Foto: Printscreen N1Dragiša Kosnić, sedamdesetogodišnjak iz banatskog sela Međa, u nedelju je, kaže, odigrao svoju poslednju utakmicu za lokalni klub, ali, svi koji ga poznaju, uključujući i samog Kosnića, znaju da neće odoleti da se vrati na teren, piše N1.
Kosnić je jedan sasvim običan deda koji se raduje kad mu troje unučadi dođu u posetu, ali se, ipak, po nečemu razlikuje od svih ostalih sedamdesetogodišnjaka na svetu.
Osim brige o imanju i unučićima, deda Kole, kako ga svi zovu, registrovani je fudbaler lokalnog kluba koji se takmiči u šestom rangu srpskog fudbala.
„Fudbal volim. I zato kad god me zovnu, i kad je kiša i kad je sunce, i kad je hladno, ja nijednom nisam kazao da neću“, priča fudbaler Proletera iz Međe.
Za razliku od ljudi njegovih godina Deda Koletu ne smetaju godine da bi nastupao za svoj tim.
„E pa ne znam to, ja osećam da mogu. Ja nijednom ne završim utakmicu zadihan. Ovi se zaduvaju, a meni jedino može da bude da preteram, pa da me uhvate grčevi“, dodaje.
U nedelju je za njega bio poseban dan, jer je Deda Kole pre nekoliko godina zacrtao da će okačiti kopačke o klin kada najmlađi unuk proslavi peti rođendan, i želeo je da on izvede početni udarac na dekinoj oproštajnoj utakmici.
Unuk ima i na šta da bude ponosan, jer njegov deda nije igrao samo za seoski klub. Karijeru je započeo 1968. godine, a vrhunac doživeo deset godina kasnije, igrajući za Proleter iz Zrenjanina. Njegov saigrač i jedan od najboljih strelaca u istoriji legendardnog kluba iz grada na Begeju seća se kako je Kosnić bio jedan od ključnih šrafova, kada su zrenjaninski drugoligaši ’78. iz Kupa izbacili prvaka one velike države – Hajduk iz Splita.
„To je bila senzacija. Kao kad bih kazao da jedan klub, evo na primer Smederevo, oni igraju u drugoj ligi, da dođe na Marakanu i da tuče Zvezdu“, navodi legendarni fudbaler Proletera iz Zrenjanina Miloš Vidović.
Kosnića, kaže, pamti kao radilicu – zadnjeg veznog koji je bio svuda na terenu i bio majstor takozvanog „kvarenja igre“. Za činjenicu da njegov saigrač do danas igra fudbal ima samo jednu reč – fenomen.
„Samo da dođete, da se skinete i istuširate, pa je dosta. A kamoli da dođete na trening, što on radi, i da dođete na utakmicu. To je za poštovanje. Ja mu želim da, ako može, do sto godina da igra. A on, kakav je, to je nepredvidivo. Ja mislim da on neće prestati sve dok zaista ne bude mogao da izađe na teren“, smatra Vidović.
Prijatelj i saigrač ga dobro poznaje. I sam Kosnić priznaje da će nakon utakmice još porazmisliti da li će kopačke ostati na klinu.
„Pa, ja mislim da je poslednja. Ali. Oni da me zovnu i kažu da ih ima devet, da ih nema deset, jedanaest, ja neću kazati „neću“, kaže.
U Ginisovoj knjizi rekorda najstariji igrač na zvaničnoj utakmici bio je egipatski fudbaler Ezeldin Bahader, koji je pre četiri godine nastupio na zvaničnoj utakmici sa pune 74 godine. Za nekoliko meseci Kosnić slavi 71. rođendan. Jurenje rekorda ga, kaže, ne zanima ali, po svemu sudeći, ni svetskom rekordu ne bi rekao „neću“, piše N1.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
