Ne odbijamo pomoć Zvezde i države

… ili je samo krenula jedna više neuspela misija spasavanja golog života nekada uglednog sportskog kolektiva sa Karaburme, tek nekadašnji golman „romantičara“ Saša Stevanović dobio je juče poverenje članova Skupštine i prihvatio se mesta glavnokomandujućeg tamo gde su nekada loptu šutirali Ilija Petković, Slobodan Santrač, Branislav Ivanović…

– Nisam krenuo grlom u jagode, već sam posle prvog poziva nekih momaka iz kluba i njihovog predočavanja ideje o povratku bivših sportista u upravljačku garnituru OFK Beograda, nekoliko meseci razmišljao mogu li svoju staru želju da nekako pomognem mojim plavo-belima pretočiti u konkretan i ozbiljan angažman. I ne samo to, kroz stotinjak telefonskih razgovora i(li) susreta opipavao sam puls mnogih ljudi van kluba na istu temu, jer je OFK Beograd u takvom stanju da mu treba obilata i raznovrsna pomoć. Poslednje, ne i najmanje važno, imam iskustva sličnog tipa. Još dok sam igrao za Đer pomagao sam treneru prilikom dovođenja pojačanja sa Balkana, tako što bih ih provukao kroz neke moje „filtere“ i time mu olakšavao konačno prihvatanje ili odbijanje ponuđenih fudbalera. Kada sam izuo kopačke, neko vreme sam bio sportski direktor, a na kraju obavljao i funkciju vršioca dužnosti generalnog direktora pomenutog mađarskog kluba. Posle toga sam pokrenuo sopstveni biznis… Dakle, nisam pao sa neba, pa u rebra – počinje priču za Danas novi predsednik OFK Beograda, kog čeka ogroman posao, jer je nekadašnji učesnik evropskih takmičenja i osvajač nacionalnih titula i Kup trofeja u vreme predratne Jugoslavije i SFRJ spao na toliko niske grane da je prvi deo tekuće sezone završio kao 12-plasirani tim Srpske lige „Beograd“.

– Potrebno je da se deluje brzo, ali tako da efekti budu na duge staze. Prvo, mora se konačno izdejstvovati obnova ugovora o zakupu stadiona, od grada Beograda. Stari je istekao pre skoro jedne decenije i od tada je OFK Beograd „bespravni“ korisnik objekta u vlasništvu naše prestonice. Neka bude i na tri, pet godina… samo da nam daju odrešene ruke. To je uslov svih uslova za normalan život kluba, jer bez toga ne možemo da platimo nagomilane račune za struju i grejanje, na primer. Tužno i ružno je kada uđeš u kancelarije kada padne mrak i ne znaš u šta ćeš da udaraš, jer se ne vidi prst pred okom. Nedopustivo je i da nekoliko stotina klinaca iz fudbalske i atletske sekcije treniraju samo pre podne, nabijeni jedni uz druge, jer nema svetla da uveče obasja terene… Neke od tih gorućih problema rešićemo sami, a neke uz pomoć prijatelja i spoljnih saradnika. Uprkos opštem strahu od budućnosti, u doba pandemije korona virusa, ima još radih da podrže projekat obnove kluba. Odavno OFK Beograd nije brend kao nekada, stadion je pretvoren u ruinu, zaobilaze nas stari pravi ofkovci… međutim, ima nas još koji verujemo da stvari mogu da budu bolje. Jedna po jedna, jer svaki potez mora biti promišljen.

Kada se finansije makar malo dovedu u red, a organizaciona struktura uredi onako kako su zamislili nekadašnji čuvar mreže u reprezentaciji i njegovi saradnici, na red dolazi igrački kadar.

– Sada je kasno za investiranje tog tipa, već smo na polusezoni, ali u skorijoj budućnosti planiramo da napravimo kostur tima koji će za godinu i po „napasti“ Prvu ligu. To nam je glavni sportski cilj u tom periodu. Duga i slavna istorija nas obavezuje da se probamo vratiti tamo gde smo nekada bili. Postepeno.

Nekada alfa i omega u OFK Beogradu, a sada u Crvenoj zvezdi, Zvezdan Terzić nedavno je slučajno ili namerno, sa medijima podelio svoju ideju da „romantičari“ jednog dana postanu klupska filijala crveno-belih, na šta je (do povlačenja iz trke) predsednički kandidat i potpredsednik UO OFK Beograda Vladan Sekulić reagovao s protivljenjem, dok je potonji pobednik izbora dopustio mogućnost saradnje sa najtrofejnijim srpskim klubom.

– Rekoh već da je OFK Beograd u situaciji da mi koji ćemo ga ubuduče voditi nemamo slobodu, pravo i luksuz da odbijamo pomoć. Ni države ni većih klubova. Ako Crvena zvezda stvarno bude htela saradnju sa nama i poklope nam se interesi ona bi bila poslovno – tehničke prirode, nalik slilčnim međuklupskim relacijama u Evropi i svetu. Znači, bez zadiranja u naš integritet. Imamo svoju istoriju, naš grb, plavo-beli dres i himnu, naše navijače… Ali, moramo imati i igrače kadre da se tog jednog dana bore za viši rang takmičenja – zaključuje Stavanović.

Tošić i Kolarov gase požar

Kapitena srpske reprezentacije Aleksandra Kolarova i nekadašnjeg „orla“ Duška Tošića većina ovdašnjih ljubitelja fudbala pamti još iz vremena kada su nosili dres OFK Beograda, a njih dvojica ne zaboravljaju gde su stekli deo igračke reputacije, šta više spremni su da deo svog zarađenog novca proslede „romantičarima“. Izvori bliski ovoj dvojici defanzivaca, sadržajne inostrane karijere, tvrde da su rešeni i da svojim kontaktima i vezama pomognu na određenim adresama. Lično i na daljinu, koliko im to klupske obaveze budu dozvoljavale.