Najbolji odlaze bez pozdrava

Nacionalni dres je u poslednje četiri godine svojom ili tuđom voljom „skinulo“ najmanje 11 kvalitetnih igrača koji bi i danas mogli da budu od koristi novom selektoru Draganu Stojkoviću Piksiju.

FSS se poslednjih godina ponaša kao klub koji angažuje igrače, a ne kao odgovorna organizacija kojoj su za reprezentaciju potrebni kvalitetni fudbaleri.

Međutim, istina je surova – formiranim igračima nisu potrebni ni čelnici Saveza ni reprezentativni mečevi.

Mlađima nacionalni dres možda jeste neophodan radi lične promocije i obezbeđivanja boljeg klupskog angažmana u budućnosti, ali fudbalerima poput na primer Luke Milivojevića nije potrebna u praksi ni za šta.

Kapitenu Kristal Palasa koji „guli“ četvrtu sezonu u Premijer ligi srpski dres ne treba čak ni zbog sticanja radne dozvole u Velikoj Britaniji, kao što je to recimo slučaj sa mladim vezistom Verone Ivanom Ilićem (19) koji jedino preko određenog broja utakmica u „orlovima“ može dobiti šansu za radnu vizu, ne bi li tako obukao dres matičnog kluba Mančester sitija.

Igrače poput Milivojevića za trošenje slobodnog vremena na putovanje do rodne grude, a istovremeno manje istog za viđanje sa porodicom i prijateljima, odnosno za igranje u reprezentaciji može motivisati samo patriotizam.

Međutim i ljubav prema otadžbini očigledno ima granicu ako pojedinci iz Saveza pomisle da sa prema njima postave kao da vlasnici njihovih karijera, a ne kao podrška.

Bivšem vezisti Crvene zvezde film je pukao na Svetskom prvenstvu u Rusiji 2018. godine.

Stvari su krenule da ključaju smenom Slavoljuba Muslina i dovođenjem tada neiskusnog u trenerskim vodama Mladena Krstajića, a čaša je očigledno prelivena događajima koji su usledili na Mundijalu.

Niko iz FSS tog leta, po povratku iz Rusije, nije smatrao za shodno da se obrati javnosti i analizira rezultate sa SP, ali su zato igrači krenuli da samostalno istupaju.

Milivojević je optužio selektora da su mu menadžeri sastavljali tim, a da čak ni taktiku nije pravio, te da su se igrači sami veče pred mečeve dogovarali kako će da odigraju.

Zbog toga se ubrzo susreo s napadima koji liče na političke obračune kakve gledamo u tabloidima, pa ga je Krstajićev pomoćnik Milan Obradović optužio da je „pravio puč u reprezentaciji“ i „nagovarao druge reprezentativce da pređu kod njegovog menadžera“.

Prešao je kasnije Milivojević preko toga, prihvatio da se vrati u tim kod narednog selektora Ljubiše Tumbakovića, a onda doživeo da je nepotreban njegovom nasledniku Draganu Stojkoviću Piksiju.

Odgovor na pitanje kako je moguće da igrač koji ima 29 godina i igra u najjačoj ligi sveta nije dovoljno dobar da bude među 30 najboljih koje Srbija ima još uvek nismo dobili, pošto Piksi nije javno obrazložio svoj spisak.

Ako za Milivojevića lako možemo zaključiti zašto više ne želi da igra za Srbiju, za Nemanju Matića možemo samo da nagađamo.

Posle nekoliko objava na Instagramu u stilu „Srbija će te ponovo izdati“, vezista Mančester junajteda odlučio je da pre pola godine preseče i saopšti da je završio karijeru u nacionalnom timu.

To je uradio na prilično podmukao način, kada ga je selektor Tumbaković već uvrstio na spisak za mečeve Lige nacija.

Možda je time namerno želeo da pošalje poruku ljudima iz Saveza koji su godinama unazad ignorisali njegovo nezadovoljstvo, a na kraju je najveća šteta napravljena tadašnjem selektoru kome je dodatno urušena već sumorna atmosfera u ekipi.

Matić sa svoje 32. godine još uvek ima status prvotimca u Mančester junajtedu i nepotrebno bi bilo trošiti reči da li bi bio od koristi na predstojećim mečevima protiv Irske i Portugala.

Nacija je godinama unazad navikla i da kapiteni „orlova“ odlaze bez pozdrava.

Bane Ivanović je pre četiri godine najpre ražalovan s kapitenske funkcije bez obrazloženja, a potom je i bez oproštaja izguran iz nacionalnog tima.

Rekorder sa 105 utakmica u dresu „orlova“ nije dobio na terenu ni buket cveća, kao ni plaketu.

Oproštaj mu je upriličio Tumbaković, koji je najavljivao da će ga vratiti u nacionalni tim, a potom iznenada konstatovao da je ta priča zauvek završena.

Neslavan oproštaj imao je i njegov naslednik Aleksandar Kolarov, koji je odlučio da u baražu za Evropsko prvenstvo protiv Škotske odbije da uđe u igru u finišu produžetaka samo da bi izveo penal, a to je pravdao zabranom koju mu je nametnuo trener Intera Antonio Konte nekoliko sati pre utakmice.

Upravo kod ovog detalja dolazimo i do suštine problema – kako je FSS doveo sebe u položaj da je čak i kapitena reprezentacije baš briga, da ne upotrebimo težu reč, da li ćemo se plasirati na EURO ili ne.

Nezvanične informacije kažu da je posle meča sa Škotskom isti taj Kolarov pio viski sa Slavišom Kokezom dok su planirali zajedničku građevinsku investiciju.

Nepotrebno je reći da bi Kolarov uprkos tome što „gazi“ 35. godinu života i te kako mogao svojom ubitačnom levicom, kakva nije viđena u još od Siniše Mihajlovića, da znači timu ove godine na putu ka Mundijalu u Kataru.

U dresu Intera još uvek igra na vrhunskom nivou, u jednoj od najjačih liga sveta, a u ovim kvalifikacijama dostigao bi cifru od 100 mečeva u nacionalnom dresu (nedostaje mu samo šest).

Stara srpska varijanta pozdrava „da se ne grlimo“ primenjena je i kod mnogih drugih reprezentativaca koji su odavno članovi kluba onih koji su odigrali preko 50 mečeva u nacionalnom dresu, a najzvučnija su imena Vladimira Stojkovića (84), Antonija Rukavine (59)…

Još ranije je zbog angažmana na dalekom Bliskom Istoku zaboravljen Aleksandar Prijović, koji je Slavoljubu Muslinu u kvalifikacijama za Rusiju bio džoker.

Defanzivac Napolija Nikola Maksimović verovatno je otpisan zato što je jesenas odbio da prekrši meru opšteg karantina koja je zabranjivala napuštanje Italije (tada su zabranu prekršili Milenković i Vlahović).

Adem Ljajić je verovatno prepoznat kao problematičan još iz ere Siniše Mihajlovića kada je odbio da peva himnu „Bože pravde“.

Za Matiju Nastasića je Piksi rekao da ga nije otpisao već da smatra da još uvek nije dovoljno spreman, mada uprkos tome još uvek visi u vazduhu sumnja da defanzivac Šalkea nije možda kažnjen zato što je svojevremeno podržao Milivojevića i Matića.

Fudbaleri, a naročito vrhunski, jesu razmaženi, uobraženi, sujetni, ponekad čak i bezobrazni, poput Luke Jovića.

Međutim, upravo zato bi selektor trebalo da u vrhu Saveza ima pomoć da obuzda njihove naravi i napravi atmosferu u kojoj bi svi gurali u istom pravcu – plasmanu na veliko takmičenje.

Bivši sportski direktor FSS Darko Kovačević i potpredsednik Marko Pantelić nisu ni malo bili od koristi selektorima jer su sukobe sa igračima svojim nesmotrenim izjavama samo produbljivali, umesto da gledaju kako da trajno ugase požar i smanje animozitet reprezentativaca prema rukovodstvu Saveza.

Piksi je sada dobio zadatak da na ruševinama i takozvanom kultu reprezentacije svedenom na nulu počne da sve gradi ispočetka, umesto da samo nadogradi rad svojih prethodnika.

Novi selektor je praktično prihvatio zadatak da kuću gradi bez temelja.

Za to će mu biti potrebna fudbalska čarolija poput one koju je u Italiji 1990. pokazao kada je dva puta savladao tada najboljeg golmana sveta Andonea Zubizaretu ili ona kada je u Belgiji 2000. sa igračem manje uspeo da Jugoslaviju protiv Slovenije predvodi od 0:3 do 3:3.

Kao fudbaler je dokazao da iz praznog cilindra ume da izvuče zeca, a sada nam predstoji da vidimo da li isto može i kao trener.

Posle dugo vremena nacija nema dilemu da je Piksi na mestu na kome treba da bude.

Nadajmo se da ga nećemo potrošiti (pre)brzo kao prethodnike ili kao mnoge reprezentativce.

Izgubili i Đurđevića i Tedića

Dok je FSS četiri meseca tragao za novim selektorom, Fudbalski savez Crne Gore nije traćio vreme i ubedio je napadača Sporting Hihona Uroša Đurđevića da obuče dres „sokolova“. Gubitak Đurđevića (27) u ovom trenutku svakako nije nenadoknadiv, ali ako i Slobodan Tedić (20) uspešno okonča pregovore sa predsednikom FSCG Dejanom Savićevićem, možda će to biti odluka za kojom će u budućnosti zažaliti i FSS i sam igrač. Napadač Mančester sitija na pozajmici u holandskom Cvoleu slovi za jednog od najperspektivnijih domaćih igrača, a pored toga je prošao sve juniorske selekcije Srbije.

Dug spisak „otpisanih“

Vladimir Stojković

Branislav Ivanović

Aleksandar Kolarov

Antonio Rukavina

Nikola Maksimović

Matija Nastasić

Nemanja Matić

Luka Milivojević

Mijat Gaćinović

Adem Ljajić

Aleksandar Prijović