Hrvati nisu isti tim kao pre tri godine, ali su pokazali veoma značajnu osobinu baš u poslednjoj utakmci sa Škotskom.
Da pored nesumnjivog talenta koji poseduju imaju i onaj „x“ faktor za ovakve turnire- da znaju da odigraju na rezultat. Iako je Škotska defanzivno nabaždarena ekipa čije su sve slabosti izašle na videlo u toj utakmici koju su morali da dobiju.
Videlo se i da činjenica da imaju jednog vanserijskog igrača često bude presudna i kad tim ne funkcioniše kako se želi.
Luka Modrić je odigrao kompjuterski precizno, znao je kad treba da ubrza, kad da stane na loptu, kad da da kratki a kad dugi pas.
Neće biti dugo zamene za njega, moguće da je i neponovljiv u hrvatskom fudbalu i to svakako mora da ih brine.
U istom čoveku i motor i računar.
S druge strane, on je smiren, korektan, odmeren, kulturan, ima miran porodični život, mnogo toga ako ne i sve što je suprotno profilu savremenog fudbalera.
Možda je poređenje malo nategnuto, ali je on u Hrvatskoj ono što je Đoković u Srbiji, nacionalna ikona sasvim opravdano.
Englezi su uz Italijane pokazali najviše. Odigrali su do sad bez primljenog gola, vidi se da u svakom trenutku znaju šta hoće, odavno oni nisu izgledali tako takmičarski zrelo na velikim turnirima.
Defanziva je perfektna, odatle se kreće napred, ali pametno i dozirano.
Isti je slučaj sa Italijanima s tim da su oni dali više golova, verovatno i zbog načina igre i kvaliteta protivnika.
Nije mala stvar ne izgubiti 30 utakmica zaredom, ne primiti gol hiljadu i kusur minuta.
Vidi se Manćinijev rukopis i potvrđuje se pravilo da odbrana osvaja trofeje, imali smo mi i naš slučaj u tom smislu kad je Zvezda osvojila trofej u Bariju, da je igrala drugačije ne bi od toga ništa bilo.
Rusija i Ukrajina su najveća razočarenja.
Rusi bezidejni, bez želje, strasti, prava blamaža u fudbalskom smislu te reči.
S druge strane, Ukrajina koja na utakmicu gde treba da pobedi ipak skromnu Austriju izlazi u neverovatnom sastavu, sa četiri levonoga igrača u srednjem redu.
Zinčenko, koji u Mančester Sitiju igra beka, ovde je postavljen kao zadnji vezni i očekivalo se da on odatle nešto iskreira što je bilo nemoguće.
Pokazalo se i na primeru Ševčenka da nema instant puta do dobrog trenera, da se ne može u 40. godini sesti na klupu nacionalnog tima bez prethodnog ozbiljnog trenerskog iskustva.
Autor je bivši fudbaler
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.