Nemanja Radonjić: U Torinu živim najlepši deo karijere, nadam se da ću biti na Mundijalu u Kataru 1foto Peđa Milosavljević /Starsport

Verovatno u karijeri neće dostići visine koje su mu među zvezdama bile zapisane, ali bi u Torinu mogao da bude najbolja verzija sebe kao igrača, ali i čoveka. Nemanja Radonjić je vezanima golom i asistencijom na poslednje dve utakmice u dresu „bikova“ postao interesantan i najeminentnijim italijanskim medijima.

U intervjuu za Gazetu delo Sport, inače prvom od povratka na Apenine, Radonjić je govorio na razne teme, između ostalog i o nedavno ispisanom transparentu od strane navijača Torina „Ho visto Maradonjic“ (video sam Maradonjića) što je aluzija na čuvenu pesmu „Ho visto Maradona“.

„Transparent me je dirnuo u srce i zbog toga sam im vrlo zahvalan, jer mi se to nije nikada dogodilo. Komplimenti mi prijaju, ali ja više volim da radim u tišini i da slušam trenera. U Torinu živim najlepši deo moje karijere, jer igram dosta i osećam da sam protagonista“, iskren je Radonjić, koji je od odlaska iz Crvene zvezde mahom bio statista u Marseju, Benfiki i Herti.

Ivan Jurić je letos uspeo da ga ubedi da dođe u Torino. Hrvatski stručnjak je prethodno u Veroni uradio mnogo za Darka Lazovića i Ivana Ilića, baš kao i za Vanju Milinkovića Savića u Torinu.

Iako ni u dresu „bikova“ nije standardan igra redovnije, a na poslednje tri utakmice imao je važan učinak.

U porazu od Juventusa odigrao je kompetitivnu utakmicu; potom je u Kupu Italije dao gol Čitadeli, dok je u trijumfu u Udinama asistirao Pelegriju kod presudnog gola za 1:2 i pobedu u Seriji A, prvu posle mesec i po dana.

„Veoma sam srećan zbog gola, ali možda još više zbog asistencije za Pelegrija. Srećan sam jer u Torinu pronalazim stvari koje su mi potrebne: kontinuitet i golove. U poslednjih par sezona nisam igrao mnogo, a onda se moj put ukrstio sa Torinovim i Jurićevim i osetio sam se kao važan igrač. Bio mi je neophodan ambijent kao što je u Torinu. Približavamo se Mundijalu i zadovoljan sam kako mu se primičem. Sada mislim samo na šampionat, a na Mundijalu bi trebalo da budem. Nadam se…“

Dvadeset šestogodišnji krilni fudbaler objasnio je javnosti zbog kojih je razloga letos izabrao Torino iako je imao i unosnije finansijske ponude.

„Tokom leta sam rekao mom menadžeru: hoću da pređem samo u Torino. Svidela mi se ideja da se vratim u Italiju i da radim sa Jurićem. Pre nego što sam potpisao ugovor Jurić me je pozvao i rekao mi da sam mu potreban. U Torinu sam našao klub koji me je stavio u centar i to je bilo presudno. Toliko sam želeo da igram za Torino da sam se odrekao dela plate koji mi je garantovao moj prethodni ugovor“, podsetio je Radonjić na činjenicu da je bio spreman i da smanji finansijske zahteve prema klubu sa severa Italije.

Očigledno je i to da mu prija rad sa trenerom Ivanom Jurićem koji je uspeo da napravi iskorak i modernizuje način igre „bikova“ kojima nedostaje vrhunski napadač, što je evidentno i na osnovu efikasnosti.

„Talenat je samo pet odsto sposobnosit jednog fudbalera. Naravno da moraš da ga imaš, ali talenat imaju mnogi, razlika se pravi radom, zdravim životom, ispravnom ishranom. To mora da postane stil života“, naglašava reprezentativac Srbije kojem karijera nije išla progresivnom linijom zbog nesportskog načina života u ranim godinama profesionalne karijere.

Valter Sabatini, nekada sportski direktor Rome, rekao je za Radonjića, svojevremeno, kada je kao jedva punoletan stigao u Rim, da je veliki talenat ali je mislima u oblacima.

„Sada sam drugačiji. Sazreao sam i spreman sam za velika dela. Shvatio sam dosta toga: i danas imam glavu na svom mestu.“

Radonjiću je igra jedan na jedan najveći kvalitet, međutim, disciplinovanost u odbrani nešto je na čemu mora da radi i napreduje kako bi postao standardan u prvoj postavi Torina.

Već u narendom kolu, pulene Ivana Jurića očekuje težak meč sa Milanom, aktuelnim šampionom Italije.

„Gledali smo Rosonere protiv Dinama u Zagrebu. Veliki je stimulans igrati protiv tako jakih protivnika a meni se posebno dopada da igram takve utakmice jer on pomažu u sazrevanju i kompletiranju. Biti odlučujući na takvim mečevima je kao da položiš veliki ispit.“

U ekipi Rosonera Radonjić ima i dvojicu drugara Radeta Krunića i Anta Rebića sa kojim je nastupao u Ajntrahtu iz Frankfurta.

Po stilu igre, u određenoj meri podseća na Rafaela Leaa, asa Milana, što je komparacija koju nije mogao a da ne prokomentariše.

„Leo je fenomenalan igrač. Veoma mi je drago što me je Jurić uporedio sa Leaom jer to znači da ima poverenje u mene i čini me odgovornim. A ja volim da nosim teret odgovornosti.“

Uprkos izrazitom individualnom kvalitetu i raritetnoj brzini, Radonjić tvrdi da više voli da asistira nego li da bude strelac.

„Nisam napadač egoista, osećam veliko zadovoljstvo kada je moje dodavanje odlučujuće za gol.“

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari