„Ne idemo sa belom zastavom“: Igor Duljaj neće da Partizan bude u podređenom položaju prema već viđenom šampionu

U vreme Aleksandra Stnojevića, bivši pomoćni trener Igor Duljaj za komandno mesto seniorskog tima Partizana seo je noći ostavke Gordana Petrića, nekoliko sati posle remija sa Radničkim 1923, na početku ove nedelje, a već u petka debituje u 169. večitom derbiju.

„Odradio sam tek dva treninga. Olakšavajuća okolnost je što sam bio među ovim igračima godinama (kao pomoćni trener, op. au), skoro sve ih znam proces upoznavanja nije bio potreban. Biće teško. Kažu da nemamo šta da izgubimo, ali se ne bih saglasio. Može mmnogo i da se dobije i da se izgubi. Zvezda je lider, igra na svom terenu, uvek sam poštovao rivala, bez obzira na ime, ali poštujem i svoj tim, veruje u njega.

Nekad šok terapija deluje, nekad ne. Daleko od toga da idemo da podignemo belu zastavu. Dolazimo da pokažemo šta znamo, jer je Partizan u nekoliko utakmica pokazao da i te kako može da bude igra kvalitetan fudbal, kao i da fizički parira rivalima kao što je Keln. Nadam se povoljnom rezultatu i dobroj igri“, reči su stratega kluba iz Humske, koji na stadion „Rajko Mitić“ ide sa čak 13 superligaških bodova aenje od večitog rivala.

Donedavni trener klupske filijale, Teleoptika, nema nameru da posegne za radikalnim promenama, jer nema ni vremena ni prostora za krucijalne intervencije u igri drugoplasiranog sastava SLS. Na čijoj su klupi u tekućoj sezoni sedela dva stručnjaka, jer je Petrić došao posle smene Ilije Stolice.

„Teško je nešto promenitI, ali moguće su korekcije. Derbi je specifičan, nekad zaboravite na taktičke zadatke, ponesu vas emocije, navijači, biće mnogo borbe, bitno je svaki igrač kad se probudi u subotu zna da li je dao sve od sebe. Teško je za dva dana nešto promeniti.

Mi se poznajemo, ali pred utakmicu koja dolazi ne bi trebalo da se priča, momci su svesni šta donosi taj meč, sve što im kažem može da im pomogne i odmogne. Zreli su, dugo u klubu, imaju dosta ovakvih utakmica. Verujem u njih. Važno je poverenje između trenera i ekipe, da zajedno napredujemo: ja sa njima, oni sa mnom“.

Igor Duljaj je i kao kvalitetan zadnji vezni bio staložen u bitkama sa protivnikom, pa tako i sada zvuči. Uprkos višegodišnjoj opštoj Partizanovoj agoniji, na svim poljima.

„Uvek će se postavljati pitanje da li sam neiskusan trener, ali znam ko sam i šta sam. Polako… Svi što su mi pisali poruke govori su u stilu: „Čestitamo ti na hrabrosti, što si u najgorem trenutku prihvatio odgovornost“. Razum je govorio „ne“, ali je srce reklo „da“. Znam šta me očekuje i da je mnogo teško, ali je priridno.

Sve mi se u karijeri dešavalo neočekivano i brzo: kad sam kao dete igrao protiv Partizana, pitali su gde mi je tata, otišli u pekaru i poslali me za Beograd; a kad je stigla ponuda Šahtjora su me zvali da dođem na stadion i pitali gde mi je pasoš, da idemo Donjeck. Nisam bio svestan šta se oko mene dešava. Ovo mi nije nepoznato“.

Duljaj je sam odigrao brojne večite derbije, pa namerava deo tog iskutva da prenese na svoje izabranike, mada ih i pojedinci među njima imaju dosta u nogama.

„Tad nas je vodio Miodrag Ješić, dobili smo 2:0, pamtim ga i po dobrom i po lošem. Rezultatski je bilo dobro, jer smo dobili, a loše je to što je ugašen jedan mladi život (Aleksandar Radović, navijač Crvene zvezde, op. au). Želim da sve protekne u redu, dosta mladih ljudu gleda u nas, moramo da budemo ogledalo. Tek ću sutra znati kakav je osećaj kad se budem pojavio pored terena.

Baš sam kratko da bih mogao nešto da promenim. Nije to alibi ako se desi nešto nepovoljno, međutim, igrači pre neki dan nisu videli nepoznato lice kad sam ušao u svlačionicu, znaju kakav sam, znaju moj karakter. Vreme je ispred nas, idemo dan za danom“, poručuje Duljaj, koji se za sadašnji posao pripremao u Šahtjoru iz Donjecka, kao nekada poštovami prvotimac ukrajinskog kluba.

Pomenuta utakmica 24. kola domaćeg prvenstva zakazana je za 3. mart, od 19.00. Jesenas je bilo 1:1 u Humskoj.