(Ne)očekivani sudar Titana sa 19 titula

Španski tim je u Kijevu 2018. napravio trofejni het-trik u Ligi šampiona i odneo kući 13. repliku najvrednije UEFA titule, engleska ekipa je sezonu posle dodala šestu trijumfalnu recku u finalima LŠ, a 18. maja, u Parizu, ponovo će jedni drugima na crtu u meču svih mečeva.

Sa mnogo Realovih igrača – osvajača poslednjeg naslova kontinetalnog prvaka i Liverpulovih gubitnika u kopačkama te večeri u Kijevu, Jirgenom Klopom kao starosedeocem na trenerskoj klupi crvenih, novajlijom na komandnom mestu stručnog štaba Kraljevića u liku Karla Anćelotija, igračkim osveženjima na obe strane…

I jednakom željom da se baš oni a ne ljuti protivnici nađu pod kišom konfeta, na vrhuncu svečane ceremonije posle 90 minuta, produžetaka ili penal serije, kako sami izaberu rasplet još jednog izdanja elitnog takmičenja „rođenog“, pod drugim imenom, daleke 1955.

– Imamo neke račune da izravnamo – kratko, ali vrlo jasno je sa privatnog instagram profila poručio Liverpulov napadač Mohamed Salah nakon što mu je ispunjena želja da se opet pogleda oči u oči da kolegama sa „Santijago Bernabeua“, očigledno željan rezultatske osvete za poraz iz 2018. godine u kom je iznet na nosilima, jer ga je tadašnji kapiten rivala Serhio Ramos teže povredio u prvom poluvremenu.

I nije da nema podlogu za svoj optimizam, naprotiv, Klopovi puleni ove sezone briljiraju u svim takmičenjima. Osvojili su Liga kup, u Premijer ligi četiri kola pre kraja imaju samo bod manje od nesuđenog (vice)prvaka LŠ 2022 – Mančester sitija, izborili su se za finale FA kupa sa Čelsijem, a u Evropi nisu dobili dve od 12 utakmica.

U martu ih je Inter uhvatio na krivoj nozi na „Enfildu“, a Benfika kasnije na istom mestu izborila remi, dok su Salah, Mane, Žota, Fabinjo, Keita… punili mreže Porta, Milana, Viljareala i madridskog Atletika. Od kako ih je Real zaustavio u prošlogodišnjem četvrtfinalu, momci iz grada Bitlsa voze u trećoj brzini i sasvim zasluženo su izvadili kartu za Pariz. Na prepoznatljiv način, uz mnogo trčanja, presinga, opasnih akcija… jer Klop ne ume i ne želi da postavlja taktiku na gol manje.

– Uzbuđen sam zbog još jednog okršaja sa velikim klubom kakav je Liverpul. Igrao sam protiv njih i kao igrač i, posle, kao trener. Biće to još jedan veliki derbi za mene. I dalje sam evertonovac – objasnio je Karlo Anćeloti u noći neviđenog obrta, u revanšu sa Mančester sitijem, jer je sjajni italijanski stručnjak pre povratka u Madrid predvodio ekipu večitog, gradskog rivala Liverpula.

Naravno, Everton nije Real, klub i tim sposoban da se digne iz pepela kada ga svi već „sahrane“. Ove sezone je redovno ostavljao bez teksta već viđene slavljenike i gledaoce, jer su se „matori“ Benzema, Modrić, Kros, Kazemiro… i neki novi klinci vraćali iz „mrtvih“ protiv Pari Sen Žermena, Čelsija, Sitija…

A to se ne može samo milošću njenog veličanstva – sreće i(li) tradicionalnom blagonaklonošću sudija. Ili može jednom, sve ostalo su suvo znanje, strpljenje i vera u sebe. Vizija takođe, jer neki drugi uopšte ili dugo ne bi došli sebi nakon što ih „mali“ Šerif u svojoj debitantskoj sezoni u eliti ostavi praznih šaka i odnese bodove u Moldaviju.

A, Real je na kraju balade iza sebe ostavio njih, Inter, Šahtjor i trojac protiv koga je stvari okrenuo naglavačke, baš kao u više navrata u domaćim vodama, zbog čega je stari trenerski vuk Anćeloti temperaturu u svlačionici podigao video zapisima svih ovosezonskim „vasksnuća“ uz poziv na novo čudo rečima „treba nam još jedan“.

Za Liverpul će biti potrebno još puno toga u svlačionici i na terenu, za tri nedelje u „gradu svetlosti“, kao što će Klopu i družini te noći biti neophodno još dosta detalja da bi im prošla ofanzivna filozofija. I pečatirali maksimalan učinak u ovosezonskim evropskim mečevima van svoje kuće.

Sva špansko-engleska finala LŠ

* 1980/1981. (Pariz)

Liverpul – Real          1:0

* 2005/2006. (Pariz)

Barselona – Arsenal 2:1

* 2008/2009. (Rim)

Barselona – Mančester junajted  2:0

* 2010/2011. (London)

Barselona – Mančester junajted  3:1

* 2017/2018. (Kijev)

Real – Liverpul          3:1

Real retko gubi u završnici

Istorija Kupa evropskih šampiona/Lige šampiona kaže da Real vrlo retko ostaje kratkih rukava u finalima. „Tukli“ su ga samo Benfika 1962, Inter 1964. i Liverpul 1981. godine, a on je dobijao mečeve protiv Remsa (dva puta), Fiorentine, Partizana,  Ajntrahta, Milana, Atletika (2), Juventusa (2), Valensije, Liverpula i Bajera. Njegov naredni takmac izgubio je tri takve utakmice – od Juventusa, Reala i Milana, dok je bio bolji od Borusije Menhengladbah, Briža, Rome, Reala, Totenhema i Milana.