Život koji je do njegove 19. godine bio obojen svakodnevnom neizvesnošću, siromaštvom i nemaštinom, za samo osam narednih dobio je „holivudski epilog“ koji će, sasvim sigurno, američke televizije pretvoriti u sadržajan dokumentarac.
Milvoki je trijumfom u šestom meče velikog finala (105:98) sa 4-2 u pobedama savladao Finiks Sanse i posle 50 godina čekanja i sanjanja postao NBA šampion.
Baksi su tek peti tim u istoriji NBA koji je uspeo da nakon uvodna dva poraza u finalnoj seriji, dođe do šampionskog naslova i to tako što je Janis Adetokunbo u odlučujućem meču ubacio 50 poena, uz 14 skokova i dve asistencije.
Sa prosečnih i impresivnih 35,2 poena, 13,2 skoka i pet asistenacija tokom finalne serije, grčki reprezentativac zasluženo je, nakon MVP priznanja regularnog dela sezona 2019. i 2020. dobio i titulu MVP samog finala.
Siromašni dečak iz predgrađa Atine, jedan od petorice sinova nigerijskih emigranata Čarlsa i Veronike, ostvario je ne samo „američki san“ već je učinio mogućim da neko tek sa 13 godina počne da trenira košarku, radeći sa braćom na plažama, prodajući „šanerske“ satove, nakit, šešire… živeći u memljivim prostorijama, a da sa 26 godina postane NBA šampion i jedan od najboljih košarkaša današnjice.
Osim porođajnog lista njegove mame Veronike, Janis do pred sam NBA draft 2013. nije imao apsolutno nikakva lična dokumenta.
U Grčkoj je živeo, školovao se i trenirao košarku na „crno“(tri meseca je 2016. sa bratom Tanasisom odslužio obavezni vojni rok).
Odrastajući u atinskom predgrađu Sepoliji bio je svedok svih muka kroz koje su prolazili njegovi roditelji želeći da omoguće dolazak najstarijeg sina Frensisa u Grčku (ostavili ga u Lagosu pred polazak u nepoznato) odnosno bolje sutra ostaloj četvorici sinova rođenih u Atini (Tanasis, Janis, Kostas i Aleksandros).
Zahvalni što ih iz Grčke nisu deportovali, godinama živeći i radeći bez dokumenata, Čarls i Veronika su sinovima rođenim u Atini dali grčka imena.
Kada su napokon postali građani Grčke, negde pred sam polazak Janisa za Ameriku, prezime Adetokunbo, prilagodili su lakšem „prevođenju“ na grčki, u Antetokumpo.
Porodica Adetokunbo, sa očeve strane, inače, pripada istoj etničkoj grupi kao i čuveni Hakim Olejdžuvon – Joruba.
Ubedljivo najveći broj njih živi u Nigeriji (oko 30 miliona).
Kada je izabran od strane Milvokija 2013. čitava porodica odlučila je da se preseli u državu Viskonsin.
Prethodno je Janis imao prvi profesionalni ugovor sklopljen sa španskom Saragosom na četiri godine, ali nikada nije zaigrao u ACB ligi.
Real i Efes verovanto danas žale jer su se previše nećkali u proceni njegovog talenta, u šta Baksi nijednog momenta nisu sumnjali.
– Hvala ti, Milvoki. Verovao si u mene. I ja sam uvek verovao svom timu. Mogao sam da odem u super tim i postanem šampion samo radeći svoj deo posla. Izabrao sam, međutim, težak put, put kojim smo svi zajedno išli. Želeo sam da osvojim titulu upravo ovde, u ovom gradu, sa ovim momcima. Srećan sam što smo uspeli – poručio je Janis u emotivnom govoru odmah nakon osvojene titule, do koje je lako mogao da dođe u dresu Lejkersa, samo da je pristao da bude deo trejda, ali nije.
Baksi su ga bukvalno formirali u ljudskom i igračkom smislu i to im Janis nikada nije zaboravio. Uz njegovu porodicu, ljudi iz Milvokija starali su se o njemu kao o svojim najmilijima.
– Mnogi ljudi su mi pomogli – Džon Hemon, koji me je doveo u SAD i koji me je tretirao kao sina. Leri Dru, Džejson Kid koji me je motivisao i učinio da usavršim neke delove igre. I trener Bad (Budenholzer), koji mi je rekao da moram da verujem svojim saigračima ako želim da budem veliki, da ne budem tvrdoglav. Bio je to trogodišnji proces, a sada smo šampioni. Uradio sam sve na terenu, sve van njega – ne stajem sada, to je moj karakter – suznih očiju pričao je Janis, žaleći sigurno što njegov otac nije doživeo da ga zagrili kao NBA šampiona. Preminio je 2017. od srčanog udara.
Fantastičan je plej-of odigrao Janis; na 12 utakmica ubacivao je minimum 30 poena, uz 10 skokova; time je dostigao Eldžina Bejlora na drugom mestu, a jedino je u istoriji NBA doigravanja Šakil O Nil imao više takvih partija (ukupno 13).
Takođe, od sezone 1973/74 kada je započeto sa uporednom statistikom u NBA, niko u plej-ofu nije imao učinak na jednom meču od 50 poena, 10 skokova i pet asistencija.
Janis je tek sedmi košarkaš u istoriji NBA koji je u finalnom meču ubacio 50 poena.
U šestom, odlučujućem meču, Adetokunbo je ubacio 47 odsto svih poena Milvokija, što je četvrti najveći postotak u finalnoj utakmici ikada.
Trojica braće NBA šampioni
Pravi raritet u istoriji NBA lige napravili su braća Adetokunbo. Janis ukupno ima četvoricu braće, od kojih njih trojica profesionalno igraju košarku. Stariji Tanasis (zabavljao se inače sa jednom našom pevačicom) zajedno sa Janisom osvojio je u dresu Milvokija NBA titulu, a prethodno je 2020. njihov mlađi brat Kostas šampionsko krunisanje doživeo sa Los Anđeles Lejkersima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.