Ne mrzimo srpski narod zbog Tatona

– Mirno smo pili piće u bašti „Ajriš paba“ u Beogradu, bez ikakvih navijačkih obeležja. Jedini znak raspoznavanja bio je francuski jezik. Odjednom su se začuli uzvici „Tuluz, Tuluz“, posle čega smo zasuti flašama i čašama. Pokušao sam da ustanem, ali sam bio pogođen u glavu. Probao sam da se izvučem, kada su napadači, dok sam puzao, hteli bakljom da me ispeku po licu i telu. Nakon toga sam seo na klupu i izgubio svest. Prvo sledeće čega se sećam je kako dvoje Srba pokušavaju da mi pruže pomoć, policije oko nas i kako Brisa nose bolničari. Pamtiću zauvek njegov pogled. Dan posle, ja sam, sa osam kopči, otpušten iz bolnice i otišao iz Beograda. Taton nije preživeo – pričao je za beogradske medije ovaj tridesetogišnjak uoči revanša istih timova u njegovom gradu.

Znate li kako se Beograd oprostio od Brisa? Da li biste ponovo došli u Srbiju, mislite li o nama isto što i pre ubistva vašeg prijatelja?

– Video sam na Jutjubu šta je bilo u Beogradu. I ovde je 1.000 ljudi učestvovalo u „maršu tišine“ od centra grada do stadiona. I oni su zadovoljni reakcijom javnosti. Ne mrzimo srpski narod zbog Tatonove smrti, znamo da je to učinila grupica ekstremista. Vidimo i osećamo da je velika većina srpskog naroda uz nas, kao i da je ta tragedija veliki udarac za srpsku vladu, koja pokušava da se približi Evropskoj uniji. Ni sve Partizanove navijače ne treba trpati u isti koš sa tim huliganima. Ko zna, možda ponovo dođem u Beograd. Ako bih rekao da nikada to neću učiniti to bi bio udarac za sve koji su bili uz nas u nesreći koja nam se desila.

Polaganjem venca na Brisov grob i delegacija Partizana stala je na vašu stranu. Kako to vidite?

– Mislim da se Partizan nije mnogo izražavao do sada. Činjenica je da „grobari“ imaju svoja mesta u klupskim strukturama. Zato se pitamo da li Partizan u stvari želi da ovim samo kupi poene sebi, jer je uprava tesno povezana sa vođama navijača – sumnjičav je Mori.