„Nesmenljivost glavni adut Duljaja da govori o istini hrabro“: Kako je Partizan postigao 11 pobeda dok se trener jada o besparici igrača

Crno-beli ne samo da drže prvo mesto nego ga i učvršćuju iz utakmice u utakmicu, ređajući posle remija s TSC u Baćkoj Topoli u prvom kolu (3:3) samo pobede. Postigli su ih 11 uzastopce.

U sezonama u kojima se lovorima kitio prvi komšija Partizan je imao i duže đerdane, ali je gubio korak u trci za šampionsku krunu. Ovaj put nagoveštaji su vedri i gode navijačima kojima je crno-bela boja mila.

Zasluge se pripisuju treneru Igoru Duljaju, koji je za kratko vreme dvaput digao glavu iz ponora.

Prvo, nastavljajući da vodi tim i posle četvrtog mesta u prošloj sezoni, najlošijeg plasmana crno-belih u ligi još od kasnih osamdesetih. Drugo, primajući na svoja leđa teret neprijatnog ispadanja u Evropi.

Iako je Partizanu dobro pošlo u prvenstvu, profesor Vladimir Vuletić, njegov nekadašnji potpredsednik, ima crne slutnje.

„Partizan je u prošloj sezoni podlo gurnut na četvrto mesto da bi, za razliku od tri prvoplasirana tima koji su stekli zagarantovano mesto u ligama UEFA, morao da igra u kvalifikacijama za Ligu konferencije. Bilo je šta je bilo na terenu, a posledica za život kluba je što se ostalo bez prihoda od učešća u grupnom takmičenju. Partizan je iz nužde tražio dva miliona evra od države, ali taj novac je dovoljan samo za goli opstanak do februara. Zatim se desilo da je Partizan u igračkom naletu oštećen zato što je odložen večiti derbi u Humskoj i to voluntaristički, bez zakonskog osnova u Danu žalosti zbog slučaja u Banjskoj, da jedan čovek ne bi doživeo potpuni debakl negodovanjem sa tribina. Kada se najveća utakmica našeg fudbala bude odigrala 20. decembra, tri dana posle izbora, Partizanu preti krah. Čak i da prihvati tango udvoje i bude šampion, licencu UEFA neće dobiti. Desiće mu se Zvezdina sudbina iz 2014“, govori Vuletić s čvrstom ubeđenošću u svoja predviđanja.

Ako se Partizanov trenutak sagleda kroz Duljaja, slika je oprečna. Postižu se pobede, a trener se ne libi da na račun rukovodstva istakne svakodnevnu muku svojih igrača u besparici.

„Duljajev adut je nesmenljivost. Kad to nikom nije padalo na pamet prihvatio je da preuzme Partizan posle rastanka s Gordanom Petrićem usred prošle sezone. Pošto i dalje niko ne bi želeo da se upušta u bezizlaznu avanturu, njemu je mesto zagarantovano i da mu u prvenstvu ne cvetaju ruže. Taj položaj hrabro koristi da ukaže na bolnu istinu, na nedostatke u rukovođenju koji se neposredno odražavaju na tim, ali i da se posvećeno bavi poslom u klubu koji mu je druga kuća. Imao sam priliku da ga upoznam. Duboko držim da je on trenutno jedini ćovek u Partizanu koga odlikuju čestitost i marljivost i koji sve što radi za Partizan radi iz dubine duše. I kad bi Partizanova kuća bez spasa gorela do temelja, on bi doneo poslednju kofu vode“.

Ako je Duljaj usamljeni jahač na vetrometini, otkud onda takva postojanost dobrih rezultata?

„Partizan igra dobro, a dobro je i za Duljaja što nema obaveze u Evropi, što može da se posveti samo domaćim utakmicama. Bio je toliko osporavan kad je pao na četvrto mesto, a sada radi posao za budućnost i brižno se postavlja prema igračkom kadru. Zbog njegovih ljudskih kvaliteta i ljubavi prema klubu upravo bi on trebalo da bude most za revitalizaciju Partizana ako se steknu uslovi za to“, nema dilemu Vuletić.