Neće biti lako, nikad nije bilo

Izuzetno je zadovoljan načinom na koji su igrači trenirali, kako su se ponašali i ophodili prema profesionalnim obavezama, što je vrlo važno. U ovom trenutku, reprezentaciju čine momci koji su ono najbolje što ova zemlja ima. Želim im puno sreće. Neka daju sve od sebe, neka se bore i mislim da će to da bude sasvim dovoljno.

Ne bih govorio o izrazitim favoritima, jer mislim da ih na kontinentalnom šampionatu neće ni biti. Ima dosta reprezentacija koje ravnopravno konkurišu za odličje. Kao i uvek, ključne će biti utakmice četvrtfinala, polufinala i finala. Daj bože da dođemo do te faze. Rano je za neke analize, posmatrajući utakmice, ne samo naše, već i drugih reprezentacija, verujem da će slika biti znatno drugačija kada prvenstvo bude počelo. Gledajući kroz prizmu favorita, verovatno neće biti nekog prevelikog odstupanja, u poređenju sa prethodnim velikim takmičenjima. Ima najmanje osam selekcija koje će se boriti za jednu od medalja.

U kontekstu brojnih povreda, kad nekog nema, onda drugi igrači dolaze da iskoriste priliku. Neće biti dosta igrača, ali biće to savršena prilika za mlade, gladne i željne dokazivanja. To im je savršena prilika da se pokažu. Gledaću ih tamo. Uvek sam za to da igrači nastupaju za reprezentaciju, ma koja da je u pitanju. I nikada nisam bio protiv toga, već sam bodrio moje igrače da budu deo nacionalnog tima. Ja sam prezadovoljan činjenicom da Fenerbahče ima najviše reprezentativaca na Eurobasketu – devet.

Nikada nije bilo lako, niti će biti lako. Ja se sećam te 1997. godine i izuzetno teškog Evropskog prvenstva, kada smo izgubili od Italije u grupnoj fazi. Pobedili smo ih u finalu, igrali jako celo prvenstvo, a dogodio se i onaj čudesni koš Aleksandra Đorđevića u poslednjoj sekundi. I to je lepota košarke.