Ne biram uloge

Za razliku od desne strane, kojom gospodari Darko Maletić, trener Partizana Miroslav Đukić još traga za idealnim rešenjem na levom krilu. Najviše šansi za „uparivanje“ sa Markom Lomićem za sada imaju Nenad Marinković i Đorđe Lazić, igrači koji su retko ili nikada špartali po tom delu terena.

Odita za pobedu i ugovor

Fudbaleri Partizana pobedom su završili seriju pripremnih utakmica, sinoć u Dubajiu, 3:2 (1:0) savladali ruski Ural. Generalka pred nastavak šampionata potvrdila je već viđene vrline i mane igre crno-belih. Đukićevi izabranici bolje deluju u defanzivi, uvek su opasniji u drugom poluvremenu, stariji Marinković se bolje snalazi od Jovetića u ulozi pleja, a Lomić i dalje nema idealnog saradnika na levoj strani. Golove za naš tim postigli su Smiljanić u 42. minutu (kao i prošle zime protiv istog rivala – iz penala) i Odita (68. i 82), koji je stoprocentnom realizacijom protiv ruskog prvoligaša verovatno obezbedio transfer u lokalni Al Nasr. Mrežu Jovšića pogađali su Govorov (50) i Kutinjski (90). I ovog puta je trener Partizana „izmešao“ karte izvodeći na teren čak osamnaestoricu igrača. Prvo poluvreme odradili su Astrogenis, Lazarević, Bajić, Mihailov, Smiljanić, Nađ, Lazić, Rukavina, Maletić, Jovetić i Lazetić. U nastavku su ušli Jovšić, Tomić, Neb. Marinković, Rnić, Zajić, Odita i Bosančić.

Crno-beli su ovim mečom završili pripreme u Ujedinjenim arapskim Emiratima i danas se vraćaju u Beograd.

– Oduvek sam najkorisniji i najopasniji bio na poziciji najbližoj napadačima. Tu najviše mogu da dođu do izražaja moj, kažu, dobar završni pas i šut. Tako sam mogao da u jesenjoj polusezoni dam 11 golova, koji su me i doveli iz lučanske Mladosti u Partizan – počinje priču Lazić, jedan od trojice fudbalera koji su ove zime pristupili crno-belima.
Dvadesettrogodišnji Valjevac prihvata, međutim, svaki zahtev stručnog štaba.
– Moje ambicije nisu se završile samim dolaskom u Partizan. Jeste to krupan korak u mojoj karijeri, ali nameravam da ih napravim još mnogo. Za početak, hoću da igram, nameštam i dajem golove, napredujem, budem od koristi klubu… Zato, ne biram uloge. Bilo bi, istina, idealno kada bi mi trener Đukić poverio organizaciju igre, ali pošto je gužva u tom delu veznog reda, pokušaću da se nametnem sa nekog drugog mesta. Da se ne lažemo, sve je bolje od sedenja na klupi.
Dugo je Lazić čekao na šansu da se oproba u superligaškom fudbalu, a put do crno-belog dresa vodio ga je preko Valjeva, Čačka i Lučana.
– Bilo je perioda kada sam izbegavao da čitam novine, jer nisam mogao podneti činjenicu da momci kojima sam kao omladinac „lomio“ kičmu, proturao loptu kroz noge i kao od šale davao golove, vode glavnu reč u najjačoj ligi, a ja se potucam po kojekakvim fudbalskim zabitima. Srećom, to me je brzo prolazilo. Nekako sam uvek verovao da će doći dan kada ću naplatiti talenat i rad i ispraviti promašaje koje sam pravio u karijeri.
A hitri novajlija kluba iz Humske najvećom ličnom greškom smatra jurnjavu za parama u godinama kada je tek bio na početku profesionalne afirmacije.
– Da mi je bila ova pamet sa 16 godina, kada sam prvi put pokušao da zaradim velike pare… Pritisnut besparicom u zemlji, prihvatio sam ponudu menadžera i krenuo u obilazak kampova evropskih klubova. PSV, Šalke, Keln… ređali su se gradovi i ekipe, svaki put sam navodno bio blizu ugovora, ali se svaki pokušaj, iz nekog razloga, neslavno završio. Samo sam gubio vreme pokušavajući da se dopadnem trenerima, koji su već imali gomilu iskusnih i dobro plaćenih fudbalera. Ista priča ponovila se 2000, kada sam „zamalo“ završio u bugarskom Nafteksu i Arsenalu iz Kijeva. Tada sam shvatio da je to pogrešan put i krenuo ispočetka.
Do ove zime, kada je zbog poziva iz Beograda odbio ponudu Liteksa, našeg trenera Ljupka Petrovića, koji je već sve bio dogovorio sa direktorom Lučanaca.