Nemačka može biti košarkaški gigant 1foto:FIBA

Nisu na kraju uspeli da se domognu finala, mada jesu bili veoma blizu, ali su i ulaskom među četiri najbolje reprezentacije na Evropskom prvenstvu ostvarili izuzetan rezultat. Košarkaši Nemačke, na Evrobasketu 2022. dostigli su nivo generacije iz 2005, poslednje koja je uspela da se domogne duela za medalju.

U poređenju sa ekipom koju je sa klupe predvodio Dirk Bauerman, a na terenu neponovljivi Dirk Novicki, aktuelna generacija možda ima i više etabliranih košarkaša, onih koji imaju konkretne uloge u NBA klubovima, odnosno evroligaškim timovima i sasvim sigurno veću perspektivu.

Uspeh na Evrobasketu 2022. nije posledica slučajnosti već sistemskog rada jasnih smernica, naročito u poslednjih desetak godina. Uostalom, evroligaške licence Bajerna i Albe dokaz su stabilnosti, ali i finansijske solventnosti najvećih nemačkih klubova, koji rade po nešto drugačijim principima u poređenju sa najbogatijim evropskim velikanima.

Perpsketiva reprezentacije Nemačke može biti još bolja u godinama koje dolaze, s obzirom na to da na upravo završenom Evropskom prvenstvu “panceri” nisu nastupili u najjačem sastavu.

Nedostajalo im je “pola” centarske linije, igrača sa vrlo jasnim pozicijama u NBA, kao i centar koji je tokom mandata u Efesu nemerljivo napredovao, osvojivši poslednje dve Evrolige.

Maksi Kleber, startna petica u Dalasu (po vokaciji više četvorka), zahvalio se na pozivu u želji da se posveti individualnom radu tokom leta; Ajzea Hartenštajn, centar zanimljive biografije, rođen i odrastao u Americi, zbog osetnog pada u NBA karijeri u poslednje dve sezone, nije bio u prioritetnim planovima za kontinentalni šampionat, dok je Tibor Plajs zbog povrede promenio kurs i stavio se na raspolaganje stručnom štabu Efesa na startu klupskih priprema za narednu sezonu.

Trebalo bi napomenuti i da je selektor Gordon Herbert odlučio da “preskoči” Danila Bartela, krilnog centra evroligaškog formata, kao i Robina Bencinga, košarkaša Fortituda iz Bolonje.

Otpao je i Ajsak Bonga, doskorašnji NBA košarkaš, koji će od ove takmičarske godine pokušati da rehabilituje karijeru u minhenskom Bajernu.

Nažalost, zbog ozbiljnih zdravstvenih problema, Pol Cipser nije više na neophodnom reprezentativnom nivou, inače bi svakako bio među kandidatima za mesto u reprezentaciji.

Možda i najveći hendikep pogodio je “pancere” neposredno pred šampionat, kada je postalo jasno da Mo Vagner neće biti u sastavu, statusa startne petice u Orlando Medžiku.

Nemačka je mogla da se pohvali da je na šampionatu imala trojicu košarkaša jasnog NBA formata. Denis Šruder, Franc Vagner i Daniel Tajs potvrdili su tokom Evropskog prvenstva kvalitete zbog kojih su godinama unazad deo “NBA karavana” (Šruder i Tajs) odnosno da predstavljaju lepu perspektivu Orlando Medžika (Franc Vagner).

Mlađi Vagner je na svom debiju za seniorsku reprezentaciju na jednom velikom takmičenju u proseku beležio impresivnih 16 poena, šutirajući za tri sjajnih 46 odsto.

Ako se u obzir uzme reprezentativno neiskustvo i činjenica da ima 21 godinu, u smislu liderstva, u godinama koje dolaze, Franc bi mogao da preuzme ulogu Dirka Novickog, najboljeg nemačkog košarkaša svih vremena.

Posvećenost reprezentaciji i spremnost da nastupa u bilo kojoj situaciji, isplatili su se Denisu Šruderu. Iako bez ugovora, što bi mogla da bude lekcija i za neke naše reprezentativce, plejmejker poreklom iz Namibije, nije se premišljao da li da rizikuje potencijalnu povredu zbog odluke da pomogne saigračima u reprezentaciji, ne samo na Evrobasketu, već i kvalifikacionom “prozoru” za plasman na Svetsko prvenstvo. Šruder je na izuzetan način odigrao čitav šampionat; na proseku od 21,6 poena i 7,3 asistencije uverio je i čelnike LA Lejkersa da mu ponude novu saradnju i minimalni jednogodišnji veteranski ugovor (2,6 miliona dolara).

Da su se kojim slučajem domogli finala, Šruder bi sigurno bio najbliži priznanju MVP na turniru.

Daniel Tajs je takođe kontinuirano pružao dobre partije, završivši šampionat vrlo dobrog učinka od 8,7 poena i šest skokova.

Od naredne sezone nastupaće u Indijana Pejsersima, kao centar koji je tokom petogodišnje NBA karijere mnogo napredovao u samoj leđnoj tehnici ali i šutu sa distance.

I ostali momci, prevashodno Madu Lo, Johanes Fojtman, Johanes Timan i Andreas Obst, pre svih, mogu biti ponosni na prikazan kvalitet, što individualni, tako i timski.

U godinama koje dolaze, Nemačka bi mogla da uspostavi kontinuitet visokih plasmana, što do sada nije bio slučaj. Od 2005, uostalom, nijednom nisu uspeli da se plasiraju u polufinale Evropskog prvenstva, Olimpijskih igara, kao ni Mundobasketa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari