Nepoznati kriterijumi i rok za izbor fudbalskog selektora

Fudbalski savez Srbije, njegov predsednik Slaviša Kokeza i(li) političari, izgleda da nisu imali gotovo rešenje za naslednika, nemaju ga ni sada ili barem nije još primenjivo, pa će prve dve kontrolne utakmice posle završenih kvalifikacija, protiv Kine 10. novembra i Južne Koreje 14.11, voditi njegov privremeni zamenik i bivši pomoćnik Mladen Krstajić, čiji spisak je po volji onih što su Muslinu, čak i javno, zamerali nepodmlađivanje ekipe, s akcentom na Sergeja Milinkovića Savića.

Niko od odgovornih u FSS nije izašao u javnost i objasnio razloge napravljenog presedana i pojasnio proceduru izbora novog ideologa igre Orlova. Nepoznati su i kriterijumi koje bi trebalo da ispuni čovek koji bi Ivanovića, Matića, Tadića, Prijovića i ostale trebalo da vodi u Rusiji i borbama za sledeći šampionat Evrope, a još manje ko to procenjuje (ne)podobnost potencijalnih kandidata i do kada ćemo čekati na „novog Muslina“. Neoboriv je utisak da su sednice Izvršnog odbora FSS ili Odbora za hitna pitanja (organi s pravom imenovanja i smenjivanja selektora), po starom običaju, samo mesto aminovanja odluka pojedinaca ili interesnih grupa, koje stoje iza njih. U ovom slučaju Kokeze, njegovih najbližih saradnika, najuticajnijih menadžera i mentora izvan sveta sporta.

Prvi pik je Dragan Stojković Piksi. Trener Guangdžoua RF bio je tiha patnja i prethodnog gospodara srpskog fudbala Tomislava Karadžića, ali je šef struke petoplasiranog tima na kraju nedavno završene kineske lige, pre dve godine, posle pola decenije provedenih u Nagoji, s kojom ima jednu osvojenu titulu i Superkup Japana, otišao u Kinu. Ne samo zato što tamo zarađuje milione evra i ima manji rezultatski pritisak nego što bi ga imao u Srbiji već i zato što mu se ovde, između redova, pretilo sudskim procesom zbog sumnji u zloupotrebu službenog položaja u vreme predsednikovanja Crvenom zvezdom, a neki niški loši momci su mu svojevremeno bombom napali porodičnu kuću u rodnom gradu. Brojni zvezdaši iz vrhuške FSS žele ga zbog autoriteta i nesumnjivog fudbalskog znanja, dok realnije posmatrače lika i dela nekadašnjeg predsednika FS Jugoslavije „žulja“ to što je trenersko ime pravio daleko od vrhunskih evropskih prvenstava i važeći klupski ugovor, čiji bi prevremeni raskid skupo koštao ili njega samog ili dobro ojadio kasu FSS.

Veljko Paunović ga ima još manje, s obzirom da je startni angažman posle odlaganja kopački imao pre samo pet godina, kada mu je poverena selekcija Srbije do 18 godina. Vodio je računa i o reprezentaciji U19, a u svetsku orbitu ga je lansirala titula prvaka sveta sa U20 osvojena 2015. na Novom Zelandu. Sin Partizanove legende Blagoja Paunovića znao je šta i kako sa klincima, koji su posle tog čuvenog Mundijalita odmah ili ubrzo zavredili jake transfere širom Evrope, a sada kucaju na vrata A selekcije ili su već njen deo. Dakle, Paunović bi samo nastavio tamo gde je stao sa Andrijom Živkovićem, Mijatom Gaćinovićem, Milinkovićem-Savićem, Nemanjom Maksimovićem, Milošem Vejkovićem… Samo je pitanje kako bi bio prihvaćen od starijih reprezentativaca, koliko kvalitetno bi izveo prelaz na viši reprezentativni nivo, jer se sa mlađim kategorijama ništa ne mora a na kormilu seniorskog sastava si uvek u krupnom kadru, izložen raznim bočnim udarima, i da li je uopšte raspoložen da napušta Ameriku i Čikago fajers, s kojima je odlično otvorio, a loše završio sezonu u MSL.

Slovak Vladimir Vajs je iskusniji od obojice i kao takav je stigao da sedi što na selektorskim što na klupskim klupama. Nekadašnji trener Artmedije, Slovana, Kairata i Saturna, osvajao je trofeje u domovini i Kazahstanu, okusio draž i muku grupnu fazu Lige šampiona i Lige Evrope, na putu ka ovim UEFA takmičenjima zagorčavao život Crvenoj zvezdi i Partizanu, digao na noge zemljake odlaskom na SP u Južnoj Africi i kao šef parade u reprezentaciji Gruzije propisno namučio Srbiju u kvalifikacijama za predstojeći Mundijal. Dakle, ima dovoljno šlifa, ali je veliko pitanje da li nam je potreban novi eksperiment sa strancima, ako se imaju loša iskustva sa Havijerom Klementeom i Dikom Advokatom. Nijedan ni drugi nisu bili prihvaćeni u svlačionici, nijedan ni drugi nije ukapirao mentalitet ovdašnjih igrača i navijača i obojica su neslavno prošli, što u startu predstavlja klipove u slučaju eventualnog Vajsovog angažmana.

Velibor Bora Milutinović na papiru ima sve što je potrebno i to više od svakoga od potencijalnih oponenata. Sedamdesettrogodišnji stručnjak pravi je specijalista za selektorski rad, a u istoriju svetskog fudbala ušao je kao čovek kojem je pošlo za rukom da se sa pet različitih reprezentacija kvalifikuje za Svetska prvenstva (Meksiko, Kostarika, SAD, Nigerija, Kina), što mu posle nije uspelo sa Jamajkom, Hondurasom i Irakom. Neumorni fudbalski vizionar i avanturista ostavljao je trag gde god je radio, a neki igrači mu duguju potonje velike karijere. I još strastveno voli, prati i promišlja fudbal dosta, u šta se uverila publika na njegovim nedavnim stručnim predavanjima u Beogradu. Ima međutim u FSS onih koji misle da mu je vreme isteklo, a pitanje je i koliko je njemu stalo da se pred kraj trenerske karijere bakće sa ljudima koji premalo znaju o loptanju, a previše se mešaju u tuđ posao.

S obzirom da se od novog selektora očekuje da manje ili više podilazi šefovima, makar povremeno im ispunjavajući „muzičke želje“, što je Muslin izgleda odbio ili nije dovoljno radio. Jer u najmanju ruku je indikativno to što su „sporni“ Sergej Milinković-Savić i Zvezdina perjanica Nemanja Radonjić osvanuli na spisku A reprezentativaca tek pošto je sklonjen čovek koji ih uopšte ili još neko vreme nije video u timu.

Svi selektori Srbije

Havijer Klemente 2006-2007

Miroslav Đukić 2007-2008.

Radomir Antić 2008-2010.

Vladimir Petrović 2010-2011.

Siniša Mihajlović 2012-2013.

Dik Advokat 2014.

Radovan Ćurčić 2014-2016.

Slavoljub Muslin 2016-2017.

Ćurčić „najjeftiniji“, Antić najskuplji

Iako su u našem fudbalu ugovorne cifre u rangu državnih tajni uvek se sazna makar približan iznos zarada, u ovom slučaju selektora A tima. „Izokola“ informacije kažu da je Slavoljub Muslin radio za 20.000 evra mesečno ili za duplo više novca od „najjeftinijeg“, prvo vršioca dužnosti pa „pravog“ selektora, Radovana Ćurčića (10.500), ali i višestruko manje od „najskupljeg“ među kolegama Radomira Antića (80.000). Poslednji vođa Orlova plaćan je inače kao svojevremeno Vladimir Petrović Pižon.

Bora Milutinović: Imam svoje principe

Dragan Stojković nije još rekao ni slovo na najatraktivniju temu u srpskom fudbalu, ćuti i Vladimir Vajs, dok je Veljko Paunović šturo demantovao pregovore sa FSS, ali je zato Velibor Bora Milutinović za Danas objasnio svoj stav i status u pomenutom zamešateljstvu.

– Pratim situaciju u vezi reprezentacije Srbije i žao mi je što gospodin Muslin nije dobio priliku da do kraja sprovede svoju trenersku viziju i priredi našem narodu još radosti, kao što to čine košarkaši, odbojkaši, Novak Đoković, vaterpolisti… Ali, niko me nije kontaktirao u vezi selektorskog posla. Drago mi je ako se neko, kao što kažete, setio i misli da bih mogao da vodim Orlove, ali to ne znači da bih prihvatio mogući poziv. Imam svoje obaveze prema Fudbalskom savezu Katara, kao promoter Mundijala u toj zemlji, i neke svoje principe koji su me uvek vodili kroz život. I dalje ih se držim – kaže Bora Milutinović.

Turneja bez petorke

Na dan jučerašnjeg polaska na mini azijsku turneju sa prvobitnog spiska pozvanih otpali su Luka Milivojević (problemi s leđima) i Nikola Maksimović (povreda kolena), dok su ranije otkazali Nemanja Matić (pošteda zbog umora), Matija Nastasić i Aleksandar Jovanović (zdravstveni problemi).