Nedostatak i para, i pažnje

Mesec dana kasnije, u iščekivanju početka Paraolimpijskih igara, koje se održavaju od 7. do 18. septembra, situacija je identična. Prema poslednjim informacijama samo 20 odsto karata je prodato, iako je prošlog četvrtka kupovina 133.000 ulaznica označila rekord Paraolimpijade, revizije budžeta dovele su u pitanje prisustvo nekih zemalja, celom ruskom timu je zabranjeno da se takmiči a neki od sportskih prostora na kojima su se nadmetali olimpijci zatvoreni su za paraolimpijce.

– Nikada do sada u 56-godišnjoj istoriji Paraolimpijskih igra nismo bili suočeni sa ovakvim okolnostima. Očito, Brazil je u drugačijoj situaciji od one u kojoj je bio u oktobru 2009. godine kada je dobio kandidaturu za održavanje Igara – rekao je predsednik Međunarodnog paraolimpijskog komiteta Filip Krejven.

Na ovogodišnjoj Paraolimpijadi trebalo bi da učestvuje više od 4.300 sportista iz 165 zemalja. Program obuhvata 20 sportova, kao što su individualne discipline poput džudoa, atletike ili dizanja tegova, ili kolektivne poput košarke i ragbija u kolicima, a ove godine po prvi put uključeno je i takmičenje za kanuiste. Dodeljivanje organizacije najvećeg globalnog takmičenja za paraolimpijce Brazilu, trebalo je da doprinese razvoju atmosfere jednakosti u Južnoj Americi, međutim budžetski rezovi bacili su senku na proklamovani cilj.

Dok su Olimpijske igre još uvek trajale, pojavile su se vesti da je deo novca namenjenog za Paraolimpijadu preusmeren za popunjavanje budžetskih rupa za OI, što su organizatori demantovali. Prvi veliki problem bilo je obezbeđivanje sredstava za put nacionalnih timova. Iako su organizatori bili dužni da plate putne troškove zemljama učesnicama do kraja jula, ukupno osam miliona evra, taj novac nije stigao u predviđenom roku pa se pojavila bojazan da neke zemlje neće imati svoje predstavnike u Brazilu. Posle pravnih zavrzlama koje su usledile nakon što je zabranjeno da se više troši državni novac za Igre, pomoć je stigla iz budžeta Rija i sponzora – državnih preduzeća, sredstva su preusmerena na račune nacionalnih komiteta, ali je, po rečima Filipa Krejvena, učešće desetak zemalja još uvek pod znakom pitanja. Budžetski rezovi su uticali i na to da se smanji broj ljudi zaduženih za organizaciju igara, potom da se ograniče usluge vezane za transport sportista, kao i da se zatvori jedan deo objekata i prostora u kojima su se takmičili olimpijci. Ono što je ostalo nepromenjeno u odnosu na Olimpijske igre jeste prisustvo snaga bezbednosti.

– Ovi rezovi dolaze povrh onih koji su načinjeni u prethodnih 12 meseci i po svoj prilici uticaće na sve koji budu učestvovali na Igrama – rekao je Krejven.

Repriza nesportskih događaja pre početka Igara viđena je i u zabrani celom ruskom paraolimpijskom timu da se takmiči zbog prethodnih optužbi za doping koji je država organizovala i podržavala. Ruski paraolimpijski komitet žalio se zbog takve odluke sudu za Sportsku arbitražu u Lozani, ali bez uspeha. U prvim reakcijama viđena je podeljenost identična onoj u julu pre početka OI – za Rusiju je to bila nepravda (predsednik Vladimir Putin nazvao je diskvalifikaciju „nehumanom“), za zapadne sportiste ispravna odluka.

I pored svih problema predsednik Međunarodnog paraolimpijskog komiteta veruje u pozitivan uticaj Paraolimpijade u Brazilu, koja kako kaže treba da posluži kao „katalizator pozitivnih socijalnih promena u Latinskoj Americi“.

– Naporno radimo na tome da zaštitimo usluge koje se odnose na pomoć sportistima, pogotovo na sportskim borilištima. Sportisti su posvetili svoj život tome da dođu na Igre i daćemo sve od sebe da održimo nivo pomoći koju očekuju na Paraolimpijadi – istakao je Krejven.