Photo by Srdjan Stevanovic/Starsport.rs ©)Nakon prethodne, rezultatski sušne sezone, Partizan je u tekućoj zacrtao „žetvu“ trofeja oslonjen na trenersko znanje, harizmu i radoholičarski pristup Željka Obradovića. Ekipa je letos nadograđena, napravljena je doselekcija, međutim određene nepredviđene okolnosti, kao i igrački propusti uticali su da kraj 2022. ima potpuni miris i ukus.
Dva izgubljena večita derbija, po jedan abaligaški i u Evroligi, loše odigrane završnice u sedam utakmica u oba takmičenja, kao i niz malera u kadrovskom smislu uslovili su da Partizan u 2023. poželi da igrački napreduje u jasno naznačenim segmentima, kao i da do februara napokon nastupi u kompletnom sastavu.
Jednostavno, od prvog dana priprema, pa sve do poslednje utakmice u 2022. crno-beli ni na jednom meču nisu nastupili u kompletnom sastavu.
Aleksa Avramović je, faktički sve do nedavnog meča sa Fenerbahčeom, bio povređen, tačnije u konstantnom rehabilitacionom procesu oporavka polomljenog zgloba šake.
Alen Smailagić se tokom leta oporavljao od operacije vena na nozi, a taman kada se oporavio, u Barseloni je doživeo prelom prsta na desnoj ruci.
Maleroznim igračima priključio se i Balša Koprivica, prelomom ruke na nesvakidašnji način, na gostovanju Panatinaikosu u Atini, 3. novembra.
Daroviti centar nije mogao ni da se seti duela u kojem je doživeo prelom; samo je osetio pri dolasku na klupu da mu ruka otiče.
Posle saznanja da ga očekuje višemesečna pauza, klub je rešio da angažuje Vladimira Brodžijanskog, za one revnosnije, slovačkog reprezentativca, koji je naročito dobre partije pružao u španskom Huventudu.
Proverena imena dovedena letos
Partizan je letošnju doselekciju igrača napravio dovođenjem proverenih inostranih imena, uz dokazanog Danila Anđušića, kao jedino domaće pojačanje.
Ljutili se u Partizanu ili ne, tek, devetorica inostranih igrača preveliki je broj za koji razumevanja nemaju ni oni najvatreniji navijači.
Opravdanja u smislu jurenja za trofejima nemaju adekvatno utemeljenje, s obzirom na to da je Partizan, ne tako davno, uporedo stvarao igrače i ostvarivao vrhunske rezultate.
Dante Egzum, Joanis Papapetru, Džejms Nanali, kao i pomenuti Vladimir Brodžijanski i finansijski su dodatno olakšali budžet crno-belih za neka dva miliona evra, naročito ako se uzme u obzir da dokazani grčki reprezentativac ima godišnju platu 900.000 evropskih novčanica.
Gledano iz evroligaške perspektive, koja je, pak, i najrelevantnija kada je reč o igračkim kvalitetima i napretku talentovanih igrača, Partizan ima petorku, sastavljenu isključivo od stranaca (Egzum, Nanali, Papapetru, Ledej, Lesor) koja je četvrta po učinku najčešćih pet igrača na parketu, u čitavoj Evroligi.
I kada se pogleda minutaža u najelitnijem takmičenju, Anđušić je jedini domaći igrač koji u proseku igra više od deset minuta, i samo je on srpski igrač koji je deo najuže rotacije od deset košarkaša.
S tim u vezi, stručnom štabu Partizana može se zameriti to da domaći igrači nedovoljno napreduju, da u njih struka nema dovoljno poverenja i da im se greške detaljnije broje nego li skupo plaćenim inostranim igračima.
Zašto Tristan Vukčević ne napreduje?
Možda je Tristan Vukčević najeklatantniji primer darovitog igrača koji od dolaska u Partizan gotovo da nije pokazao jasne znake napretka…
Iako je sve vreme bio u pogonu, zdrav i sposoban da igra, ni kada su igrači iz centarske linije bili povređeni (Smailagić i Koprivica) što je prouzrokovalo izvesna pomeranja i u zavisnosti od situacije, spuštanja Ledeja na pet, njegova se minutaža nije previše menjala, kao ni uloga na parketu.
Odigrao je samo osam evroligaških utakmica, od mogućih 15. U proseku je igrao nepunih devet minuta, uz svega jedan pokušaj iz igre.
Umesto da dobije veća ovlašćenja, usled odsustva Smailagića i Koprivice, klub je reagovao dovođenjem Brodžijanskog, koji pokriva njegovo mesto, krilnog centra.
Njegov talenat je neupitan, međutim, u 20. godini života, potrebne su mu utakmice najvišeg ranga; nadgornjavanje sa najboljim krilnim centrima današnjice i veće povrenje koje bi materijalizovao boljim procentima šuta sa distance, češćim i smelijim prodorima što bi, verovanto, dovelo i do većeg samopouzdanja u odbrani.
U defanzivnim segmentima moraće mnogo da napreduje; njegove lateralne kretnje su upitne, pogotovo za krilnog centra, što utiče na slabiju odbranu protivničkog „pika“.
Možda je za njega prirodnija pozicija petice, međutim, za jednog evroligaškog centra nedostaje mu masa, ali i iskustvo.
Kriza počela krajem novembra
Partizan je od 22. novembra i meča sa Barselonom, pa sve do 16. decembra bio u rezultatskoj krizi oličenoj u sedam poraza na osam utakmica.
Četiri je gubio u završnicama na jedan posed; pojedine posle banalnih grešaka iskusnih pojedinaca, ali su svo vreme razlozi ležali u vrlo poroznoj odbrani.
Gotovo neobjašnjivo za tako iskusnu i atletski predisponiranu ekipu da je posle 15. kola najslabija evroligaška odbrana koja rivalima dopušta čak 85 poena u proseku.
Iako je Matijas Lesor jedan od dominantnijih skakača, Partizan je i u tom segmentu najslabiji i najinferiorniji evroligaški tim što je posledica i koncepcijskog rizika zasnovanog na (pre)česitm preuzimanjima u odbrani, podložnih mis-meč situacijama.
Spominjao je i trener Željko Obradović da su najveće defanzivne manjkavosti na drugoj i trećoj rotaciji sa strane pomoći, što je zabrinjavajuće ako se zna da najčešće rotiraju Ledej, Nanali, Papapetru, Panter, Anđušić prekaljeni i košarkaši u najboljim igračkim godinama.
Pobeda nad Efesom u Beogradu, kojom je prekinut niz poraza, naročito bolnih u duelima sa Crvenom zvezdom, prouzrokovala je povratak samopouzdanja kod najiskusnijih igrača, među kojima ima i onih koji previše osciliraju nalik kapitenu Kevinu Panteru.
Vrsni košarkaš, izuzetnog napadačkog arsenala i teško branjenog šuta iz driblinga, u stanju je da u par minuta napravi serije, ali isto tako i da nestane sa parketa i bude negledljiv i neprimetan.
Dante Egzum i Joanis Papapetru letošnja su pojačanja koja su opravdala očekivanja.
Grčki reprezentativac je izvestan period tokom novembra i decembra meseca bio najkonstantniji košarkaš Partizana i neko ko je u izolacijama bio veoma produktivan.
Tačno je da se u šutu za tri poena nije proslavio, svega pet pogođenih hitaca sa distance, ali je u mnogim segmentima bio najbolje napadačko rešenje.
Uprkos tome što ima 27 godina i što je bio peti pik na NBA draftu, Danteu Egzumu je tekuća, sezona afirmacije u profesionalnom smislu.
Postojala je bojazan, kada je letos odlučeno da bude startni plejmejker, u kojoj će meri odgovoriti izazovu, s obzirom na to da prethodno u Barseloni nije bio ni blizu prioritetnog rešenje na jedinici, dok je u NBA više vremena provodio u civilu zbog hroničnih problema sa povredama.
Australijski plejmejker je pokazao da je Obradović dobro procenio; izvrstan u igri na otvorenom terenu, dominantan u tranziciji i prodoru, konstantniji u šutu nego što se očekivalo (58 odsto iz igre, 40 za tri poena) najbolji je asistent u ekipi i defanzivno vrlo agresivan na perimetru.
Uvek težak povratak iz „minus faze“
Obradović je tako formirao ekipu da su gotovo svi, osim možda Jana Madara i Danila Anđušića, sposobni da preuzimaju više ili brže igrače, fizički snažne, međutim u dosadašnjem delu sezone to defanzivno nije dalo željene efekte.
Partizan je pokazao da kada uđe u minus fazu, iz nje teško izlazi i da mentalno još uvek nije dovoljno čvrst i kohezivan da se izbori sa pritiskom u lomnim momentima utakmice.
Takođe, osim Matijasa Lesora, u odsustvu povređenog Koprivice i tek oporavljenog Smailagića, na petici je imao malo korsnih rešenja. S tim u vezi, i ne čudi što francuski centar u Evroligi igra čak 33 minuta i što se izlaže ogromnoj potrošnji, kako fizičkoj tako i mentalnoj.
Odličan je defanzivac, pogotovo prilikom raznih načina odbrane protivničkog „pika“ i u dosadašnjem delu sezone najbolji je pojedinac crno-belih, impresivnih 69 odsto uspešnosti iz igre.
Osim poraza u Ljubljani od Cedevita Olimpije, Partizan nije napravio veći kiks u regionalnim okvirima.
Dva poraza od Zvezde sigurno bole navijače, ekipu, naročito onaj evroligaški doživljen ubačenom trojkom Nemanje Nedovića maltene uz zvuk sirene.
Partizan je pokazao da je kadar da se bori za TOP 8 Evrolige, da poseduje kompatibilan i potentan tim, ali će već u uvodnim danima 2023. morati da uveri navijače da je sposoban da defanzivno napravi velike pomake.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
