Najgušće za treće mesto

Od julskog starta 12. izdanja SLS posle razlaza sa Crnom Gorom, crveno-beli su dominirali, pa ni eventualni gubitak bod(ova) u malom gradskom derbiju ne može da pokvari utisak da je ekipa iz Ljutice Bogdana bila najkonstantnija. Mada je paralelno beležila sjajne rezultate u Evropi, gde je posle jedne decenije preživela kvalifikacije, a posle čitavih 25 godina dočekala proleće na međunarodnoj sceni, nalazila je načina da, s više ili manje muke, ruši domaće prepreke. Do pete titule u SLS, a ukupno 28. u svojoj istoriji, nekadašnji kontinentalni i planetarni prvak stigao je s 31. pobedom, četiri remija, jednim porazom, 73 data i 18 primljenih golova u 36 kola, čemu je poseban pečat dao prvi strelac lige i njen zvanično najbolji igrač – povratnik u napad Aleksandar Pešić.

Partizan nije uspeo u misiji odbrane trona, odakle je sam sebe svrgao. I crno-beli su pregrmeli grupnu fazu LE, prvi put nakon 2005. godine, pošto su prethodno eliminisani iz trke za Ligu šampiona, ali su u domaćim fudbalskim bespućima svako malo gubili kompas. Prekaljeni reprezentativci Vladimir Stojković i Zoran Tošić često su bili prevaga na terenu, ali nisu bili dovoljni da zatvore rupe u igri, nastalu prodajom udarnog tandema Silva de Souza Leonardo – Uroš Đurđević, pa su taj i razni drugi hendikepi učinili da „parni valjak“ osam puta prikoči, a čak šest potpuno stane. Uglavnom u svojoj Humskoj, zbog čega je uprava u nekoliko navrata bezuspešno tražila zamenu treneru Miroslavu Đukiću.

Iza večitih rivala, kažnjenih oduzimanjem (po) dva boda zbog razmene teških optužbi tj. dovođenja u pitanje regularnosti takmičenja u istima, završio je klub koji je i pre nego što se lopta zakotrljala bio viđen na tom mestu – Radnički iz Niša. Novi predsednik Ivica Tončev komandovao je izlazak u Evropu, a tim izvršio zadatak, iako je pre kraja plej-ofa kola bio četvrti na tabeli, baš kao i na završetku dva od tri ciklusa SLS. Uzalud su pojedini konkurenti protestovali posle susreta sa Nišlijama, tvrdeći da imaju povlašćen tretman kod sudija i FSS, pa je klub sa Čaira ostvario najbolji učinak još od 1984. godine. Spartak takođe gleda preko granice, a istu može preći samo ako Partizan treću sezonu zaredom uzme Kup, a ne premijerno Mladost iz Lučana. Čukarički i Voždovac su im dugo disali za vratom, ali su izgubili i bitku za LE i njihove zaštitne znakove – trenere, Nenada Lalatovića i Iliju Stolicu. Sedmoplasirani Napredak i njegov iskusni šef struke Milorad Kosanović moraju da se zadovolje „skalpovima“ Crvene zvezde i Partizana, dok će navijači Vojvodine gledati što pre da zaborave, na svakom planu, turbulentnu i neuspešnu sezonu. Kvartet ispod Novosađana: Radnik – Mladost – Zemun – Mačva možda je hteo i mogao više od zadržavanja statusa superligaša, ali ni ovako nisu loše prošli, pogotovo letošnje novajlije iz Gornje varoši i iz Šapca. S tim što sadašnja generacija Lučanaca ima priliku da se preko Partizana i nacionalnog Kupa zlatnim slovima upiše u klupske anale.

Rad i Bačka su tek ovog četvrtka, tj u zadnji čas, spasili žive glave, pa će se i sledeće godine zvati superligašima. Za razliku od Javora i Borca. Ivanjičani su u zadnjem kolu izvisili za opstanak u najvišem rangu takmičenja i napuštaju ga posle tri vezane sezone, dok je dezorijentisani i osiromašeni Borac, sa svega 15 bodova na kraju balade, svojevoljno i „na vreme“ rešio pitanje jednog prvoligaša.

Prvenstvo kroz statistiku

pobede/porazi  235

remiji    60

golova   796

žuti kartoni         1224

isključenja           60

penali    116

Konačna tabela

1. Crvena zvezda (-1) 57
2. Partizan 43
3. Radnički (N) 37
4. Spartak 37

—————————

5. Voždovac (-1) 33
6. Čukarički 32
7. Napredak 30
8. Vojvodina 28
9. Radnik 28
10. Mladost 27
11. Zemun 26
12. Mačva 26
13. Rad 26
14. Bačka 25

—————————

15. Javor 23
16. Borac 15

* U kvalifikacije za LŠ ide Crvena zvezda, a za LE Partizan i Radnički (N), plus Spartak, ako Mladost ne osvoji Kup.