Navijači ne veruju u čudo

Izgleda da oni na čiju podršku računaju kao na „faktor X“ protiv Sasuola ne misle da su Aleksandar Katai i ekipa u stanju da u četvratk daju četiri gola italijanskom timu i u isto vreme sačuvaju svoju mrežu na „Rajku Mitiću“, posle prošlonedeljne igre „mačke i miša“ u Ređo Emiliji.

Da je drugačije ne bi se prstima jedne ruke mogli izbrojati navijači juče prepodne na blagajnama stadiona u LJutice Bogdana, prvog dana prodaje ulaznica za drugih 90 minuta borbe za grupnu fazu UEFA takmičenja, gde šampiona Srbije nema već devet godina. Cene karata od 600 (za mesta na severnoj tribini) do 3.000 dinara (za pogled iz VIP lože) nisu objašnjenje za slabo interesovanje, nisu to ni kišno vreme, godišnji odmori i tradicionalno tanki budžeti pred jesen, jer pre samo nešto manje od mesec dana nije imala igla gde da padne pred istim tim šalterima, okupiranih „delijama“ iz svih krajeva Srbije i regiona. Očajan rezultat iz prve utakmice je ono što je „ubedilo“ dobar deo zvezdaške javnosti da ovog puta prištedi živce, vreme i novac. I još više to što su oni za koje su juče slepo verovali da im mogu ovog leta podariti plasman u Ligu šampiona na Apeninima delovali kao vreća za udaranje, a ne tim vredan milionske nagrade od Evropske fudbalske federacije. Da je dobrom delu navijača dojadila (samo) borba za domaće trofeje videlo se i protiv Radnika u poslednjem kolu prvenstva, kada je 5:0 uživo ispratilo samo 2.500 ljudi.

Oni drugi krenuće i sutra put stadiona, uz želju da njihovi sadašnji ljubimci okrenu stvari naglavačke, kao što su slavni prethodnici, u prošlosti, prestizali vođstvo Real Madrida, Dinama iz Berlina ili, na primer, Banjika.