Nekom prekretnica, nekom otrežnjenje

Protiv Crvene zvezde, najinspirativnijeg protivnika, crno-beli su potpuno zasluženo osvojili Kup Radivoja Koraća u Nišu i tako prekinuli dominaciju crveno-belih, koji su prethodno u četiri od mogućih pet pokušaja podizali trofej u najmasovnijem takmičenju. Partizanov 14. kup, treći trijumf u poslednjih pet finala protiv Crvene zvezde, trebalo bi da predstavlja prekretnicu za crno-bele, odnosno žestok šamar izabranicima Dušana Alimpijevića, koji su se u Nišu pošteno obrukali.

Način na koji su puleni Nenada Čanka došli do trofeja još jedan je pokazatelj koliko je bitno imati adekvatan pristup od samog starta utakmice. Neobjašnjiva indolentnost crveno-belih, igra van ritma i željenog spejsinga u napadu, označila je praktično kapitulaciju Crvene zvezde već nakon prvih 20 minuta. Svega devet ubačenih poena u prvih 10 minuta, bili su personifikacija najlošije odigrane četvrtine Lazića i saigrača ove sezone, ujedno i pokazatelj koliko je Partizan sposoban da se nadmeće sa najboljima kada u napadu ima više od dva rešenja u likovima kapitena Veličkovića i MVP finala Vilijams-Gosa.

Preemotivan, Veličković je od sreće posle prvog osvojenog trofeja kao kapiten potpuno podetinjio; prvo je poveo navijanje u hali Čair, a zatim je u restoranu na proslavi održao govor pred saigračima i stručnim štabom.

– Ponosan sam na sve vas. Koliko vas ljudi, u neku ruku, sputavaju i pričaju o vama trista stvari… pokazali ste karakter. Ovo je bilo finale, vi ste odigrali mušku utakmicu. Mogu samo da kažem da sam ponosan što sam vaš kapiten i meni ste učinili čast da podignem trofej kao kapiten – poručio je Veličković, održavši govor uz čašu šampanjca.

Kad imaš „ludački“ hrabar pristup i motiva da se bez boce za kiseonik popneš na vrh, onda ti se i sreća u prelomnim trenucima nekako osmehne. U građenju prednosti od 20 poena razlike bilo je i sijaset šuteva Veličkovića, Marinkovića i Vilijams-Gosa uz zvuk sirene, na isteku napada, pogodaka, poput Gagićevog poluhoroga, kada ni ne znaš kako si izbacio loptu i na koji način je završila u obruču… U poređenju sa igrom Crvene zvezde, Partizan je posle četiri godine delovao kao parni valjak. Neobjašnjivo indolentno, kao da će meč sam od sebe biti rešen, crveno-beli su se pošteno obrukali. Neshvatljivo, ni u jednoj četvrtini nisu znali i umeli da materijalizuju prevremeni izlazak kolega u crno-belim dresovima iz bonusa. Bezidejno, gurajući loptu pod koš, gde su Bjelica, Lesor i Omić izgledali kao Alisa u zemlji čuda, doveli su igru u napadu do potpunog apsurda u kojem Džejms Feldin šutira uglavnom nerezonski, van balansa i koncentracije, koja se Ročestiju u nedelju uveče istopila brže od kapi vode u pustinji.

– Bili su bolji od prve do poslednje sekunde, sa ovakvim uvodom u utakmicu nismo zaslužili da pobedimo, bez obzira na nešto bolje drugo poluvreme. Moram da kažem da nismo zadovoljni kako smo uopšte izgledali na turniru, pokušavao sam u nekoliko navrata da objasnim da je Partizanu ova utakmica zaista značajna, da će ući sa ogromnom energijom, jer je vrlo jasna stvar. Ljudi su imali Evropu kakvu su imali, nisu ove godine u plej-ofu ABA lige i siguran sam bio da će otvoriti meč sa dobrom energijom. Iz tog razloga mislim da je to bio naš najveći problem i odatle je potpuno zaslužena pobeda Partizana. Na tome im čestitam. U Kupu ne dobijaju uvek favoriti, što je pokazala i ova utakmica. Nije plej-of, nema utakmica u kojima grešku možete da ispravite, ovde je jedna utakmica, to je bilo finale. Ostaje nam svakako ABA liga, koja nam je izuzetno značajna i koja znamo šta nosi i siguran sam da ovo ne može nam oteža, već da nas motiviše da uzmemo to što nam je preostalo, ostala dva trofeja – stava je trener Alimpijević, koji bi pod hitno trebalo da porazgovara sa nosiocima igre, jer bi prevelike amplitude tokom utakmice mogle da prijaju Mornaru, Budućnosti ili Cedeviti baš kao Partizanu u Nišu.

Promeni trenera i osvoji Kup

Čak pet timova koji su minulog vikenda trijumfovali na završnim turnirima nacionalnog Kupa, učinili su to sa trenerima postavljenim usred sezone. Nenad Čanak (41) imenovan je za trenera crno-belih 14. decembra. Svetislav Pešić (68) na klupu Katalonaca stigao je umesto Sita Alonsa 9. februara i posle samo jedne utakmice španskog prvenstva poveo ekipu u okršaje za Kup kralja. U Las Palmasu redom su padali Baskonija, domaćin Gran Kanarija i u finalu Real – 92:90. Dragan Šakota (65) podigao je Kup Grčke sa ekipom AEK još u subotu, kada je u finalu na Kritu savladan Olimpijakos – 88:83. On je u atinskom klubu radio kao direktor mlađih kategorija, da bi 8. decembra preuzeo prvi tim nakon rastanka sa Sotirisom Manolopulosom. Ergin Ataman je 18. decembra doveden u Efes umesto Velimira Perasovića, da bi dva meseca kasnije osvojio Kup pobedama nad Fenerbahčeom, Darušafakom i Tofašom. Trofej u Kupu Italije pripao je ekipi Torina koji je u finalu pobedio Brešu (68:67). Trener Paolo Galbijati (34) stupio je na dužnost malo pre Pešića u Barseloni – 5. februara. Počeo je sezonu u Torinu kao pomoćnik Luke Bankija.