Nenad Lalatović na rubu rata: Želim da se užas u Ukrajini što pre završi i da se Zorja vrati u svoju kuću 1

Foto: Marko Djokovic/STARSPORT

Mnogi bi u ovom geopolitičkom trenutku stavili prst na čelo da im se ponudi da odu i u najmirnije ćoše Ukrajine, a naš fudbalski trener Nenad Lalatović (45) nije časio časa čim mu se ukazala prilika da se u zemlji zahvaćenoj ratom još jednom oproba preko naše granice.

Imenovan je za šefa stručnog štaba Zorje iz Luganska, koja je s trećeg mesta u prošlom nacionalnom šampionatu na pragu Lige Evrope (igraće u plej-ofu kao i Čukarički).

Već se latio posla na pripremama u Poljskoj. Predvodio je tim u pobedi s 4:2 protiv domaćeg drugoligaša Resovije iz Žešova.

– Trenutno u pogonu imam petnaestoricu. Ekipa je vrlo mlada, što mi je izazov jer bih da napreduju uz moj rad. Vidi se velika želja svakog da se nametne novom treneru. Pojačanja su nam neophodna, bar sedam novajlija, a među njima tri-četiri prekaljena za nosioce igre – uočava Lalatović, kome bi kasnije trebalo da se priključe i dvojica iz mlade ukrajinske reprezentacije, učesnika završnice Evropskog prvenstva za igrače do 21 godine.

Nenad Lalatović se vratio u Ukrajinu, vodiće klub u evropskim takmičenjima

Trener koji je u minuloj sezoni Superlige Srbije naprasno napustio niški Radnički da bi preuzueo novosadsku Mladost, ali je nije održao u najboljem društvu, na sva usta se pohvalio stažom u našem klupskom fudbalu.

– Za 11 godina imam 500 utakmica i 52 odsto pobeda. Pobedio sam, dakle, u svakoj drugoj. Poraza je bilo samo 20 odsto. Takav učinak nema nijedan trener u Srbiji. Negujem napadačku igru, uvek na gol više i bez respekta prema favoritima. Tako će biti i u Zorji. Želim da ostavim trag s njom i u domaćim okvirima, u prvenstvu i u kupu, a i u Evropi. Cilj mi je da odemo u evropsko proleće, što Zorja nikada nije postigla – samouveren je Lalatović, koji u svom trenerskom životu ima i epizodu u saudijskom klubu Al Batinu 2021, između posla u novosadskoj Vojvodini i kragujevačkom Radničkom.

Pele to od gore vidi sve: Santosove najgorče kafe u poslednje četiri decenije

Otkud baš sada u kriznom području sveta?

– Moja osećanja prema Ukrajini su jaka jer sam tu živeo dve i po godine. Volim i poštujem njen narod, koji me je i onda lepo primio. Nijednog trenutka nisam podlegao strahu. Nadam se da će se ovaj užasan rat uskoro završiti i da će Ukrajinci živeti i bolje nego pre sukoba, jer to zaslužuju.

Zorja je iz svog Luganska, žarišta borbi ukrajinskih i ruskih trupa, izmeštena na stadion kijevskog Dinama “Valerij Lobanovski”. Izbegličku sudbinu deli sa Šahtjorom iz Donjecka, u kojem je Lalatović i igrao od 2003. do 2006 (za drugi deo sezone 2003/04. pozajmljen Volfzburgu u nemačkoj Bundes ligi).

– Kijev je prelep grad, ali mi je velika želja da se i Zorja i Šahtjor i ostali ukrajinski klubovi što pre vrate u svoje kuće. Ja sam u Donjecku uživao.

Imao je Lalatović tamo i ispad. Zbog vrele glave je platio danak. Fudbalski savez Ukrajine ga je kaznio s godinom zabrane igranja jer je na utakmici B timova Šahtjora i baš Zorje, 29. oktobra 2005, pesnicom nasrnuo na glavnog sudiju, vijajući ga da podeli pravdu i pošto ga je ovaj isključio. Obistinile su se tada prognoze da če Šahtjor raskinuti ugovor s njim.