Najviše para progutali objekti

Poslednje istraživanje koje je urađeno sa sveobuhvatnim podacima o ovoj temi sproveo je BIRN, za period od 2012. do 2014. godine, kada je potrošeno 130 miliona evra za finansiranje različitih sportskih klubova i organizacija. Podaci su pokazali da je sa najviše novca raspolagalo Ministarstvo omladine i sporta, koje je najznačajniji deo sredstava usmerilo na Olimpijski komitet, odnosno Rukometni i Košarkaški savez. Na lokalnom nivo najbogatiji su bili Beograd, Kragujevac i Niš – gradovi koji su veliki deo sredstava na jednoj strani ulagali u sportske objekte a na drugoj u fudbalske i košarkaške klubove, što nije sprečilo gašenje nekih od njih.

Grad Beograd, koji je u periodu između 2012. i 2014. godine raspolagao sa 1,8 milijardi dinara za finansiranje sporta, značajan deo novca dao je gradskim preduzećima – Areni Beograd, beogradskom Hipodromu, i privrednom društvu BG hala, čiji je osnivač Skupština grada, koji su ukupno dobili oko 270 miliona dinara. Među onima kojima su date najveće svote novca nalazi se i Univerzitetski fudbalski klub sportsko rekreativnog centra Tašmajdan kome je grad dao za izmirivanje dugova za mazut i struju tokom 2012. i 2013. preko 50 miliona dinara.

– Ne postoji nikakav problem kada grada na transparentan način finansira održavanje sportskih objekata. Istovremeno, osnovno pitanje nije da li lokalna samouprava treba da finansira takve objekte, već da li namena tih objekata služi javnom interesu. Recimo, da li daju besplatne termine za decu. Ako bi se posmatrala čisto komercijalana strana, jedino bi možda hala Pionir mogla da se izdržava od prodaje ulaznica, ostale bi se zatvorile. Stoga treba naći balans između komercijalnih sadržaja i javnog interesa. Kod nas se dešava da škole izdaju svoje sale a onda oni koji ih zakupe naplaćuju deci iz te škole treninge – kaže novinar BIRN-a Slobodan Georgiev.

Da izdvajanje velikih suma na finansiranje sportskih ustanova nije samo odlika prestonice pokazuje i primer Niša koji je tokom 2013. i 2014. godine dao SPC Čair 319 miliona dinara. Pored Čaira, veliki deo novca namenjenog za sport otišao je FK Radničkom (105.6 miliona) – pri tome izdvajanja za fudbalski klub rasla su između 2012. i 2014, a njihova namena je označena kao „redovne takmičarske i trenažne aktivnosti“.

Donekle slična situacija sa davanjem para klubovima bila je i u Kragujevcu – koji je milionske iznose usmeravao na košarkaški, fudbalski i vaterpolo klub. Pri tome KK „Radnički KG“, koji je za tri godine dobio 222.2 miliona, odnosno skoro jednu četvrtinu ukupnog trogodišnjeg budžeta Kragujevca za sport, ugašen je prošle godine.

Posebno je zanimljiv slučaj grada Zaječara koji je za tri godine potrošio 352 miliona dinara i pri tome je sav novac otišao u ruke Sportskog saveza grada Zaječara, a kako je dalje raspoređivan nemoguće je saznati.

U periodu na koje se odnose podaci BIRN-a sa najviše novca raspolagalo je Ministarstvo omladine i sporta (9 milijardi dinara), slede Grad Beograd sa 1,8 milijardi dinara i Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu sa blizu milijardu dinara. Među lokalnim samoupravama, najizdašniji su bili u Kragujevcu sa nešto više od 900 miliona dinara, odnosno Nišu sa 832 miliona dinara za finansiranje sporta.

Najviše novca dobio je Olimpijski komitet Srbije, više od milijardu dinara, dok je među sportskim savezima u trogodišnjem periodu najviše dodeljeno Rukometnom savezu Srbije (759 miliona), a košarkaškom 638 miliona, dok je Vaterpolo savez Srbije iz budžeta dobio 575 miliona dinara.

"Porez" na kocku donosi medalje

Na poslednjim Olimpijskim igrama Velika Britanija osvojila je rekordni broj medalja i po prvi put se našla na drugom mestu na listi zemalja – osvajača. Sa ukupno 67 odličja ( od čega 27 zlatnih), Ostrvljani su prevazišli uspeh iz 2012. godine kada su bili domaćini, po čemu su do sada jedinstveni. Sve analize koje su se pojavile poslednjih dana u štampi ističu da iza ovog uspeha stoji odluka da se sport finansira novcem Nacionalnog lutrijskog fonda. Naime, od svake Loto uplate odvaja se dve funte za vrhunski sport, što je napunilo sportski budžet u prethodne dve decenije sa stotinama miliona funti

Na Igrama u Atlanti, kada je osvojila samo 15 medalja, od kojih svega jednu zlatnu, Velika Britanija primenila je novi model finansiranja sporta. Do tog trenutka trošila je samo pet miliona funti godišnje za finansiranje olimpijskih sportova. Suma je potom dostigla 50 miliona funti u četiri godine pre Olimpijskih igara 2000. godine u Sidneju, kada je Britanija uzela 28 medalja. Pre četiri godine, kada je bila domaćin OI, Britanija je osvojila 65 medalja, u šta je uloženo više od 80 miliona funti godišnje.