Nastavljen niz dobrih partija, Srbija ubedljiva protiv Grčke

Utisak koji su ostavili protiv trikolora, rukometaši Srbije večeras su u Zrenjaninu samo nadogradili. U trećem kolu kvalifikacija za kontinentalni šampionat, izabranici selektora Đerone nadigrali su Grčku (31:21) i sa pet osvojenih bodova zacementirali lidersku poziciju u Grupi 1.

Ne tako davno, umeli su „orlovi“ da se pošetno obrukaju, ne samo protiv najboljih selekcija sveta, već i u duelima sa reprezentacijama daleko manjeg renomea. Postojala je bojazan da posle prikazanog u dvomeču sa Francuskom rukometaši Srbije ne postanu previše gordi u meču sa Grčkom, selekcijom koja je u Zrenjanin stigla sa samo sedmoricom igrača u takmičarskoj formi, dok je preostali deo tima u „izolaciji“ s obzirom na to da je njihov domaći šampionat odavno prekinut zbog pandemije korona virusa.

Ipak, svesni da se tek dokazuju španskom stručnjaku, Marsenić i saigrači čitav meč odigrali su izuzetno ozbiljno i odgovorno, o čemu svedoči i podatak da su napravili svega pet tehničkih grešaka. Osim uvodnog dela, u kojem su Grci bili u igri, Srbija je kontinuirano gradila prednost koja je pred sam kraj utakmice iznosila čak 12 razlike (31:19). Nalik dvomeču sa Francuzima, Kukić je plenio kreacijom (5as). Odlično je sarađivao sa Marsenićem na crti, čije je kretnje sjajno čitao i Đorđić. Kapiten Srbije, čini se, najviše je profitirao dolaskom Đerone na mesto selektora. Grcima je dao pet golova, dok je sa Abutovićem činio tandem u centralnom delu odbrane. Periodično, uspevali su gosti da brzim kretnjama i ukrštanjima bekova razvuku našu odbranu i da korpulentne i visoke Abutovića, Obradovića i pomenutog Marsenića namuče prodorima nižih, ali bržih bekova Maljosa, Pasijasa i Milonasa.

Đerona je iskoristio priliku da šansu ukaže svima, pa je tako kod rezultata 14:10 u igru ušao i 17-godišnji Stefan Dodić. Kombinovao je španski stručnjak na bekovskim pozicijama, rotirao na krilima i pivotu, čak i u postavama u kojima nije imao levorukog igrača na desnom beku, gubeći na kreaciji, nije odustajao od ideje da Kolaković i pomenuti Dodića čine tandem na levom i srednjem beku. Đerona je odluke lakše donosio jer mu je Milosavljev izvanrednim odbranama ulivao poverenje da će i eventualne nestašluke mladih saigrača umeti da izniveliše. Fizički snažan i korpulentan, Orbović je naspram grčkih rukometaša delovao kao kečer; on i Marsenić neretko su na leđima nosili po dvojicu, trojicu grčkih rukometaša. Sa četiri gola, mladi Vorkapić je na desnom krilu odigrao sasvim dobro, baš kao i njegov kolega na poziciji Radivojević, koji je od osam, pet golova postigao iz sedmerca (perfektan skor).

Nedostajalo je, možda, malo više realizacije u samoj kontri, ali je generalni utisak da se Srbija u uvodna tri kola predstavila na veoma lep način. Gledajući ih raspoložene i razigrane, navijači su se sigurno prisetili 2012. i Evropskog prvenstva, poslednjem na kojem su srebrom, naši rukometaši osvojili odličje na velikom takmičenju.