Nemanja Nedović: Nisam odustao od NBA

Odluka da pređe u Panatinaikos ispostavila se kao šah-mat potez za sve kritičare koji su ga smatrali nedorečenim na košarkaškom terenu. Nemanja Nedović obeležio je prva tri meseca u zelenom dresu impozantnim partijama, maštovitim potezima i šarenolikom paletom šuteva, naročito za tri poena, konstantno podsećajući javnost da je svojevremeno delio svlačionicu sa Stefom Karijem. I sam priznaje da nikada u karijeri nije imao bolje procente šuta za tri poena (39,6 odsto na uzorku od 106 pokušaja) apostrofirajući u razgovoru za Danas da je suština u stečenom samopouzdanju i „zarađenom“ respektu u Panatinaikosu. Simultankom u Tel Avivu sa 39 poena, podigao je ovosezonsku lestvicu u Evroligi koju će čak i igrači sa zavidnom NBA karijerom teško preskočiti.

– Mislim da sam doneo dobru odluku kada sam odlučio da potpišem za Panatinaikos. Klub je u fazi rekonstrukcije, tako da sa te strane imamo malo poteškoća, što se vidi i po rezultatima, ali sve ostalo je zaista na vrhunskom nivou. U klubu se svi trude da nam obezbede najbolje moguće uslove i da možemo samo da se fokusiramo na teren. U Panatinaikosu vlada porodična atmosfera, što sam čuo od mnogo ljudi pre nego što sam potpisao za klub i zaista se uveravam u to svakog dana. Samo navijači fale da osetim tu ludnicu – kaže Nedović, jedan od najboljih strelaca ove sezone u Evroligi.

* Sa aspekta košgeterskog raspoloženja i stila igre, deluje da ste dolaskom u PAO napravili potez karijere?

– Da li je potez karijere, zaista nisam siguran. Mislim da će vreme pokazati, ali je sigurno da sam želeo sredinu u kojoj ću se osećati bitnim, gde ću biti lider i glavni igrač. Niko mi to nije poklonio, to sam od prvog dana ovde zaslužio. Došao sam sa pravim mentalitetom i fizički spreman i nekako sam pruženu šansu „obgrlio“.

* Vaš dolazak u PAO potrefio se sa imenovanjem Jorgosa Vovorasa u šefa struke. Deluje da ste „kliknuli“ iz prve, ali je on dobio otkaz posle poraza u Beogradu od Crvene zvezde.

– Trener Vovoras je imao zaista puno poverenja u mene, ali kao što sam rekao – nisam to dobio ni od koga, već sam sve zaslužio. U predsezoni sam se nametnuo kao lider, igrao sam svaku utakmicu kao da je najbitnija u sezoni i nekako sam pokazao svima put kojim bi trebalo da idemo. Tačno je i da dosta akcija ide na mene, sviđalo mi se to što ima dosta različitih ideja i često nam je na tajm-autu pokazivao skroz novu akciju, a mi to odradimo sjajno i izvedemo to što je zamislio. On je detaljista, perfekcionista i taktičar. Imao je izuzetnog učitelja u Riku Pitinu i vidi se da je dosta stvari pokupio od njega.

* Statistički ste jedan od najboljih trojkaša u Evroligi. Samo ste Vilbekin, Majk Džejms i vi pokušali više od 100 puta za tri, ubacivši preko 40 trojki.

– Trudim se da ne obraćam toliko pažnje na statistiku, osim u izuzetnim prilikama kao recimo protiv Makabija kada sam ubacio 39 poena. Činjenica je da imam dobre procente šuta za tri, mislim da su mi i najbolji u karijeri, što je plod samopouzdanja. Svakodnevno radim na tom šutu, iz raznih situacija i rezultat se vidi.

* Pričamo o segmentu igre koji nije bio vaša najjača strana, naprotiv. Istovremeno, često do egzekucije dolazite iz ličnih kreacija ili šutirajući preko ruku čuvara.

– Sviđa mi se što ste to primetili. Dosta su teški ti načini na koje postižem poene. Izginuh, slobodno mogu da kažem, sa svojim centrima moleći ih da mi naprave dobre blokove, ali eto, nadam se da ćemo napredovati u tom segmentu u nastavku sezone jer pokušavam da im objasnim da kad naprave blok, bićemo sami ili oni ili ja.

* Kako i priliči liderima, ne povlačite se niti odustajete ukoliko i kada upadnete u negativnu seriju.

– Dosta sam mentalno napredovao, nekako sam stabilniji i sigurno da to dolazi sa iskustvom. Došao sam sa pravim mentalitetom, da pokažem svima da sam jedan od najboljih bekova u Ligi i sigurno da je to razlog kvalitetnih partija. Sam sam radio na tome, naravno, zahvalan sam i ljudima koji su radili sa mnom na fizičkoj pripremi, koji su bili jako bitni za mene u ovom periodu kada nije bilo košarke. Srećan sam što sam počeo da radim sa Todorom Galićem; on je fizioterapeut i trener koji dosta dugo radi sa velikim brojem naših bivših i sadašnjih reprezentativaca. Saradnja sa njim pomogla mi je da budem zdrav i da mogu u kontinuitetu da igram, jer moji košarkaški kvaliteti nikada nisu bili pod znakom pitanja.

* PAO više nije takva sila kao što je bio pod Željkom Obradovićem. Uprkos tome, da li je još uvek percepcija kod navijača ista ili slična kada je u pitanju imperativ pobeđivanja i osvajanja titula?

– Oseća se pritisak i sada. Velika je to armija navijača koja prati košarku. Kad god izađem na ulicu, ljudi me zaustavljaju, naročito sada kada ne mogu da prisustvuju utakmicama, nekako su svi željni košarke i dobrih rezultata. Realniji su ove godine jer su svesni da budžet nije veliki kao prethodnih sezona; da je neka faza rekonstrukcije i zaista su nam velika podrška. Atinjani su sjajni i strastveni kada su u pitanju Panatinaikos i Olimpijakos. Kad god me sretnu, traže slike, dobacuju, podržavaju i zaista je neverovatno koliko se košarka ovde prati.

* Koji su primarni ciljevi kluba ove sezone?

– Da osvojimo nacionalni kup i domaće prvenstvo. Mislim da to uopšte ne sme da dođe u pitanje, a što se tiče Evrolige, svi bismo želeli da se plasiramo u Top 8. Mislim da bi to bila sjajna stvar i da bi svima cena porasla. Gledali bi nas sa više poštovanja nego što to čine sada.

* Nakon relativno kratke epizode u Golden Stejtu, po povratku u evropsku košarku imali ste želju da se vratite u NBA. Da li ste u međuvremenu odustali od tog sna?

– Mislim da NBA nikada nije prestao da bude moj san. Koliko je to realno, nisam baš siguran. Videćemo kako će se situacija odvijati, ali se nadam da će i mene jednom pogledati ta sreća i da će se tako nešto desiti, iako u ovom trenutku, sa celom ovom situacijom, deluje dosta nerealno.

* Možda povratak u NBA ostane samo san, ali se vaših rekordnih 39 poena protiv Makabija ne bi „postideli“ ni najveći NBA asovi današnjice.

– Ništa zaista nije ukazivalo na tako nešto, još sam bio skeptičan malo jer smo putovali na dan utakmice i pravo smo sa aerodroma otišli u hotel, bez šuterskog treninga i dogovora na terenu. Plus, nisam ušao do tri minuta pred kraj prve četvrtine koju sam završio sa tri poena. U Tel Avivu imam neki dobar osećaj, jednostavno mi prija taj ambijent tamo i hala. Sve se namestilo lepo, bio sam strpljiv na početku, saigrači su me lepo razigravali, a visoki igrači su postavljali dobre blokove. Nije bilo nikakvog umora, imao sam osećaj da mogu da dam koš kad god poželim. Posle se Makabi malo adaptirao i udvajali su me, pa sam na kraju četvrte deonice morao da se oslobodim lopte dva-tri puta. Sjajan osećaj, posle svakog datog koša obruč se proširi za par centimetara i zaista deluje veoma lako.

Odbrana najveći problem

Panatinaikos je trenutno među najslabijim odbrambenim ekipama u Evroligi.

„Da, imamo dosta problema u odbrani. Sve ekipe u Evroligi su jako kvalitetne i imaju veliki individualni kvalitet tako da na svakom meču moraš da imaš stopostotnu koncentraciju i da odigraš najmanje 35 minuta na najvišem mogućem nivou da bi imao nekakve šanse da pobediš i zadržiš rivala na ispod 75 poena. Radimo na tome, svesni smo da bez odbrane nema uspeha, što se i vidi po rezultatima.

Pet jezika, grčki – teško

Još dok ste bili u Golden Stejtu, perfektno ste usavršili engleski jezik. Kao dečak živeli ste u Italiji, da li vam je savlađivanje grčkog jezika problem?

„Pričam pet jezika i zaista sam talentovan za to, ali grčki je izuzetno težak. Mislim da grčki, kada bih samo slušao saigrače i trenere, ne bi bilo šanse da naučim, a na primer španski sam upravo tako naučio. Trebali bi mi časovi, ali s obzirom da nema vremena u ovakvom rasporedu, teško da ću ga ikad naučiti.“

Bez korekcije šuta

Gledano sa strane, deluje da ste vremenom iskorigovali mehaniku šuta, da brže izbacujete loptu, u fazi penjanja, a ne u najvišoj tački i da vas je samim tim znatno teže izblokirati.

„Iskreno, nisam korigovao mehaniku šuta. Sa iskustvom dolaze neke nove ideje i nekako je sve lakše da se stvori taj prostor za šut. Mislim da se mnogo bolje krećem pre šuta, da pravim bolje kretnje i kada sam sa loptom u rukama, mnogo bolje napadam igrača jedan na jedan da bih stvorio sebi taj prostor za šut. Sa iskustvom i brojem ponavljanja procenti rastu.

Drugarstvo sa Dejanom Stankovićem

Verovatno samo uži krug ljudi zna da ste u drugarskim odnosima sa Dejanom Stankovićem, trenerom Crvene zvezde i bivšim asom Intera i Lacija.

„Obožavam fudbal. Pratim sve što mogu, naravno i Zvezdu u Ligi Evrope. Zaista mi je drago što su uspeli da izbore proleće u Evropi. Dekija Stankovića upoznao sam pre par godina u Beogradu, posle toga smo nastavili sa druženjem u Milanu i u redovnom smo kontaktu.“