ali bilo mi je veoma važno da se napravi ovaj dokumentarni film zbog toga što fudbalska publika u Srbiji zna malo o svim događajima u mom životu… Ja sam bio neka vrsta fudbalskog disidenta jer sam igrao bez dozvole Fudbalskog saveza Jugoslavije, pa smatram da vesti o mojoj karijeri i uspesima zbog toga nisu našle put do naše javnosti i da su na neki način bile stopirane“, reči su vitalnog i visprenog 88-godišnjaka.