Najveće daljine atletskog mundijala: Vuleta na deobi sedmog mesta, Džojner-Kersi sa 7,36 rekorderka šampionata i posle 36 godina 1

Foto: EPA-EFE/Zsolt Czegledi

Sa 7,14 za zlatnu medalju na 19. svetskom atletskom prvenstvu u Budimpešti Ivana Vuleta je na deobi sedmog mesta u najboljim dostignućima atletičarki u skoku udalj na mundijalima „kraljice sportova“.

Već na prvom šampionatu, na Olimpijskom stadionu u Helsinkiju 1983, postignute su vanserijske daljine.

Pogledajte zlatni let Ivane Vulete, naše kraljice u „kraljici sportova“ (VIDEO)

Hajke Gabrijela Daute, jedna od atletskih uzdanica ne samo Istočne Nemačke nego i celog Istoka u blokovskoj podeli sveta, uzela je zlato sa 7,27. Srebro je pripalo Rumunki Anišoari Kušmir sa 7,15.

Obe su se ubrzo udale. Rumunska atletičarka je svom prezimenu dodala muževljevo Stanču, a Hajke je istoriju počela da piše kao Dreksler.

Zatim, na Olimpiku u Rimu 1987, počasti su pripale Amerikanki Džeki Džojner Kersi sa 7,36, što je i dan-danas rekord svetskog šampionata. Nedugo pre dolaska u večni grad sa 7,45 u Indijanapolisu je izjednačila svetski rekord svoje velike rivalke Dreksler. Nemici je pripala tek bronza sa 7,13, a srebro je došlo u ruke sovjetske takmičarke Jelene Belevske sa – 7,14.

Na trećem prvenstvu, u Tokiju 1991, i tamo na Olimpijskom stadionu, Amerikanac Majkl Pauel je sa 8,95 oborio dugotrajući svetski rekord svog slavnog zemljaka Boba Bimona s Olimpijskih igara u Sijudad Meksiku 1968 (8,90). U njegovoj senci ostali su fantastični skokovi Džojner-Kersi sa 7,32 i Dreksler sa 7,29.

Ivana Vuleta svetska prvakinja u skoku udalj: Zlatni let od 7,14, što je i državni rekord, za četiri centimetra bolji nego na Terazijama 2016.

U potonjim godinama skokovima preko sedam metara su prigrljena najsjajnija odličja u Štutgartu 1993 (Dreksler sa 7,11), u Atini 1997 (Ruskinja Ljudmila galkina sa 7,05), u Sevilji 1999 (domaća atletičarka Niurka Montalvo sa 7,06), u Edmontonu 2001 (Italijanka Fiona Mej sa 7,02), u Osaki 2007 (Ruskinja Tatjana Lebedeva sa 7,03) u Berlinu 2009. i Moskvi 2013 (Amerikanka Britni Ris sa 7,10 i 7,01).

U Pekingu 2015. Amerikanka Tijana Bartoleta je imala 7,14, kada je Ivana Španović ponovo uzela bronzu sa 7,01. Više od sedam metara je skočila i srebrna Britanka Sara Proktor (7,07). Samo su na prva tri prvenstva sve tri na podijumu za medalje imale dužinu preko 7. U kineskom glavnom gradu, dakle, to se desilo prvi put posle 24 godine.

U Londonu 2017. Ris se vratila na tron sa 7,02, a srebro je pripalo Ruskinji Darji Klišini sa 7,00.

A u Dohi 2019, kad je Španovićeva propustila takmičenje zbog povrede. Nemica Malaika Mihambo je skočila 7,30, najbolje na svetskom prvenstvu posle 1991.

U Judžinu prošle godine sačuvala je zlato sa skromnijih 7,12, a druga je sa 7,02 bila Nigerijka Ese Brume. Mihambo zbog povrede nije učestvovala u Budimpešti.