Nenad Kostić (Arena sport): Jokić može da nadomesti izostanak Teodosića

Zagrevanje za Svetsko prvenstvo nastavljamo razgovorima sa novinarima koji godinama prate košarku. Oni su ti koji po službenoj dužnosti moraju da znaju šta se dešava i zato su odlični sagovornici za Specijalno izdanje Danasa „Mundobasket“.

Sagovornik danas je Nenad Kostić, novinar Arene sport.

Mnogi su najavaljivali ovo Svetsko prvenstvo kao jedno od najboljih u istoriji, ali povrede igrača i otkazi „kroje“ nekakve drugačije spiskove. Šta očekuješ od ovog Mundobasketa kada govorimo o nekom ekskuzivitetu?

„Sigurno je da će prvenstvo biti atraktivno. Nešto što moderna košarka i sport generalno gledano nose sa sobom su i otkazi i tu moramo da razdvojimo dve stvari: otkazi u smislu odsustva, želje ili nemogućnosti da se iz nekog razloga igra za reprezentaciju i povrede. Povrede su pokazatelj da je kalendar takmičenja zaista nemilosrdan i da su povređeni i Toma Ertel i Miloš Teodosić i Aleksej Šved – nešto što se dešava usled velikog broja utakmica i malog prostora za odmaranje koje tokom sezone imaju košarkaši. Sa time se selektori suočavaju pred svako veliko takmičenje.

Što se tiče otkaza, ako se izuzmu Amerikanci, utisak je da nije mnogo igrača odbilo da nastupi za svoje nacionalne timove. Kada govorimo o Amerikancima, mislim i na Kanađane takođe, a i bez obzira na izostanak Bena Simonsa mislim da će Australija imati veoma jaku ekipu i da će biti konkurentna na Svetskom prvenstvu. Amerikanci u kakvom god sastavu da dođu imaće izuzetno jaku ekipu. E sada, da li su ranjivi u ovakvom timu u kakvom će biti – mislim da jesu, ali sasvim sigurno da će i dalje predstavljati najozbiljnijeg kandidata za osvajanje zlatne medalje.

Veliki broj atraktivnih igrača će biti na šampionatu, Grčka dolazi u najjačem sastavu sa Janisom Adetokumbom koji je bio proglašen za MVP NBA lige, a on je tek drugi Evropljanin kome je to pošlo za rukom. Dalje, imamo Jokića koji će biti u reprezentaciji Srbije, a Srbija dolazi na šampionat sa svih svojih pet igrača koje je imala prošle sezone u NBA. Dosta će biti ekipa koje će biti u približno najjačim sastavima.“

Gde se Srbija tačno nalazi u odnosu na svoju konkurenciju? Gde smo bolji, a gde slabiji, u odnosu na ekipe koje pretenduju na medalju? Koliko eventualno odsustvo Miloša Teodosića menja našu fizionoumiju tima i kako utiče na naše šanse da ovog leta dođemo do medalje?

„Videćemo kako će to sad sve izgledati bez Teodosića. Povrede nikada nisu dobre, ali ako povreda mora da se desi, onda je bolje da se desi u uvodnoj fazi priprema, nego kasnije, pre početka takmičenja, pošto vreme koje je preostalo daje prostora da se adaptiraju za njegovo odsustvo. Siguran sam da će selektor čekati kapitena do poslednjeg trenutka. Srbija ima na poziciji plejmejkera pored Teodosića dvojicu legitimnih i već iskusnih evroligaških igrača koji imaju već nekoliko veoma jako kvalitetnih sezona iza sebe.

Vasa Micić je već dva puta igrao na fajnal-foru Evrolige, i sa Žalgirisom i sa Efesom, Jović ima zavidno iskustvo igranja u najjačem klupskom evropskom košarkaškom takmičenju u kome će posle Zvezde i Bajerna igrati i u dresu Himkija.

Sa igračem kao što je Jokić koji je plejmejker sa pozicije centra, mislim da Srbija ima kvalitet da nadomesti izostanak Miloša Teodosića. On znači, kako na parketu tako i van njega.

Ogromna snaga Srbije je u unutrašnjoj liniji, sa Jokićem, Milutinovim koji je imao izvanrednu sezonu u Olimpijakosu gde je, posebno briljirao u Evroligi, sa Bobanom Marjanovićem koji svojim dimenzijama, visinom i rasponom ruku generalno gledano može da promeni ritam utakmice. Raduljica je jako iskusan u reprezentaciji na velikim takmičenjima. Zaista izuzetno snažna unutrašnja linija, ali mislim da je to odlično izbalansiran tim, kada gledamo sve pozicije. Ako Bogdan Bogdanović bude igrao kao u prijateljskoj utakmici protiv Litvanije gde je ubacio 27 poena, uz iskustvo i kvalitet Nemanje Bjelice, Srbija može mnogo da uradi.

Simonović i Birčević su igrači koji možda nisu toliko atraktivni i koji nisu imali najbolje klupske sezone iza sebe, ali su veoma zahvalni za kolektiv. Učestvovali su već na najvećim takmičenjima i sa reprezentacijom osvojili veliki broj odličja.

Marko Gudurić je potpisao ugovor sa Memfisom, a već ima jedno veliko takmičenje sa reprezentacijom Srbije iza sebe i iskusniji je u odnosu na tu 2017. godinu, a takođe je sjajno igrao i u Fenerbahčeu i bio sa tom ekipom dva puta na fajnal-foru Evrolige.“

Pored SAD koji su po pravilu prvi favoriti na najvećim takmičenjima, ko su po tebi reprezentacije koje imaju najveće šanše za dobar plasman na prvenstvu?

„Veliki broj timova dolazi sa ambicijom da se domogne završnice i borbe za medalje. Videćemo kako će Grci izgledati. Meni su Grci uz Amerikance i našu reprezentaciju najozbiljniji kandidati za najviši plasman. Baš smo Edin (Avdić, Arena sport op.a.) i ja pričali i godinama očekujemo da Grci nešto naprave, pa nikako da se to nešto desi. Sada će imati Janisa Adetokumba koga američki igrači ne mogu da čuvaju u NBA ligi, a ovo je kako Amerikanci kažu evropska košarka, igraće se po FIBA pravilima, tako da mislim da će Grci biti izuzetno ozbiljan kandidat za osvajanje jednog od odličja.

Španija se suočila sa određenim problemima u vidu otkaza, ali i povreda nekih igrača, ali će i oni imati jako dobru i iskusnu ekipu. Tu je Mark Gasol i to posle osvojenog šampionskog prstena, te je Španija takođe reprezentacija sa kojim treba ozbiljno računati.

Australijanci će biti bez Bena Simonsa, ali su tu gotovo svi ostali igrači. Kanađani će biti oslabljeni, ali će isto doći sa takmičarski vrlo jakom ekipom.

Mislio sam da Litvanija nema neke naročite domete na ovom Svetskom prvenstvu, ali vidim da imaju pravi jedan pravi „ratnički“ tim. Eto koliko se vremena u košarci menjanju.

Nekada smo od Litvanije očekivali da će to biti realizacija šuta za tri poena od oko 40%, da će biti dvocifren broj pogodaka u šutu za tri poena, ali Litvanija već jedno sedam-osam godina unazad gaji malo drugačiji stil košarke. Čvrst, sa dosta fizičke košarke i kada niko nije računao na njih 2013. godine oni su stigli do polufinala.

Italija ima problem sa Galinarijem, koji je zbog povrede propustio neke prijateljke utakmice uoči Svetskog prvenstva, ali će i oni svakako imati svoje ambicije na ovom takmičenju, a svakako ne bi trebalo zaboraviti ni ekipe iz Afrike, gde bi pogotovo Nigerija mogla da nastupi sa jakim sastavom.

Generalno, u Kinu niko neće doći sa „belom zastavom“ i svi koji se pojavljuju na ovom Mundobasketu želeće da naprave što bolji rezultat.

Ne treba zaboraviti da je ovo takmičenje u stvari kvalifikaciono takmičenje za Olimpijske igre koje su na programu u Tokiju naredne godine i da će mnogi želeti da budu u krugu najboljih sedam reprezentacija, kako bi se poštedeli dodatnih kvalifikacija i kako bi ušli u 2020. godinu sa fokusom na igrama u Tokiju.“

Kakve su šanse Crne Gore na svom debitanskom nastupu na Mundobasketu?

Crna Gora je uz reprezentaciju Srbije najbolje odigrala ove kvalifikacije, ali ne može da se svrstava u krug reprezentacija koja će imati ulogu favorita. Ipak, sigurno je da će sa velikom motivacijom otići na to takmičenje. Zvezdan Mitrović je odličan trener, to je trener koji godinama dobro radio u Evropi, gde je na klupi Monaka beležio odlične rezultate, a i sada je uspeo da i u kvalifikacijama napravi jednu takmičarski veoma dobru ekipu.

Vučević će tu biti prva zvezda. Tu je i Bojan Dubljević. Crnogorska prednost može biti upravo uigranost jer su veći deo kvalifikacija, izuzimajući izostanak par igrača zbog obaveza u Budućnosti, igrali u najjačem mogućem sastavu. Dosta su uigrani, nisu u krugu favorita ali će se sigurno truditi da ostave što bolji utisak. Imaju dobru unutrašnju liniju, takmičarski su odlično uigrani i mogu da budu prijatno iznenađenje. Oni su u poziciji da ako ne naprave neki rezultat neće biti tragedija i upravo iz te pozicije i izvesne rasterećenosti mogu da naprave dobar rezultat.

Žao mi je što neće biti Slovenije i Hrvatske na ovom takmičenju. Posebno Slovenije, jer neće biti takvih igrača kao što su Dragić i Dončić, a eto prvenstvo sveta će proteći bez prvaka Evrope. Hrvati imaju svojih problema vezano za reprezentaciju, a to su već akutne stvari koje oni ne uspevaju da reše. Individualni kvalitet postoji, ali i kad su uspeli da okupe NBA zvezde koje imaju, imali su problema u tim kvalifikacijama i neće biti na prvenstvu sveta, a samim tim ni na Olimpijskim igrama.

Od kog igrača očekuješ da „eksplodira“ na ovom prvenstvu?

„Iskreno, ne očekujem da neko ko do sada nije bio na košarkaškoj mapi napravi neki veliki iskorak tim pre što veliki broj timova dolazi u najjačem sastavu i zna se ko su tu najbitniji igrači, ko su nosioci igre. Meni će najinteresantnije biti da vidim kako će američki tim da funkcioniše, ko će tu da se nametne kao lider, kakvu će igru Greg Popović da namesti, kako će Amerikanci izgledati u ovom timu.

U svakoj reprezentaciji postoji superstar i kada govorimo o MVP govorićemo o reprezentaciji koja će da osvoji prvenstvo sveta. Stvarno bi bio kuriozitet da MVP ne bude neko iz pobedničkog tima. Ako Amerikanci budu uspeli da dođu do zlatne medalje – tu će neko proglašen za najkorisnijeg igrača. Iz ove perspektive teško je pričati o tome.

Da li možeš da prokomentarišeš SAD i to što se dešava sa njihovim timom? Veliki broj njihovih igrača je otkazalo učešće pa su morali da u jeku priprema zovu nove. Imaju sjajnog selektora, Grega Popoviča, ali to nije onaj Drim-tim za koji se očekivalo da će poslati na šampionat sveta. Da li su još uvek oni izraziti favoriti za zlato?

„Sigurno da nisu favoriti kao što bi bili da je onaj prvobitni spisak ostao na snazi. Mada, treba reći da ni taj prvobitni spisak nije bio njihov najjači koji bi mogli poslati na neko takmičenje. Ima tu dosta aspekata. Jeste stvarno čudno da ovoliki broj igrača iz ovog ili onog razloga reši da otkaže poziv selektoru Gregu Popoviču. Ima toga da Amerikanci ne cene previše Svetsko prvenstvo kao takvo. Desila su se sva ta pomeranja tj. trejdovi u NBA i nikada zanimljivije leto nije bilo što se tiče nekih transfera i što se tiče formiranja ekipa i prelazaka superstarova iz jednog kluba u drugi, tako da su mnogi od njih zbog tih motiva odustali od takmičenja kakvo je Svetsko prvenstvo. Sada će Harden ponovo igrati sa Vestbrukom, Dejvis posle godina u Pelikansima odlazi u Los Anđeles Lajkerse, pa su sad po nekim prognozama Lejkersi i Klipersi najozbiljniji kandidati za osvajanje prstena.

Neko ko je bio redovan u reprezentaciji Sjedinjenih Američkih Država Kevin Durent je doživeo povredu, Klej Tomson koji je davao veliki doprinos američkoj reprezentaciji je takođe povređen i ovi ostali igrači možda kreću da razmišljaju u tom pravcu: tim nema preveliki broj zvezda.

Vama raste uslovno rečeno cena, drugačije je kad igrate u ekipi sa zvezdama kao što su Entoni Dejvis, Džejms Harden, Kevin Durent, Stef Kari, Klej Tomson, a druga je stvar potpuno kada njih nema i onda je verovatno to uticalo da se veliki broj igrača predomisli kada je reč o nastupu za nacionalnu selekciju.

No uprkos tome, Greg Popovič će sigurno napraviti jaku takmičarsku ekipu. Sve su to NBA igrači koji su okosnica svojih timova, u ekipi će biti četiri igrača iz Boston Seltiksa koji su na raspolaganju Gregu Popoviču i meni su oni i dalje favoriti za osvajanje titule mada je daleko od toga da su nepobedivi.

Da su došli u prvobitno najavljenom sastavu ili da su otkazala dva ili tri igrača, priča o tome da ih neko zaustavi bi bilo veliko iznenađenje. Sada će biti iznenađenje da ih neko zaustavi, ali ne toliko.“

Da li bi mogao da izdvojiš neko Svetsko prvenstvo koje ti je ostalo u pamćenju, ili neki tim sa pomenutih šampionata koji ti je ostao u pamćenju?

„Najjači tim koji sam imao prilike da gledam na Svetskim prvenstvima je bio američki, njihova reprezentacija iz Toronta 1994. godine. Mislim da je to takmičarski gledano najmoćniji tim koji su Amerikanci poslali u eri NBA timova. Neverovatno moćna reprezentacija, Drim-tim je bio Drim-tim i oni su napravili sve to što su napravili u Barseloni 1992. godine, ali ova selekcija koji su poslali u Kanadu je bila kaznena ekspedicija. Oni su došli da unište sve i stvarno su uništili konkurenciju i sam podatak da su u finalu pobedili Ruse 137:91 dovoljno govori o tome. Pritom su Rusi u polufinalu dobili Hrvatsku koja je bila u sjajnom sastavu, doduše bez Dražena Petrovića, ali olimpijski vicešampion sa Rađom, Kukočem i kompanijom.

Sa druge strane kroz neku izmaglicu se sećam Svetskog prvenstva 1986. godine kada smo na volšeban način izgubili polufinale od Sovjetskog Saveza. Sećam se jako dobro 1990. godine i jugoslovenske dominacije, ali iz ove perspektive dva najdraža prvenstva su mi 1998. i 2002. godine.

Te 1998. sam prvi put profesionalno imao prilike da učestvujem u praćenju jednog Svetskog prvenstva jer sam kao mlad novinar radio na SOS kanalu. Montirao sam neke studijske emisije koje su se ticale Svetskog prvenstva, dovodio sagovornike, montirao materijale, pratio Prvenstvo sveta i tada je malo ko očekivao da će Jugoslavija osvojiti titulu.

Tada je bio onaj čuveni lok-aut kada NBA igrači nisu mogli da se odazovu, ali Jugoslavija je imala dosta problema koje su se ticale povrede igrača.

Danilović koji je na primer imao četiri titule prvaka Evrope, a nije nastupio ni na jednom takmičenju za prvenstvo sveta, 1990. nije bio u timu, 1994. smo imali sankcije, 1998. je bio povređen i i samim tim je završio karijeru. Đorđević je tek za eliminacionu fazu takmičenja bio spreman, tako da se sećam kako su suštinski Rebrača i Bodiroga izneli teret tog prvenstva, tog epskog polufinala sa Grcima i finalu sa Rusima.

I naravno taj Indijanapolis poslednje zlatno odličje u istoriji naše košarke. Njega onako krajnje specifično pamtim zato što sam tada bio u vojsci.

Pamtim 2006. godinu po pobedi Grčke nad Amerikancima kako su Skorcijanidis i Spanulis pik-en rolom uspeli da pobede Amerikance, zatim 2010. godine polufinale između Srbije i Turske i najjači utisak tog Mundobasketa Kevin Durant i njegova dominacija. Pamtim i 2014. godinu, posle lošeg starta Srbije u grupi i svih povreda i dve pobede u grupnoj fazi, usledile su tri utakmice, sa Grčkom, Brazilom i Francuskom i tri pobede. To je bilo nešto posebno i nešto što ću pamtiti zauvek kao i srebro koje smo osvojili pre četiri godine.“

 Uvek se u Srbiji sa posebnom pažnjom prate košarkaši i njihova učešća na najvećim svetskim smotrama. Iako velikih uspeha imamo i u drugim sportovima kao što su tenis ili vaterpolo i iako svi u Srbiji obožavaju fudbal, smatras li ipak da smo mi u stvari “zemlja košarke“?

„Mislim da se košarka nigde u Evropi ne voli na način kao što se voli u bivšoj Jugoslaviji naročito u Srbiji i u Litvaniji. Mislim da su to najkošarkaškije zemlje u Evropi. Jer svaka čast i Špancima, svaka čast i Italijanima i Grcima, ali mislim da je košarka u genima ljudi sa ovih prostora i to se naročito odnosi na Srbiju, ali i sve zemlje sa prostora bivše Jugoslavije. Sve one su imale neke uspehe u košarci.

Hrvati su osvajali to što su osvajali do 1995. godine, Slovenci su postali prvaci Evrope, Bosna je imala svojih momenata, Makedonija igrala polufinale Evropskog prvenstva, Crna Gora imala svojih trenutaka na evropskim prvenstvima, a evo ih sad i na svetskom.

Teško je objasniti taj fenomen košarke koliko se to košarka voli na ovim prostorima i činjenica da je pet zlatnih medalja sa Svetskih prvenstva došlo ovde u jednu malu zemlju, dovoljno govori o svemu. Takav primer u svetu sporta ne postoji.